ALEKSEJ PUŠKOV: SRBIJA U PROCEPU IZMEĐU RUSIJE I ZAPADA

Na pitanje da li će Rusija uložiti veto na rezoluciju o Srebrenici, Puškov je...

Na pitanje da li će Rusija uložiti veto na rezoluciju o Srebrenici, Puškov je odgovorio: „Moskva je uvek podržavala Srbiju kada je ona jasno iskazivala svoju poziciju”

Približavanje američkih tenkova ruskim granicama znači jačanje vojnog prisustva SAD u Evropi, posebno na njenom istoku, ali to za Moskvu nije iznenađenje, ocenjuje za „Politiku” uticajni šef Komiteta za međunarodne odnose donjeg doma ruskog parlamenta. Aleksej Puškov smatra se jednim od najboljih ruskih poznavalaca Zapada, gde je dugo živeo i radio, stičući brojne kontakte u najvišim forumima Amerike i Evrope. Ipak, kako kaže, nije dozvolio da ga obuzme „zapadni duh”, već je ostao veran ruskom, što ga je verovatno i dovelo na crni spisak SAD, Kanade i Australije.

— Mislim da su SAD odavno imale takve planove, s obzirom na to da strategija širenja NATO postoji još od 90-tih godina. Koliko vidim, SAD ne nameravaju da se zaustave. Sada nas na Zapadu uveravaju da nema govora o prijemu Gruzije i Ukrajine u NATO, ali SAD deluju na bilateralnoj osnovi sa istočnoevropskim zemljama.

Zašto SAD to sve rade?
— U SAD su od 2006. ili 2007. zaključili da je Rusija potencijalni vojno-politički protivnik Amerike. Administracija Baraka Obame, koristeći se terminima „izolacija i obuzdavanje” iz 50-tih godina prošlog veka, odbacila je sve razgovore o partnerstvu sa Rusijom i vodi hladnoratovsku politiku, prilagođenu današnjim uslovima. Amerikancima je bilo teško desetak godina, jer nisu imali neprijatelja kako bi održavali disciplinu u NATO. Sada su dobili osnov za konsolidaciju NATO. Ipak, ne verujem da oni žele vojni sukob sa Rusijom, jer u razmeni nuklearnih udara ne može biti pobednika.

Da li je Moskva spremna na ustupke?
— Ne može biti govora o promeni statusa Krima, koji je deo RF. Donbas vidimo kao deo Ukrajine, ali mora imati status u skladu sa željama svog stanovništva i sporazumima iz Minska. Jedino što SAD mogu da postignu povećanjem vojno-političkog pritiska jesu još veći napori za jačanje efikasnosti naših oružanih snaga.

Pod pritiskom su i druge države, poput Srbije, koje je Džozef Bajden nedavno označio kao zemlje na liniji vatre. Da li taj globalni front, linija vatre, zaista prolazi kroz Srbiju?
— Rekao bih da se Srbija nalazi na vododelnici između Rusije i zapadnog sveta.

Vi govorite o vodi, a Amerikanci o vatri?
— Mi izbegavamo da koristimo militarističku retoriku. Gospodin Bajden i američka strana previše su obuzeti vojnom terminologijom i vojnim aktivnostima izvan sopstvenih granica. U ovom slučaju umesnije je govoriti o vododelnici. Sa jedne strane, to su Rusija i zemlje koje pripadaju Evroazijskoj ekonomskoj uniji, BRIKS, Šangajskoj organizaciji za saradnju. Sa druge, to je zapadna alijansa. Srbija nije jedina zemlja na toj vododelnici, ali je možda najvidljivija. Ona se nalazi u procepu između dve krupne geopolitičke formacije, ne samo zato što je već bila podvrgnuta agresiji već i zato što je jedina zemlja u Evropi koja teži da uđe u EU, ali odbija da uvede sankcije Rusiji. Mislim da to ipak ne dovodi u pitanje bezbednost Srbije. Na Balkanu u ovom trenutku, osim ako ne bude nekih veoma aktivnih spoljnih pokušaja destabilizacije, nema dovoljno „goriva” za regionalni rat.

Imali smo takvu iskru u Makedoniji nedavno.
— To su pokušaji da se oteža pozicija Rusije u regionu, da se nanese udar njenim geoekonomskim planovima. Najpre je srušen Južni tok, a sada imamo pokušaje udara na Turski tok.

Da li će Turski tok proći kroz Srbiju?
— U ovom trenutku je rano o tome govoriti i za sada je najvažnije da ovaj projekat uspe na nivou Rusije i Turske. Putin i Erdogan su ovih dana razgovarali u Bakuu iza zatvorenih vrata. Mislim da se Ankara neće odreći Turskog toka jer joj on daje mnogo veću političku i ekonomsku težinu na Bliskom Istoku i u južnoj Evropi, tako da bi Turski tok mogao da dobije i nastavak u obliku distributivne mreže gasovoda kroz Evropu, uključujući i Srbiju.

Da li britanski predlog rezolucije o Srebrenici može uticati na destabilizaciju Balkana o kojoj govorite? Putin je jednom prilikom rekao da Rusi ne mogu biti veći Srbi od Srba, pa se postavlja pitanje da li će Rusija uložiti veto u Savetu bezbednosti zbog sopstvenih interesa ili zato što veruje da u Srebrenici nije bilo genocida?
— Projekat britanske rezolucije je pre svega način da se pritisne Srbija, koja ne pristaje da uvede sankcije Rusiji. Pretpostavljam da je rezolucija forma u kojoj se Srbiji šalje signal krajnjeg nezadovoljstva pojedinih zapadnih krugova. Takođe, to je pokušaj da se negativno utiče na odnose Srbije sa BiH, odnosno da se suprotstave Beograd i muslimani na Balkanu. Treći razlog jeste da se još jednom potvrdi ispravnost agresije NATO protiv Jugoslavije. Ako se kaže da je to bio genocid, a nije bio, onda to opravdava i zapadnu agresiju i odvajanje Kosova.

Da li to znači da će Rusija ipak uložiti veto?
— Moskva je uvek podržavala Srbiju kada je ona jasno iskazivala svoju poziciju, uvek je branila njenu bezbednost i suverenitet. Kad god je Srbija imala jasan stav, Rusija ju je podržala.

Autor Bojan Bilbija
Izvor Politika, 18. 06. 2015.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u