ZAŠTO SU SAD NEMAČKI PRIVREDNICI PROTIV SKIDANjA SANKCIJA RUSIJI?

ANDREJ MILANOVIĆ Dok Nemci traže vreme za povratak na rusko tržište, o obimu tog...

ANDREJ MILANOVIĆ

Dok Nemci traže vreme za povratak na rusko tržište, o obimu tog povratka sada će se pitati i Rusi

Nagoveštaji umerenog odmrzavanja odnosa između Rusije i SAD – koji su se videli 12. maja prilikom posete državnog sekretara Džona Kerija Sočiju, gde se sreo sa Vladimirom Putinom i Sergejom Lavrovom – u svetskoj štampi otvorili su pitanje dalje održivosti sankcija protiv Rusije. Pre svega, reč je o sankcijama zemalja EU, o kojima će se raspravljati u junu, kada bi one mogle da budu produžene, ublažene ili ukinute.

Keri je posle ukupno osam sati razgovora sa dvojicom ruskih lidera iznenada najavio da bi sankcijama Zapada protiv Rusije u dogledno vreme mogao da bude kraj. Tome u prilog govorila je i prošlonedeljna analiza časopisa Forbs, gde je zaključemo da sankcije protiv Rusije nisu dale očekivano dejstvo. „Iako je sankcije SAD i EU trebalo da žestoko pogode Rusiju, njena privreda je danas u mnogo boljem stanju nego što se očekivalo“, piše Forbsov analitičar Kenet Rapoza. Zbog toga uticajni američki časopis predviđa da bi do kraja 2015. godine za neke sektore ruske privrede sankcije mogle da budu ukinute, na šta, kako kaže, ukazuju porast cena nafte, privredna stabilizacija, sklonost globalnih investitora prema ruskim akcijama i odbijanje mnogih kompanija da napuste rusko tržište.

KOREN NEMAČKE UZDRŽANOSTI
Interesantno je da je Kerijeva izjava bila mnogo blagonaklonija prema Rusiji nego nastup Angele Merkel, koja je Moskvu posetila dva dana pre američkog državnog sekretara, ponavljajući staru mantru da se problem sankcija mora rešavati „sa Rusijom, a ne protiv nje“. Uzdržanost Merkelove utoliko je čudnija što se samo pre godinu dana pod pritiskom nemačke privrede opirala uvođenju sankcija, dok su SAD pritiskale i navaljivale.

bdiIstovremeno, uzdržanost je vidljiva i u Nemačkoj privrednoj komori, BDI, čija je kopredsednica Ingeborg Nojman saopštila da se pozicija BDI uoči rasprave o sankcijama nije promenila. Rečju, stav Komore glasi: „Na prvom mestu je politika, i zato sarađujemo u sprovođenju sankcija“. Za to vreme BDI, Dojče banka i Institut za istraživanje srednjeg preduzetništva sproveli su istraživanje među 400 najvećih nemačkih firmi, koje je pokazalo da 67 odsto njih zbog sankcija očekuje još veći pad prometa sa Rusijom. „Privrednicima se to, naravno, ne dopada, ali oni razumeju da je to u određenim okolnostima neophodno“, kaže Nojmanova.

Stavovi Merkelove, Komore i privrednika čude utoliko više što su pre godinu dana nemački privrednici bili najveći protivnici uvođenja sankcija i što se nisu libili da to javno kažu. Upućeni, koji se, međutim ustručavaju da javno saopšte svoje stavove o tome, veruju da je ovde reč o taktici nemačkih privrednika. Naime, rusko-američko otopljavanje i mogućnost da se već idućeg meseca raspravlja o ublažavanju sankcija Rusiji za Nemačku dolazi iznenada i prebrzo. Otuda, nemački privrednici strahuju da bi ih skidanje rampe prema Rusiji moglo zateći nespremnim i da neće moći da u potpunosti povrate onaj deo tržišta koji su držali u Rusiji.

POLjSKE JABUKE I KOMPROMITACIJA SRBIJE
Za neke od proizvoda u Rusiji koji se ranije nisu mogli zamisliti bez uvoza iz Nemačke pronađeni su alternativni dobavljači, a neke je za kratko vreme i sama Rusija počela da proizvodi. Zbog toga među nemačkim privrednicima preovladava mišljenje da je za novi ulazak na rusko tržište neophodan organizovan nastup, kao i ofanziva na uvoznike koji su svoje mesto u Rusiji pronašli za poslednjih godinu dana. I za jedno i za drugo potrebno je vreme, što bi nemačke privrednike već sledećeg meseca moglo da legitimiše kao najveće protivnike ublažavanja sankcija.

rusijanemackakarikaturaNaravno, tek će se videti šta će značiti organizovan ofanzivni nastup nemačke privrede na ponovo otvoreno rusko tržište. Što se drugog dela strategije tiče – nemačke ofanzive na nove uvoznike – ona se već vidi na delu. Naime, Nemci se sve više služe pritiskom i kompromitacijom novih uvoznika, kojima ometaju nastup u Rusiji. Poznat je bio pritisak Berlina na Srbiju da ne povećava obim izvoza u Rusiju, a uskoro bi moglo da bude poznato i to da su upravo nemačkim kanalima u Srbiju stigle velike količine jabuka iz Poljske, koje zbog sankcija nisu mogle da budu izvezene u Rusiju. Takođe nemačkim kanalima deo tih jabuka je, prepakovan, završio u Rusiji i istim tim kanalima je Rusija obaveštena o spornim jabukama na svom tržištu.

Naravno, nemačka igra sankcijama i njihovim sidanjem biće nastavljena, s tim što više neće na prvom mestu biti politika, kako kaže kopredsednica Privredne komore Nemačke Ingeborg Nojman, nego najčistiji profit. Odgovor na pitanje hoće li Nemačka uspeti da povrati svoje stare pozicije u Rusiji neće zavisiti samo od nje. Jer za trgovinu je, kao i za rat, potrebno dvoje. A to znači da će stepen povratka nemačkih proizvoda u Rusiju veoma mnogo, ovaj put možda i najviše, zavisiti od samih Rusa.

Svet
Pratite nas na YouTube-u