EVROPSKI SAN MORA DA SE MENjA

Posle izbora u Poljskoj i Španiji, najavljenog referenduma u Velikoj Britaniji, problema sa Grčkom...

Posle izbora u Poljskoj i Španiji, najavljenog referenduma u Velikoj Britaniji, problema sa Grčkom i buntovnih ideja Viktora Orbana, EU mora da redefiniše svoj koncept

Evropska unija je na rast desničarskih, konzervativnih i antievropskih pokreta u zemljama članicama sve do pre neki dan gledala kao na izolovane incidente koji su zadesili pojedine članice. Posle nekoliko važnih političkih događaja širom EU, usledio je trenutak kada je Brisel primoran da javno progovori o neprijatnoj temi, za koju je mislio da nikada neće morati da je razmatra – redefinisanju odnosa sa članicama.

Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini je u Rimu jasno rekla da su predsednički izbori u Poljskoj, lokalni i regionalni u Španiji i situacija u Grčkoj i Velikoj Britaniji razlozi da EU ponovo razmisli o svojom konceptu „ako želi da sačuva projekat svojih očeva”. „Svi ovi primeri na različite načine pokazuju da evropski san moramo da promenimo ako želimo da opstane”, rekla je Mogerinijeva.

Slično viđenje juče je ponovio i premijer Italije Mateo Renci: „Vetrovi Poljske, Španije i Grčke ne duvaju u istom pravcu, ali nam ukazuju na to da Evropa treba da se promeni.” Oni nisu spomenuli Mađarsku, ali je činjenica da Briselu buntovni karakter premijera Viktora Orbana već zadaje mnogo problema.

A britanski premijer Dejvid Kameron juče je samouvereno, posle nedavne velike izborne pobede, predsedniku Evropske komisije Žan-Klodu Junkeru rekao da je Velikoj Britaniji potreban novi sporazum i da se moraju preispitati veze Londona s Briselom. Britanski premijer planira da do kraja 2017. raspiše referendum o članstvu u EU i, kako je rekao, namerava da do tada preispita ulogu svoje zemlje u EU. Kameron je ranije najavio da se zalaže za ostanak u reformisanoj EU, ali da ništa neće isključiti ako ne bude bilo promena koje traži. Kako je preneo Rojters, Junker je na ove zahteve odgovorio rekavši da želi da postigne „fer dogovor za Britaniju” i da za to traži „pomoć”, a dvojica zvaničnika su se dogovorila da i ubuduće razgovaraju kako bi pronašli rešenje. Sve u svemu – ništa.

Kameron iduće nedelje kreće u diplomatsku ofanzivu, u kojoj namerava da prvo poseti prestonice Danske, Holandije, Francuske, Poljske i Nemačke, a potom i ostale lidere zemalja članica EU i da im iznese svoje mišljenje o neophodnosti reformisanja EU. On će već krajem juna na sastanku Evropskog saveta izneti detaljan plan reformi.

Pre nego što Brisel odgovori na ovaj plan, moraće da uzme u obzir rastuće nezadovoljstvo i u drugim državama i ponudi rešenje koje bi sistemski odgovorilo na zahteve za jačanje nacionalnih interesa. Ako to bude neki novi san o ujedinjenoj Evropi, on će morati da bude mnogo zavodljiviji kako bi održao na okupu sve države. Ako ne bude takav, onda će se prestonice rukovoditi zajedničkim interesima i možda formirati saveze, poput ostrva u EU.

Na primeru Poljske to izgleda ovako: obećanja pravednije raspodele bogatstva, zbog čega je novi poljski predsednik dobio glasove siromašnih slojeva poljskog društva, nisu ono što brine Brisel. Spoljna politika konzervativca Andžeja Dude je taj hladni vetar koji duva prema Briselu. Iako bi mogli da budu zadovoljni njegovim antiruskim stavom i zalaganjem da se pomogne Ukrajini, „evropskoj vladi” paraju uši najave jačanja nacionalnih interesa, premeštanje fokusa sa razvoja odnosa sa Briselom na rešavanje ekonomskih pitanja, i to na način koji direktno ruši briselsku administraciju. Stranka prava i pravde, čiji je član novi poljski predsednik, a lider Jaroslav Kačinjski, koji će se na jesen kandidovati za premijera, zalaže se za suzbijanje stranog vlasništva u bankarskom sektoru, podržava konverziju hipoteka izraženih u švajcarskim francima u poljske zlote i uvođenje novih poreza bankama. Sve ono čime je mađarski premijer Viktor Orban već dovoljno uzdrmao Brisel. Zato je bilo gorke ozbiljnosti u šaljivom tonu kojim se Junker na skupu „Istočnog partnerstva” u Rigi pre nekoliko dana obratio Orbanu rečima: „Zdravo, diktatore!” Novinari su konstatovali da je bio najraspoloženiji i da je hteo da relaksira atmosferu. Ali kada se pobroje svi sukobi EU sa Budimpeštom, jasno je da je u toj šali projektovana slika mađarskog premijera upravo onako kako ga vide u Briselu. Orban je pokrenuo reforme pravosuđa, medija i privrede, koje opozicija i međunarodna zajednica kritikuju, Evropska komisija pažljivo pročešljava njegov energetski sporazum sa Rusijom, svaki put oštro reaguje kada Orban zatraži ponovno uvođenje smrtne kazne, iako je to protivno evropskom pravu, a ne sviđa im se ni što se protivi nameri Brisela da se teret priliva migranata u EU ravno rasporedi na svaku članicu prema određenim kvotama.

Sve u svemu, iako je Federika Mogerini u svom govoru rekla da 65 godina nakon proglašenja Šumanovog predloga za novi oblik organizacije država u Evropi budućnost EU ne može biti prepuštena sukobu između proevropskih snaga i evroskeptika, izgleda da za sada ne postoji način da se zadovolje pojedine zemlje članice, a da to što bi im bilo dato ne potkopa strukturu EU.

Autor Biljana Mitrinović
Izvor Politika, 28. 05. 2015.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u