MILOŠ ZDRAVKOVIĆ
Saudijska Arabija je izgubile strpljenje sa Vašingtonom, čvrsto rešena da promeni politički status quo na Bliskom Istoku
Jedna od ključnih rečenica na konferenciji za novinare američkog predsednika Baraka Obame u Kemp Dejvidu prošle nedelje jasno ilustruje jaz između Vašingtona i njegovih saveznika na Arapskom poluostrvu kada je u pitanju politika prema Iranu.
„Dali smo (našim saveznicima) naše najbolje analize ogromnih potreba da sa Iranom razvijemo posebne odnose, da razvijemo ekonomsku saradnju na znatno viši nivo, kako bi pre svega poboljšali kvalitet života u samom Iranu“, rekao je Obama upitan da li je zabrinut da će Iran da iskoristiti novac dobijen popuštanjem sankcija za svoje zle ciljeve u regionu (izvor BBC).
Zajednički stav zalivskih (ali i izraelskih) lidera je da je Amerika naivna u pogledu namera vlade u Teheranu. Zato ne čudi, nakon nuklearnih pregovora a potom i sporazuma sa Iranom, što se političke elite u Vašingtonu teško pridržavaju dogovorenih pozicija u strahu od arapskih zemalja zbog odnosa sa Iranom.
U Kemp Dejvidu šest zemalja Saveta za saradnju u Zalivu dobilo je uveravanja da će američko vođstvo u Vašingtonu iznad svega čuvati njihova leđa, obećavši znatno viši nivo vojne saradnje i savezništva. Ostaje ključno pitanje kako će Vašington da se angažuju na regionalnoj strategiji da suzbije uticaj Irana – jer ništa ne može da premosti ono što su u suštini suprotstavljeni svetski stavovi.
ISCRPLjIVANjE IRANA
Savet za saradnju u Zalivu čini šest zemalja: Saudijska Arabija, Kuvajt, Ujedinjeni Arapski Emirati, Oman, Katar i Bahrein. Formiran je u maju 1981. godine kao odgovor na Islamsku revoluciju u Iranu i iransko-irački rat. Bezbednost je glavno pitanje za Savet za saradnju u Zalivu, kao i pronalaženje kolektivne formule koja zadovoljava sve države članice.
Zvaničnik UN, predstavnik Velike Britanije, procenio je kako je Iran od početka sirijskog sukoba potrošio više od 35 milijardi dolara za podršku vladi Bašara al Asada. Ranije ovog meseca, Sirija i Iran razgovarali o zvanično novoj milijardi kredita za pomoć Asadovoj vladi, što je druga kreditna linija od 2013. godine.
Arapske zemlje prepoznaju napore Irana da proširi svoj regionalni uticaj kao operacije finasijske i vojne podrške. Kad su u pitanju vojni budžeti, Saudijska Arabija i zemlje Zaliva su u milijardama dolara ispred Irana. Koristeći tu činjenicu, vlada u Rijadu sada pokušava da rastegne „front“ i traži izazov u Jemenu kako bi dodatno olakšala limitirani budžet Teherana.
Ipak, jedna od ključnih tačaka nuklearnih pregovora SAD i Irana jeste oslobađanje iranske gotovine od oko sto milijardi dolara zamrznutih u zapadnim bankama. Visoki zvaničnici Saudijske Arabije izražavaju duboku zabrinutost zbog ove činjenice, upozoravajući da će vlasti u Teheranu (koja ne kriju bezrezervnu podršku Asadu) deo tog novca upumpati u rat u Siriji i u podršku Hezbolahu u Libanu, te da će njihova strategija sa ratom u Jemenu postati besmislena.
GUBITAK STRPLjENjA
Usmeravanje pažnje na Jemen, imalo je za cilj da se front proširi i tako oslabi ionako nategnuti (vojno i ekonomski) Iran, kao i da se pokaže odlučnost pred glavnim saveznikom i pokroviteljem – vladi u Vašingtonu – kome je trebalo pokazati volju i sposobnost da se Iran obuzda i pobedi, pre svega na ratištu u Siriji.
Posle godina sprovođenja neusklađenih politika, Saudijska Arabija danas deluje koordinisano sa Katarom, Turskom i Jordanom pre svega na značajnijoj podršci pobunjenicima suprotstavljenim Asadu, koja se brzo pokzala značajnim dobicima na terenu u poslednjih nekoliko nedelja, posebno na severu Sirije, na granici sa Turskom.
Strategija je sračunata na to da se promeni odnos snaga na bojnom polju, i da se Iran primora da se odrekne Al Asada i napusti Siriju i tamošnje šiitsko stanovništvo.
Ipak postoji još jedan „veliki igrač“ zainteresovan za opstanak Asadove vlade. To je Ruska Federacija, koja je do sada nebrojeno puta sprečavala donošenje antisirijskih rezolucija u Savetu bezbednosti UN, i uporno ponavljala da se ne slaže sa opcijom da pobunjenici pobede.
Imajući ove činjenice u vidu, predsednik Obama je oklevao da direktno napadne vladu u Damasku, te je u sklopu traženja mirnog rešenja pokrenuo nuklearne pregovore sa Iranom. Čini se da su Saudijska Arabija i Turska izgubile strpljenje za poteze vlade u Vašingtonu, čvrsto rešene da promene politički status quo na Bliskom Istoku i idu u pravcu stvaranja tektonskih poremećaja u regionu.
Sama činjenica da Saudijska Arabija nikad nije vodila direktan rat, spoljnopolitički analitičar Russia Today opisuje kao drink driving (vožnju u pijanom stanju), uz napomenu da će ta test vožnja pokazati da li će vlada u Rijadu postati ozbiljan regionalni vojni i koalicioni lider ili će otvoriti Pandorinu kutiju, koja će ugroziti vlast porodice Al Saud i budućnost same Saudijske Arabije.
