SVI NA BIJENALE ILI EX-YU ART MARKET PONUDA

NIKOLA PILIPOVIĆ (MANIK) Šta govori izbor Ivana Grubanova za predstavnika Srbije na Venecijanskom bijenalu...

NIKOLA PILIPOVIĆ (MANIK)

Šta govori izbor Ivana Grubanova za predstavnika Srbije na Venecijanskom bijenalu radom Ujedinjene mrtve nacije

Prolaz prema ideji recentne umetnosti u Srbiji nije jednostavan. Treba razgraničiti pojmove – ideologija, estetika, vlast, oportunizam, korupcija… Iza svega što se tiče izbora rada koji ove godine predstavlja Srbiju na Venecijanskom bijenalu uključene su sve ove opcije, plus mnogo drugih. Ukratko, za dužinu gondole pobedila je, kao i na prethodnim bijenalima, ideološki koncipirana postavka, a ne na uzusima estetičkog. I u tom smislu možemo da budemo spokojni: i posle DS – DS!

Ovi drugi u vlasti se ne mešaju u „tuđe“ sektore u vladi? Da ne dužimo: ovogodišnji izbor Ivana Grubanova za predstavnika Srbije na Venecijanskom bijenalu radom Ujedinjene mrtve nacije rezultat je decenijske borbe – od 90-tih i dolaska Sorosa u naš dom – za prevlast ideologije „otvorenog društva“ na prostoru „Zapadnog Balkana“, a i šire. I severnije i južnije isti zadatak ima novac ovog filosofa diletanta i berzanskog sanjara, koji se uvaljuje u sve fantastičnije poreze u matičnoj domaji (SAD), a sve to posle kratke stanke i pod pritiskom neisplaćenih poreza.

On opet! Još grđe: počinje da rovari po regionu, ovaj put doveden pretnjom da će plaćati silne milijarde poreza zbog novog neisplaćenog poreza koji se sada već meri desetkom milijardi dolara. Dakle, opet Soros jaše svog ponija i određuje šta je ko i gde je šta u umetnosti Srbije (i regiona a i šire). Počinje naš „Soros Nacionale“ opet preko najjeftinijih i omiljenih mu umetnika i prilepaka im da secka ex-Yu, i to od tzv. Srbije. „Trepča radi – Soros gradi“, nova parola koja bi mu prijala za „’zlatni jubilej“, za 90 godina života na polzu samog sebe.

Ako se potrudimo da pravilno razabiremo o čemu se radilo na predhodnim predstavljanjima Srbije na bijenalima, videćemo da je tema bila u većini slučaja – verujemo čak i u svim postavkima od Oktobarske revolucije 2000 – ex-Yu. I to u svim vidovima koji nešto „znače“ i mogu da nam pruže „utehu“ u permanento očajnoj unutrašnje-spoljnoj politici, koja se od 2000. naovamo u Srbiji praktikuje. Od Yu-nostalgije (Muzej Jugoslavije – Mrđan Bajić, do ilustracija, neveštih ali „iskrenih“(!) o tome kako je Yugoslavia, eto, bljesnula, ali i ugasila se (instalacija Milice Tomić, koju niko nije video; zakazala tehnika, ništa od „bljeska“… No treba taj spektakl zamisliti, pa mu dođe na isto, ako ne i bolje, kada se zamisli, do recentne instalacije u kojoj Grubanov maltretira zastave zemalja koje su „bile-pa-prošle“, među kojima je i zastava ex-Yuge, te njenih sukcesora kojih ima ihahaj, a sve na kraju svršiše srpskom zastavicom.

grubanov04Nemamo predstavu o tome kako Grubanovljev rad „deluje“ u sučeljenju (uživo), ali posle iscrpne ideološke lekcije koju je održala u par blic-intervjua, zrela komesarka izložbe Lidija Merenik je o temama i dometima same izložbe, i pre no što se ova pojavila, rekla dovoljno a da bi shvatili u čija vedra puše ovaj „piece of art from Serbia“.

Da ne grešimo u „intuiciji“, govore nam gosti na otvaranju srpske izložbe na Venecijanskom bijenalu Anno Domini 2015. Nasumice nabrajamo: ministar kulture Ivan Tasovac, novi šef RTS Bujke, politička zvezda u usponu i ex-artista Emir Nemanja Kusturica… I ostali.

Kako reče jedan od ovih DS fanova i članova – ne znamo koji: „Ako smo se na Titu navikli, navićićemo se i na to (NATO)“.

Kultura
Pratite nas na YouTube-u