JOŠKA FIŠER: GREGZIT I BREGZIT VODE EU U PROPAST

Mogao bi da bude poništen celokupni evropski projekat, gotovo 60 godina evropskih integracija Iako...

Mogao bi da bude poništen celokupni evropski projekat, gotovo 60 godina evropskih integracija

Iako spoljne pretnje možda mogu da podstaknu stratešku saradnju među državama članicama EU, to može da bude nedovoljno da EU ostane netaknuta, naročito s obzirom na pokušaje Rusije da podeli Evropu jačanjem njenih nacionalističkih, evroskeptičnih i ksenofobičnih snaga

Od 2008, kada je izbila globalna finansijska kriza, Evropska unija se suočava s nizom kriza – eskalirajućom krizom u Grčkoj, ruskim revanšizmom u Ukrajini i izbegličkom krizom u Mediteranu (koja je neotuđivo vezana za regionalnu krizu na Bliskom istoku i razne ratove u Africi). Te krize su do krajnjih granica, i čak preko njih, iscrpele vlasti EU i njene institucije, te je upravo iz tog razloga odgovor Evrope toliko sramno slab.

Neefikasnost postojećih institucija i struktura usred današnjih pretnji sada ugrožava legitimitet EU jer građani zahtevaju rešenja koja Unija očito ne može, a delimično i neće da obezbedi. Jedna posledica toga je osipanje podrške za EU u biračkim telima njenih država-članica.

A brzina osipanja te podrške mogla bi da se poveća tokom sledeće dve godine. Sada izgleda izvesno da će Ujedinjeno Kraljevstvo negde 2016. održati referendum o tome da li će ostati u Uniji, a ekstremno levičarske partije, koje su odlučne, poput onih u Grčkoj, da izbegnu teškoće ekonomskih reformi, mogle bi da na jesen pobede na opštim izborima u Španiji.

Ti događaji bi definitivno mogli da imaju pozitivan ishod, odnosno da Ujedinjeno Kraljevstvo ostane u EU, kao i da se Španija odluči za status kvo ili umereniju verziju promene od one koju je uvela grčka vlada pod rukovodstvom Sirize. Ali najgori scenario za budućnost EU izgleda sve verovatniji, a to je „Gregzit“ (izlazak Grčke iz evrozone), Bregzit (izlazak Britanije iz evrozone) i izborni rezultat u Španiji nalik onom u Grčkoj.

Ukoliko stvari na taj način krenu naopako, samo postojanje EU bilo bi dovedeno u pitanje jer bi druge države-članice razmotrile ili počele da planiraju svoju postevropsku budućnost. Zapravo, sve evroskeptične i nacionalističke snage u državama-članicama EU bi nastojale sa sve većim uspehom da od povlačenja svojih zemalja iz EU naprave centralno pitanje u domaćim političkim debatama i izbornim kampanjama. Drugim rečima, mogao bi da bude poništen celokupni evropski projekat, gotovo 60 godina evropskih integracija.

Evropa ne treba da sledi taj put; ali, s obzirom na trenutni neuspeh lidera EU da dorastu izazovima s kojima se suočavaju, izgleda realno pretpostaviti da bi to moglo da se desi. Kombinacija Gregzita i Bregzita i njihove posledice ne samo za stabilnost evrozone, već za nastavak postojanja EU, verovatno su najveća opasnost s kojom se Evropa susrela od Hladnog rata.

Štaviše, kriza Evrope odigrava se u opasnom, nestabilnom geopolitičkom okruženju. Iako spoljne pretnje možda mogu da podstaknu stratešku saradnju među državama članicama EU, to može da bude nedovoljno da EU ostane netaknuta, naročito s obzirom na pokušaje Rusije da podeli Evropu jačanjem njenih nacionalističkih, evroskeptičnih i ksenofobičnih snaga.

Da bi se sprečio raspad EU, prvenstveno će biti neophodno da se pronađe strateško rešenje za Grčku. Grčkoj su potrebni i novac i reforme, i to brzo i u okviru evrozone i EU. Vlade u Atini, Briselu i čak Berlinu ne mogu da žive s Grčkom kao propalom državom i ekonomijom. Stalno kockanje grčke vlade i „trojke“ povređuje sve umešane strane, a najviše Evropu. To se može okončati samo novim paketom pomoći za Grčku ili potonućem Evrope u katastrofu.

Ako bi Gregzit bio sprečen (što bi trebalo da bude najviši prioritet EU), izazov Bregzita već bi izgledao manje zabrinjavajuće, s obzirom da su rizici tu ravnomernije raspoređeni između Unije i Ujedinjenog Kraljevstva. Zapravo, rizici su veći za premijera Dejvida Kamerona jer je gotovo izvesno da Škotska neće prihvatiti Bregzit, što budućnost Ujedinjenog Kraljevstva dovodi u opasnost.

Zato, uprkos tome što je Kameron u rupi koju je sam sebi iskopao, EU treba da pokaže izvesni stepen fleksibilnosti u pregovorima s Britanijom u vezi s pitanjima koja se ne tiču osnovnih principa Unije. Ujedinjenom Kraljevstvu bi se mogle ponuditi dodatne slobode od politike EU (kao što ima sada u odnosu na evro). A lideri EU bi mogli da pronađu formulaciju koja umiruje zabrinutost Britanije u vezi sa uticajem evrozone na jedinstveno tržište.

Ako pored efikasnog hvatanja u koštac s opasnostima od Gregzita i Bregzita EU može i da učvrsti svoje jedinstvo i odlučnost prilikom suočavanja sa krizom u Ukrajini i današnjom revizionističkom Rusijom, uspeće da se zaštiti od opasnosti po svoje postojanje. Zapravo bi mogla da se iznedri iz svojih predstojećih izazova jača nego ranije. Danas to nije najverovatniji scenario, ali bi mogao da postane ako Evropa odluči, bolje pre nego kasnije, da se posledice neuspeha moraju izbeći po gotovo svaku cenu.

Autor je bivši šef nemačke diplomatije i vicekancelar od 1998. do 2005.

Izvor Project Syndicate/Danas, 04. 06. 2015.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u