Još uvek postoje stvari koje želimo da Crna Gora ispuni u reformama, podršci javnosti za NATO, vladavini prava…
Prirodno da Rusija kao i druge zemlje žele da povećaju uticaj na Balkanu, kaže za Radio Slobodna Evropa Hojt Brajan Ji (Hoyt Brian Yee), zamenik pomoćnika državnog sekretara američkog Stejt departmenta.
„No, zbog onog što Rusija radi u Ukrajini, mi u SAD i naši saveznici smo oprezni u vezi sa onim što Rusija čini na Zapadnom Balkanu, i nastavićemo da budemo budni“.
On kaže da je pogrešno shvatanje da su SAD odsutne ili manje zainteresovane za Balkan:
„Pogledajte činjenice, tesnu saradnju koju imamo sa zemljama regiona, diplomatsku aktivnost kao i programe podrške za neophodne reforme, ne samo za evroatlantske integracije već i za stvaranje preduslova ekonomskog rasta. Ako pitate regionalne vlade, reći će vam da smo prisutni i veoma aktivni“.
Ji ističe da SAD snažno podržavaju aspiracije Crne Gore za učlanjenje u NATO i da je na tom putu Crna Gora napravila veliki napredak u reformama, ali da ima još toga da uradi, uključujući i u vladavini prava.
Nedavni događaji u Makedoniji podsetili su nas na to koliko je naš region krhak. Kako ocenjujete aktuelnu bezbednosnu situaciju u regionu u svetlu povećanog uticaja Rusije na neke njegove zemlje?
— Rekao bih da je generalno stanje stabilno, ali moramo nastaviti da radimo na njegovom jačanju. Ne želimo stanje zamrznutog konflikta, već stabilnost koja će regionu doneti veći ekonomski rast, poslove, napredak. To znači da sve zemlje regiona moraju da nastave ekonomske, političke i vojno-odbrambene reforme, koje će im omogućiti prijem u NATO i EU – ako im je to cilj. A zemlje regiona su ponaosob pokazale da su se kroz reforme približile tom cilju.
Na primer, od kada su Srbija i Kosovo potpisali Sporazum o normalizaciji odnosa aprila 2013 (!? – prim. NS), obe zemlje su napredovale u evropskim integracijama. Albanija, koja je kandidat za prijem u EU, još jedan je primer kako se to može postići kroz reformu pravosuđa, jačanje civilnog sektora, vladavine prava, borbu protiv korupcije. Svi ti kontinuirani napori su znaci da su zemlje ne samo voljne već i spremne da napreduju ka evroatlantskim institucijama.
Mnogi u regionu smatraju da Balkan nije bio u fokusu SAD proteklih godina. Nasuprot tome, Rusija jeste, naglašavajući „pravoslavno bratstvo“ i čineći napore da zadrži balkanske zemlje podalje od NATO i EU. Može li se očekivati više američke podrške regionu?
— Pogrešno je shvatanje da su SAD odsutne ili manje zainteresovane za Balkan. Pogledajte činjenice: tesnu saradnju koju imamo sa zemljama regiona, diplomatsku aktivnost kao i programe podrške za neophodne reforme, ne samo za evroatlantske integracije već za stvaranje preduslova ekonomskog rasta. Ako pitate regionalne vlade, reći će vam da smo prisutni i veoma aktivni.
Pomenuli ste Rusiju koja, kao i mnoge zemlje, želi da poveća uticaj na Balkan. Prirodno je za svaku zemlju da želi da širi uticaj u regionu koji se razvija, kao i na njegovo tržište, populaciju koja raste. Naravno da Rusija, kao i druge zemlje, želi da poveća svoju trgovinu i investicije u takvom regionu. No, zbog onog što Rusija radi u Ukrajini, mi u SAD i naši saveznici smo oprezni u vezi s onim što Rusija čini na Zapadnom Balkanu, i nastavićemo da budemo budni.
To što Rusija ovdje trguje ili prodaje energiju samo po sebi ne predstavlja opasnost. Ono što smatramo pritom važnim je da zemlje sačuvaju nezavisnost, posebno energetsku, kako ne bi postale zavisne o Rusiji ili bilo kojoj drugoj zemlji. Kroz širu saradnju, zemlje bi trebalo da diversifikuju energetske snabdevače nafte, jer videli smo 2009. kakve posledice može da ima zavisnost o samo jednom energetskom izvoru kao što je ruski. Tada je većem delu Evrope bilo hladno tokom zime.
Govoreći o regionalnim izazovima, jedan od najvećih su strani borci regrutovani za Islamsku državu (ISIS). A, kako se borba protiv ISIS ne vodi samo na bojnom polju, šta države regiona mogu da učine da bi se smanjio uticaj Islamske države među muslimanskom populacijom?
— Vrlo je važno da su zemlje regiona svesne problema i da razvijaju nacionalne strategije za borbu protiv stranih boraca i terorizma uopšte. Potrebna je veća saradnja među zemljama u razmeni informacija i međusobnom pomaganju u borbi protiv te transnacionalne pretnje.
Kao što ste pomenuli, pojedine populacije su ranjivije prema ovom fenomenu, pa je važno shvatiti šta su uzroci i motivi da se strani borci upućuju sa Zapadnog Balkana u Siriju, Libiju ili Irak. Ti motivi su razni, od ekonomskih do aktivnosti ideoloških ili religioznih grupa koje ih regrutuju. Zato je važno da sa tog puta odvratimo posebno mlade ljude, koji ne vide alternativu.
Treba raditi na ekonomskom jačanju Zapadnog Balkana, treba osigurati dovoljno posla, adekvatno obrazovanje, i informisati građane o pretnji koje nose strani borci. Ako postoje oni koji pozivaju strane borce na Bliski Istok, trebalo bi da im se suprotstave glasovi iz vlasti koji će objasniti zašto je to pogrešno, da je to terorizam, i da je to nezakonito.
Veoma je važno sarađivati u regionu u primeni zakona, odbrani i policijskim akcijama. Zato je važno omogućiti zemljama koje žele pristupiti NATO da to i učine. Jer članice NATO su pokazale tokom godina da su sposobnije za borbu protiv globalnih pretnji.
Tu se vraćam vašem pređašnjem pitanju – svim državama regiona koje žele NATO članstvo, a sposobne su za ispunjavanje pristupnih uslova. Treba im to omogućiti, i nijedna zemlja ne bi trebalo da ima veto. Čuli smo ranije ocene Sergeja Lavrova da bi integracija Zapadnog Balkana u NATO bila provokacija. Apsolutno se ne slažemo sa tim. NATO nije usmeren protiv ijedne države, to je odbrambeni savez koji obezbeđuje kolektivnu bezbednnost i odbrambenu snagu svojih članica. I on može doprineti borbi protiv terorizma i stranih boraca.
Kao zemlje koja je na vratima NATO, kako ocjenjujete šanse Crne Gore za skorim učlanjenjem?
— SAD snažno podržavaju crnogorske aspiracije za učlanjenje u NATO. Crna Gora je napravila veliki napredak u reformama odbrambenog sektora, vojske, vladavini prava i upoznavanju javnosti o koristima od Alijanse. Mi i naši saveznici uzećemo taj napredak u potpunosti u obzir kada budemo odlučivali da li ili ne da pozovemo Crnu Goru da se pridruži NATO ove godine.
Još uvek postoje stvari koje želimo da Crna Gora ispuni u sferi reformi, povećanju podrške javnosti za NATO, jačanju vladavine prava. To je za nju važno ne samo kako bi se učlanila u NATO nego za Crnu Goru kao demokratiju u razvoju koja stremi EU.
Crna Gora svoju budućnost drži u sopstvenim rukama. A to znači, ako nastavi putem reformi, jačanja institucija, odbrambenih snaga, vladavine prava i civilnog društva, Crna Gora će uspeti.
Razgovarala JASNA VUKIĆEVIĆ
