NIKOLA ŽIVKOVIĆ: NEMCI I 9. MAJ

Ako se poredi pisanje nemačke štampe sa onom iz Amerike i Engleske, Berlin pokazuje...

Ako se poredi pisanje nemačke štampe sa onom iz Amerike i Engleske, Berlin pokazuje bar minimum poštovanja za ogromne ruske žrtve

Ogromna većina nemačkih medija već nedeljama i mesecima vodi jasnu antirusku kampanju. Ona može da se svede na jednu kratku rečenicu: „Za to što je došlo do zahlađenja u odnosima između Moskve i Berlina, kriv je Vladimir Putin.“ Tako upada u oči da, kada izveštavaju o situaciji u istočnoj Ukrajini, citiraju uglavnom izvore bliske ukrajinskoj vladi. Time, stiče se utisak, Berlin kao da pokušava da opravda odluku Angele Merkel da devetog maja ne prisustvuje vojnoj paradi u Moskvi.

Ima naravno izuzetaka, no tu je uglavnom reč o listovima koji imaju male tiraže.

Da nemački politički i medijski establišment verno ne odslikava mišljenje naroda, vidi se po komentarima i blogovima. Moj je utisak da najmanje 40 odsto Nemaca ne odobrava proamerički, antiruski kurs vlade Angele Merkel. Kada se čitaju komentari, vidi se da veliki broj Nemaca krivca ne vidi u Moskvi, nego u Vašingtonu, koji ima interes da u Evropi izazov haos i da se tako oslobodi pre svega Nemačke, kao ozbiljnog ekonomskog konkurenta Americi.

Od uglednih ličnosti koji se protive antirsukoj politici nemačke vlade, najpoznatiji su dvojica bivših kancelara: Helmut Šmit i Gerhard Šreder. Svoj glas protiv sankcija Rusiji podigli su i šefovi nekih od najvećih nemačkih firmi. No, glavni nemački mediji ignorišu čak i njih.

Drugi primer: javnosti se upravo obratilo sto bivših generala Demokratske Republike Nemačke (Istočne Nemačke), koji ne odobrajavaju odluku svoje vlade da devetog maja ne prisustvuje proslavi u Moksvi; niko od velikih medija u Nemačkoj nije to objavio.

No, kako se približava 9. maj, tako nemački establišment kao da malo ublažava svoj antiruski ton. Tako je jedan od najuticajnih nemačkih dnevnih listova, „Frankfurter algemajne“, u petak 8. maja objavio tekst: „Štajnmajer želi da naglasi da će glavna poruka puta u Rusiju biti ono što povezuje Moskvu i Berlin, a ne što ih razdvaja“ („Wir wollen in diesen Tagen das in den Mittelpunkt stellen, was uns verbindet. Und nicht das, was uns trennt.“). Nemački ministar spoljnih poslova putuje u Volgograd, a Merkelova u Moskvu, istina ne devetog već dan kasnije. Na vojnoj paradi u Moksvi neće da učestvuje „niko od članova nemačke vlade“.

Najtiražniji nemački i evropski nedeljnik „Špigel“ u svom poslednjem broju ovoj temi dao je naslov „Teško sećanje“ („Das schwierige Erinnern“). List podseća svoje čitaoce da je Merkelova izabrala jedan elegantan diplomatski put, kako se ne bi posvađala sa Vašingtonom, a istovremeno da ne povredi osećanja Rusa. Najzad, oni su „imali 27 miliona mrtvih i izneli su glavni teret rata“ („die Hauptlast des Krieges“): već i ova rečenica pokazuje da se u svojim ocenama „Špigel“ i ostala nemačka štampa znatno razlikuje od angloameričkih medija, koji ulogu Moskve u pobedi nad Hitlerom nastoje da umanje.

I berlinski dnevni list „Velt“ u izdanju za petak pohvalio je „pametnu, diplomatsku odluku („kluge, diplomatische Entscheidung“) Angele Merkel, jer je ipak rešila da dođe u Moskvu i to 10. maja. Predviđeno je da nemačka kancelarka ruča zajedno sa Putinom. Ovime Nemačka treba da podseti na „patnje ruskog naroda i na njegove ogromne žrtve“, stoji u saopštenju nemačke vlade („an die Leiden des russischen Volkes und seine enormen Opfer zu erinnern, heißt es in der Bundesregierung“).

Za to što je antirsuka kamapnja u nemačkim medijima malo popustila, zasluge snose i sami ukrajinski političari, koji u svojoj rusofobiji idu tako daleko da Moskvu optužuju bukvalno za sva zla sveta i to za poslednjih sto godina. U tome naročito prednjači ukrajisnki premijer Arsenij Jacenjuk. Ugledni nemački privredni list, „Deutsche Wirtschafts Nachrichten“, ocenio je njegove istupe kao „odvratne ispade protiv Rusije“ („Gehässige Ausfälle gegen Russland“).

Umesto zaključka: kada se uporedi pisanje nemačke štampe sa onom iz Amerike i Engleske, onda Berlin pokazuje barem minimum poštovanja za ogromne žrtve koje su Rusi i drugi narodi Sovjetskog Saveza podneli tokom Drugog svetskog rata. Vašington i London pokazuju da su i u tom pogledu bez premca: njihov cinizam je neopisiv i nema ozbiljne konkurencije u svetu.

Izvor Fond strateške kulture, 09. 05. 2015.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u