PORUKA FAJGELjEVOG ODLASKA

TOMISLAV LOVREKOVIĆ Fajgelj je zatekao košnicu antisrpskog delovanja, mašinu za pranje para i kuću...

TOMISLAV LOVREKOVIĆ

Fajgelj je zatekao košnicu antisrpskog delovanja, mašinu za pranje para i kuću u službi promocije žute elitne kaste

Da je lamentovao nad „nevino“ stradalim u Blajburgu, umesto što je dao mogućnost da javnost sazna užasnu istinu o logoru Gradiška i Jadovnu; da je slavio tekovine povampirene petokrake, umesto što je ukazao poštovanje žrtvama racije; da je pustio anarhiste i tatine sinove da i dalje drže tapiju na kulturu, promovišući je spaljivanjem knjiga, umesto što je omogućio osvajanje NINovih nagrada i zaštitio prava vernika – valjao bi.

Tapšali bi ga po ramenu, podržavali, uzdizali u nebesa – kao evropejca, progresivnog čoveka, zaštitnika kulture, mecenu, lice 21. veka. Da mu je najveća preporuka partijska knjižica, a najveći rezultat partijska leđa, njegovo ime bi slavili. Ovako, kada uz sebe ime doktorsku diplomu iz inostranstva, status povratnika, opipljive rezultate koje niko nije očekivao i međunarodna priznanja, opet, pogađate, ne valja.

Sa Andrejom Fajgeljom – znaju to zajednički poznanici, prijatelji, pa i deo šire javnosti – češće sam bio u sukobu nego u ljubavi, češće su nam se mišljenja ozbiljno razmoilazila nego poklapala i češće smo vukli na različite strane, nego ka istoj tački. Ovde se, međutim, ne radi o ličnim odnosima, ne radi se ni o partijskoj pripadnosti, ni o ideološkim usmerenjima – radi se o principu.

I faktografiji, kojoj smo kao nacija poslednjih decenija mnogo ređe (čitaj: gotovo nikada) naklonjeni nego demagogiji ili jeftinom populizmu. A činjenice kažu sledeće: Fajgelj je zatekao košnicu antisrpskog delovanja, letargiju, nerad, mašinu za pranje para, uspavanu i učmalu atmosferu, cenzore i kuću koja je služila za promociju istog privilegovanog kruga ljudi žute elitne kaste. Od toga je napravio košnicu kulture, vratio publiku, vratio sadržaje, razmrdao zaposlene, otvorio vrata svima koji žele da deluju i stvaraju u najboljem interesu, prevazišao lične sujete i izgradio mostove ka Evropi i svetu.

kcnsI to su činjenice, koje se ne mogu osporiti. U takvoj okolnosti, imate dva „ili“ – prvo „ili“ je taj Fajgelj, a drugo „ili“ je ono u koje odbijam da poverujem, a još oštrije odbijam da ga podržim. To je „ili“ učmalosti, uspavanosti, finansijkog protočnog bojlera i šanse za iste stare mudrosere da prosipaju iste društveno štetne i nacionalno destruktivne ideje pod plaštom elitizma i kulture.

Ko god šta mislio, kako osećao i za koga glasao, bilo bi izrazito nefer ne naglasiti činjenicu da kroz svojevrsnu golgotu nije prošao samo Fajgelj nego i Treća Srbija, politička opcija čiji je funkcioner i čiju je politiku direktno ili indirektno i zastupao.

Ne treba biti puno pametan pa shvatiti šta je pravi izbor. Zato u ovom trenutku Fajgelj nema „ili“. Jer, ako odaberemo njegovo „ili“, birali smo protiv svih nas. Ne bi bilo prvi put, a, bojim se, ni poslednji. Možda da se za promenu opametimo? Sad je vreme, a on je čovek za to.

Autor je glavni i odgovorni urednik „Vojvođanskih novina“

Vojvođanske novine

Politika
Pratite nas na YouTube-u