POL KREJG ROBERTS: DOKAZ DA SAD NISU JEDINA SUPERSILA

„Demokratski kapitalizam” je varijanta fašizma – zato je potrebna promena režima u SAD Pojavilo...

„Demokratski kapitalizam” je varijanta fašizma – zato je potrebna promena režima u SAD

Pojavilo se mnogo hipoteza o tome šta je bio cilj posete državnog sekretara SAD, Džona Kerija Rusiji, odmah posle odlično realizovane moskovske proslave Dana Pobede.

Keri je 9. maja još jednom sa omalovažavanjem iskazao svoje mišljenje o Rusiji, a već nakon dva dana počeo da se dogovara o poseti. Putin je pristao da se susretne s njim 12 maja.

Nije prošlo mnogo vremena i saznali smo zašto je Keri 9. maja dozvolio sebi da optužuje predsednika Putina, a već nakon tri dana kritikovao vašingtonski marionetski režim u Ukrajini.

Jedno od postojećih objašnjenja nalazi se u tome što Vašington počinje da dolazi sebi.

Ako ste gledali prenos vojne parade na Crvenom trgu, onda ste sigurno shvatili da je proslava bila ispunjena snažnim idejnim nabojem koji je sadržan u tome da je Rusija odlična vojna sila i da se oslanja na podršku Kine i Indije čiji su vojnici na paradi marširali zajedno sa Rusima.

Dok se Zapad – sve više se udaljavajući od stvarnosti i obuzet idejom o svojoj „veličini” prezrivo okrenuo od učešća u proslavi pobede nad Hitlerom, koju mu je donela Crvena Armija – u Moskvi su se okupile tri najveće zemlje sveta. Rusija ima ogromnu teritoriju, a Kina i Indija koje takođe imaju veliku teritoriju, po broju stanovnika su vodeće zemlje u svetu.

Svečanosti u Moskvi pokazale su da je Vašington sramno doživeo neuspeh u svom nastojanju da izoluje Rusiju. Jer, rezultat toga bilo je još čvršće povezivanje zemalja BRIKS. Slika predsednika Kine koji je sedeo rame uz rame sa Putinom za vreme Parade Pobede, uverila je čak i najdebilnije predstavnike Obaminog režima da Vašington više nije jedina supersila.

Može se samo zamisliti šta to znači za glavni oslonac Američke Imperije za – vazalne države Evrope. Evropljani odlično znaju da su dve najmoćnije vojne sile u istoriji čovečanstva pretrpele poraz posle napada na Rusiju.

Napoleon je izgubio svoju Veliku Armiju, a Hitler – svoj Vermaht.

Evropljanima počinje da dopire do pameti da njih uvlače u konflikt sa Rusijom u interesu Vašingtona koji ne krije svoje pretenzije na ulogu Svetskog Hegemona.

Evropljani su, naravno, navikli da se potčinjavaju Vašingtonu, ali kada ih na silu uvlače u rat sa Rusijom ipak počinju da pokazuju nezadovoljstvo.

Pojavili su se prvi znaci nezavisnosti spoljne politike – sa Putinom su se sreli Merkel i Oland radi razrešenja ukrajinskog konflikta koji je izrežirao Vašington.

Pošto se suočio sa nesumnjivim porazom svoje politike izolacije Rusije, kao i sa ispoljavanjem nezavisnosti u spoljnoj politici evropskih zemalja, Vašington je u svojstvu molioca poslao Kerija kod Putina radi pripreme poteza u cilju deeskalacije ukrajinske krize.

Kao mirotvorac, Putin će omogućiti Vašingtonu da „sačuva obraz”. Međutim, to se uopšte neće svideti američkim neokonzervativcima, lobistima vojne industrije i specijalnim službama. Svi oni uložili su ogromna sredstva u politiku „Amerika UberAlles” i vape da izvuku ogromnu dobit od novog Hladnog ili Vrelog rata.

Obama, Keri i Kameron moraće da postanu mađioničari. Moraće na magičan način da se pretvore iz ljutih neprijatelja koji demonizuju Putina u „kolege” za pregovaračkim stolom. Posle neuspeha u delovanju na Rusiju putem sile, Zapad će sada koristiti metod zavaravanja.

Ako građani zapadnih zemalja žele da Policijska Država Vašingtona, koja je čitav zapadni svet priklještila, taj svoj „ugriz oslabi”, onda treba da se mole da Putin odoli iskušenjima i mamcima SAD.

U stvari, Zapad više nije svetski lider i ne može da pretenduje na svetsko liderstvo. Tu su samo egoizam i nadmenost. Zapadno „liderstvo” se sastoji od svestrane nemilosrdne eksploatacije. Zapad pljačka sav ostali svet, a sad je već počeo da krade u svojim sopstvenim granicama, „guli” Irsku i Grčku i nišani na Španiju i Portugaliju. Sam američki narod postao je objekat pljačke, gubeći radna mesta, perspektive u karijeri, građanska prava i slobode.

Kako se pokazalo, zapadni model „demokratskog kapitalizma” nije ni demokratski ni kapitalistički. To je jedna od varijanti fašizma na čelu sa oligarsima. Ono što je sada zaista potrebno jeste – promena režima u samim Sjedinjenim Državama.

Prevela Ksenija Trajković
Izvor Fakti, 17. 05. 2015.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u