TREĆA SRBIJA: NACIONALNI FRONT PODNEO EVROPSKOM PARLAMENTU PREDLOG REZOLUCIJE O SREBRENICI

Treća Srbija poziva državni vrh Srbije i sve suverenističke snage da podrže predlog Deklaracije...

Treća Srbija poziva državni vrh Srbije i sve suverenističke snage da podrže predlog Deklaracije

Nacionalni Front je u Parlamentu EU inicirao proceduru za izglasavanje Rezolucije koja za cilj ima utvrđivanje pune istine o svim događajima u Podrinju u periodu 1992-1995. godine.

U tom smislu je dana 16.06.2015. godine sačinjen Predlog Rezolucije Evropskog parlamenta o Srebrenici, čiji je predlagač Aimer Šoprad (na slici gore; Aymeric Chauprade) poslanik Nacionalnog fronta.

Treća Srbija poziva državni vrh Srbije i sve suverenističke snage, i to kako u Srbiji, tako i u svim državama gde suverenisti deluju, da podrže predlog Deklaracije, i time podrže istinu i dijalog, te da zajednički pokušamo da na svakom mestu branimo činjenice o našem stradanju, pritom ne umanjujući patnje koje su, na srpsku sramotu i žalost, naši sunarodnici naneli drugim narodima.

Dijalog kao vrednost svih evropskih naroda, mora i u ovoj situaciji poraziti jednoumlje, i Treća Srbija se nada, da je ovaj Predlog francuskih predstavnika u Parlamentu EU, upravo pravi put za afirmaciju Srbije i celog srpskog naroda kao stabilnog, pouzdanog i civilizovanog partnera.

U nastavku prevod na srpski integralnog teksta Predloga rezolucije:

PREDLOG REZOLUCIJE
Podnet u skladu sa članom uredbe 133
O Srbrenici

Emerik Šoprad

– U skladu sa rezolucijom od 15. januara 2009. o Srebrenici;
– U skladu sa članom 133 njene uredbe;

A. Imajući u vidu da je između 1992. i 1993. 39 srpskih sela u blizini Srebrenice uništeno, a njihovi stanovnici su masakrirani i deportovani;

B. Uz podsećanje da je 16. jula 1995. vojska Republike srpske u Bosni otvorila koridor da bi omogućila prolazak kolone bošnjačkih vojnika i civila, od Srebrenice do Tuzle, i to posle pada Srebrenice;

C. Imajući u vidu da, u slučaju Srebrenice, ne postoji nijedan formalan dokaz o postojanju plana za masovnu egzekuciju na osnovu etničkog porekla, kao što je u februaru 2001. priznao Žan-Rene Ruez, koji je bio nadležan za istraživanje u Srebrenici, pred istražnom komisijom Narodne skupštine Francuske;

1. Podseća da, prema haškim kriterijumima, ne postoji nijedan čvrst element koji bi omogućio optuživanje srpske manjine u Bosni i Hercegovini ili srpski narod uopšte za genocid u Srebrenici;

2. Podvlači da je rat u Bosni i Hercegovini bio sukob za koji je odgovornost obostrana, i da optuživanje samo jedne strane za genocid ne bi dovelo do stvarnog pomirenja i trajnog mira;

3. Nalaže svom Predsedniku da prenese ovu rezoluciju predsedniku Evropskog saveta, Savetu i Komisiji.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u