Najviše novca iz budžeta dobili su Fond za humanitarno pravo Nataše Kandić i Centar za kulturnu dekontaminaciju Borke Pavićević
U poslednjih deset godina iz budžeta Republike Srbije izdvojene su desetine milijardi dinara za finansiranje nevladinih organizacija, a 2014. godine je za nevladine organizacije izdvojeno skoro isto koliko i za razvoj nauke i tehnologije u Srbiji. Najveći deo sredstava opredeljenih za NVO odlazi na organizacije koja se bave sportom, mladima i humanitarnim aktivnostima, ali se najviše pažnje u javnim raspravama posvećuje organizacijama koje imaju snažnu podršku iz vodećih zapadnih zemalja.
Sa njima se sreću svetski lideri koji dolaze u Beograd – od Klintonove do haškog tužioca Bramerca – a i premijer Vučić gleda da izgladi odnose sa njima čim zapadni ambasadori u Beogradu istaknu da su zabrinuti zbog odnosa vlasti prema nevladinom sektoru. Te nevladine organizacije su često bile prozivane zbog stranih donacija, ali nije jasno da li će ta osuda u javnosti biti manja ako se zna da su proteklih godina znatna sredstva počele da dobijaju iz budžeta Srbije. Među budžetskim korisnicima, prema podacima Ministarstva finansija, jesu: Beogradski fond za političku izuzetnost, Fond za humanitarno pravo, Građanske inicijative, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Autonomni ženski centar, Beogradski centar za ljudska prava i Gej strejt alijansa.
Ipak, nijedan dinar iz budžeta u toku protekle decenije nije legao na račune nekoliko nevladinih organizacija. To su Helsinški odbor za ljudska prava i organizacije Žene u crnom i Komitet pravnika za ljudska prava. Da li ova činjenica govori da vlast koja učestvuje u raspodeli državnog novca zaista ne uzima u obzir ideološka ili politička opredeljenja zainteresovanih NVO, već novac deli isključivo onima koji predstave dobre projekte?
Ili se radi o drugoj stvari – o uticaju koji nevladin sektor ima i na današnju vlast. Naime, ako su u vreme Miloševića strani donatori finansijski pomagali i političke stranke i NVO kako bi se oborio tadašnji režim, posle 5. oktobra je nastavljena i politička i finansijska koegzistencija novih vlasti i nevladinih organizacija.
Međutim, ako se verovalo da će dolaskom naprednjaka, koji bar zvanično nisu imali nikakav dodir sa nevladinim sektorom, veza između vlasti i NVO biti prekinuta, pokazalo se da NVO nisu izgubile ništa od političkog uticaja niti od finansijske koristi. Naime, 2012. godine je iz budžeta izdvojeno 7,7 milijardi dinara za civilno društvo, a već sledeće, 2013. godine, dodeljeno im je gotovo dvostruko više – 14,38 milijardi dinara. Ilustrativno je da Srbija iz budžeta izdvaja gotovo istu sumu novca za nevladin sektor i za razvoj nauke i tehnologije. Naime, 2013. godine budžet za nauku je iznosio 15 milijardi dinara.
Da politički uticaj NVO na vlast zaista nije mali, govori i činjenica da se sredinom maja, neposredno pre zvanične posete Americi, premijer Aleksandar Vučić sastao sa predstavnicima Kuće ljudskih prava, koja okuplja aktiviste Građanskih inicijativa, Beogradskog centra za ljudska prava, Komiteta pravnika za ljudska prava, Helsinškog odbora za ljudska prava i Centra za praktičnu politiku. Takođe, premijer je tokom ove godine više puta naglašavao da bi voleo da u vladi vidi i ljude koji imaju drugačije mišljenje, poput Sonje Liht. Takođe je počeo da održava redovne sastanke i sa ombudsmanom Sašom Jankovićem, sa kojim se sreo već dva puta.
Mnogi se, međutim, i dalje pitaju da li je premijer odlučio da okrene novi list u svom odnosu prema civilnom sektoru ili je samo pokušavao da izmami što širi osmeh američkih domaćina.
Koliko je civilni aktivizam privlačan, govori i skandal koji je izbio prošle jeseni kada je, od 122 NVO koje su prošle na konkursu Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, čak 44 osnovano nekoliko meseci ranije, a 61 je imala identičan opis delatnosti. Nakon ovog iskustva, u javnosti je ostao gorak ukus kada je reč o pravednoj raspodeli državnog novca.
Mantra predstavnika nevladinog sektora po pravilu glasi da novac, bilo da dolazi od države bilo od stranih donatora, ne dobijaju tek novca radi, već za aktivnosti koje sprovode. Razume se da su te aktivnosti uglavnom usmerene na dobrobit zajednice, zaštitu ljudskih prava ili prava manjina, a nikako na ekstraprofit nevladinog sektora. Jer, svi oni ističu da novac dobijaju tek kada napišu projekat, dostave obimnu dokumentaciju i prođu zvanične konkurse, bez obzira na to da li je reč o državnim ili međunarodnim donatorima. Samo na taj način, tvrde predstavnici civilnog sektora, moguće je dobiti donaciju, kako iz budžeta tako i od stranaca.
Takođe, samo devet odsto udruženja građana finansira se iz međunarodnih izvora, a jedan deo i od sredstava lokalne samouprave.
Neke od ovih organizacija ne pokušavaju da se izbore za novac koji se iz budžeta izdvaja za civilno društvo. Možda su im stotine hiljada dinara koje država deli nedovoljne za ostvarenje projekata, ili, kako kažu neki od njih – aktuelna vlast nije dovoljno zainteresovana za njihove aktivnosti.
Recimo, Izabela Kisić iz Helsinškog odbora za ljudska prava, čiji je osnivač Sonja Biserko, kaže da ova nevladina organizacija nije dobila ni dinar od države. Zaista, „Politika” se uverila da Uprava za trezor Ministarstva finansija nije zabeležila nijednu uplatu od strane budžetskih korisnika na račun ove organizacije. Helsinški odbor za ljudska prava, kako naglašava Izabela Kisić, finansiraju isključivo strani donatori – pre svega nemačka i norveška ambasada i OEBS.
– Na našem sajtu piše ko je finansijski podržao realizaciju naših projekta jer je to javni podatak. Iznos obično ne stavljamo, ali plaćamo porez državi, tako da poreska uprava tačno zna koliko smo novca dobili od stranih donatora – ukazuje Izabela Kisić.
Za razliku od Helsinškog odbora za ljudska prava, Fondu za humanitarno pravo Nataše Kandić je 2006. godine sa računa različitih budžetskih korisnika uplaćeno 10 miliona dinara.
Godinu dana kasnije, istu sumu iz budžeta dobio je Centar za kulturnu dekontaminaciju, čija je direktorka Borka Pavićević. Ovoj ustanovi, koja se bavi organizacijom pozorišnih predstava, tribina, izložbi i koncerata, 2005. godine iz budžeta grada Beograda isplaćeno je 4,3 miliona dinara za nabavku teleskopskih mašina. Inače, prema podacima Agencije za privredne registre, Centar za kulturnu dekontaminaciju je u periodu od 2010. do 2013. godine znatno profitirao. Pre dve godine prihod ove organizacije bio je 16 miliona dinara, godinu dana ranije 17 miliona, a 2010. godine je iznosio 14,9 miliona dinara. Ipak, Borka Pavićević, direktorka ovog centra, nekoliko puta je naglašavala da je svesna da ne deli stavove većine građana Srbije. Ali zato vrlo rado sa njima deli finansijska sredstva.
Centar za kulturnu dekontaminaciju je 2013. godine, prema podacima Agencije za privredne registre, imao šest zaposlenih.
Najmanje novca od poreskih obveznika dobila je Gej strejt alijansa. Pre četiri godine Skupština grada Beograda uplatila im je milion dinara, sledeće godine dobili su 300.000 dinara više (uplate su stigle od Uprave za ljudska i manjinska prava i Kancelarije za ljudska i manjinska prava), a 2013. godine im je sa računa poverenika za zaštitu ravnopravnosti prebačeno svega 130.000 dinara.
Irena Cerović, predstavnica Beogradskog fonda za političku izuzetnost, čija je predsednica Sonja Liht, ističe da država učestvuje u finansiranju njihovih projekata sa svega pet odsto, a nekih godina i sa manje od jedan odsto. Najveći donatori ovog fonda su Evropska unija, Savet Evrope, Nemačka organizacija za tehničku saradnju, OEBS i UN.
– Najveći broj naših projekata usmeren je na osnaživanje donosilaca odluka, a država retko raspisuje konkurse za tu namenu. Na našem sajtu stoje imena svih donatora, jer oni to zahtevaju, a ponekad pišemo i iznos kojim su finansirani naši projekti – objasnila je naša sagovornica.
Poznato je da u Srbiji ima 24.438 udruženja građana, to jest nevladinih organizacija, a najviše njih deluje u oblasti socijalne zaštite i bavi se pružanjem različitih socijalnih usluga. Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Vlade Srbije još nije objavila koliko je novca iz prošlogodišnjeg budžeta izdvojeno za aktivnosti NVO. Ali, nauka nije naročito profitirala. Dobila je 16 milijardi dinara.
Kirbi dao 2,7 miliona dolara za devet organizacija
Devet organizacija civilnog društva dobilo je, u rezidenciji američkog ambasadora, priznanja i bespovratnu donaciju od 2,7 miliona dolara od Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Među njima su: Beogradski fond za političku izuzetnost, čiji je osnivač Sonja Liht, Centar za slobodne izbore i demokratiju (Cesid), Fondacija Ana i Vlade Divac, konzorcijum Srpske asocijacije menadžera, DNA Communications (jedna od međunarodnih marketinških organizacija koja ima svoje predstavništvo u Beogradu), Ženski edukacioni centar, Nacionalna koalicija za decentralizaciju (mreža od 16 organizacija civilnog društva sa sedištem na jugu Srbije koja podržava veću uključenost javnosti u demokratske i izborne procese), Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (čiji je član Siniša Dedeić, urednik Istinomera), Smart kolektiv (koji promoviše društveno odgovorno poslovanje) i Trag fondacija (nekada je delovala pod imenom Balkanski fond za lokalne inicijative, a promoviše razvoj lokalne zajednice). Na taj način ozvaničena je saradnja američke ambasade i USAID sa pobrojanim organizacijama. Nove aktivnosti koje će sprovesti ova udruženja koštaće oko 3,7 miliona dolara. Ostatak novca za projekte obezbedile su partnerske organizacije. Ambasador Majkl Kirbi, koji je uručio priznanja organizacijama, podsetio je prisutne na nedavni sastanak premijera Aleksandra Vučića sa predstavnicima NVO i izrazio nadu da će se ubuduće predstavnici vlasti češće sretati sa predstavnicima civilnog društva.
Autor Jelena Popadić
Izvor Politika, 12. 06. 2015.