JEVGENIJ SATANOVSKI: SVE VEĆA ULOGA IRANA U SIRIJSKOM RATU

Iran već obnavlja aerodrom u Siriji sa kojeg će njegova armija podržavati Asada Prognoze...

Iran već obnavlja aerodrom u Siriji sa kojeg će njegova armija podržavati Asada

Prognoze nekih analitičara da sirijski režim može preživeti još šest meseci do godinu dana mogu se obistiniti samo ako ne dođe do konsolidacije alavitskih snaga u tradicionalno njihovim mestima življenja, pre svega u Latakiji i Damasku. Ali radi se o njihovom golom opstanku, pa će Alaviti, sigurno, zadržati svoja uporišta. Glavna stvar je – stepen uključivanja Irana u sirijski konflikt.

Vojna intervencija Irana može brzo izmeniti situaciju na frontovima. Pristalica ove intervencije u Teheranu ima mnogo, jer bi gubitak Sirije – bio bolan udarac iranskim planovima u regionu. Damask je u ovoj situaciji – ključna tačka u strategiji Teherana, jer bi njegov gubitak izazvao veliki pad autoriteta Irana kod saveznika, koji bi u tom slučaju zaključili da Teheran ne može da ih zaštiti. A to bi neminovno oslabilo poziciju Hezbolaha i Liban bi prešao u saudijsku sferu uticaja. Zato traju pripreme za jačanje iranskog uključivanja u sirijski konflikt.

Trenutno inžinjerijske jedinice Korpusa čuvara islamske revolucije – a to su elitna iranske snage – rekonstruišu aerodrom u Dabi, u blizini Al-Kuzejra u provinciji Homs. Tamo se grade novi hangari i poljska bolnica. Transportni avioni iz Irana obavljaju po nekoliko letova dnevno. Izgrađena je alternativna pista za korišćenje bespilotih letilica. Gradi se komandni punkt. Uskoro se može očekivati prebacivanje vojnih jedinica sa teškom tehnikom i avijacijom.

Izbor Dabe ukazuje da će Iranci početi ofanzivu od Homsa ka jugu za oslobađanje Palmire i deblokiranje kanala materijalno-tehničkog snabdevanja iz Iraka. Onda se mogu očekivati operacije na severu i veće borbe s islamistima.

Turska se neće upustiti u oružani sukob sa Iranom, tim pre što su SAD javno blokirale podršku Turskoj od strane NATO u slučaju ovog scenarija. Doduše, to je ipak u slučaju da u Teheranu pobedi sturuja koja je za masivnu vojnu intervenciju u sirijskom sukobu.

Tokom posete Iranu sirijskom ministru odbrane generalu Džasemu al-Freidžu bila je uskraćena dalja vojna pomoć. I upravo to je dovelo do pretpostavki da je Teheran spreman da izda sirijski režim. Međutim, krajem maja, Damask je posetilo nekoliko visokih zvaničnika Islamske Republike Iran koji su zaduženi za formulisanje i vođenje spoljne politike. Među njima su bili savetnik rahbara Hamneija za spoljnu politiku Ali Akbar Velajati, šef komiteta Medžlisa za međunarodne poslove Alajedin Borudžerdi i šef komore za ekonomske odnose sa inostranstvom Rustam Kazemi. Rezultat njihove posete Siriji bio je, pored ostalog, povoljan kredit od milijardu dolara (po mišljenju analitičara, podrška Asadu Teheran košta pet do šest milijardi dolara godišnje). Dakle: nije reč o prestanaku pomoći, već o njenom racionalnom trošenju.

S obzirom na izglede za povlačenje sirijske vojske sa severa zemlje, Teheran smatra važnim da ona zadrži Damask, provincije Hama i Homs, priobalje (provinciju Latakiju) i susednu oblast sa centrom u Svejdi. Postoji šansa, i da se povrati kontrola nad provincijom Derae, što će Asadu vratiti pristup Golanskoj visoravni.

Glavna je stvar, po mišljenju Iranaca, je čišćenje regiona oko Damaska, gde Zahran Aljuš ugrožava bezbednost i glavnog grada i Latakije. Neizvesna je sudbina Alepa, čiji bi gubitak doveo do podele zemlje. Njegovo pretvaranje u „sirijski Bengazi“ dovelo bi u njega rukovodstvo opozicije.

Zbog svega, u rukovodstvu sirijskih snaga tinja raskol između dve frakcije: uslovno „prošiitske“ i „sirijskih arapskih nacionalista“. Ovi drugi su nezadovoljni kako jačanjem pozicija Teherana u Siriji, tako i zbog navodne spremnosti Vlade da preda sever. Vaspitani u tradiciji „Velike Sirije“ – delovi vojske pokazuju izuzetnu osetljivost na situaciju u kojoj zemlja sve više postaje iranski vazal. Iran, koji ima uticaj na donošenje ključnih odluka predsednika Asada, uključujući i kadrovska pitanja, otvoreno stvara u Siriji agenturu uticaja i svoje oružane formacije – lokalni pandan Hezbolahu.

U ovom trenutku presudnu ulogu u stvaranju takvih formacija igraju Nacionalne snage samoodbrane i Narodni komiteti Sirije. Teheran posebnu pažnju posvećuje radu sa Alavitima. Formiranje proiranskog lobija među Alavitima vrši se po liniji komandanata Nacionalnih snaga samoodbrane Ali Kajalija i Favaza al-Asada.

Ali Kajali, turski državljanin, u mladosti blizak levici, šef „Fronta za oslobođenje Iskanderuna“, od 2012. godine predvodi odrede samoodbrane u Latakiji i usko je povezan sa Iranom.

Posebno pitanje je američko-turski sukob povodom situacije u regionu, u prvom redu zbog činjenice da Ankara sarađuje sa Islamskom državom po različitim osnovama. Turska, koja ima granicu sa Sirijom i Irakom u dužini od 1.250 kilometara, omogućava stranim pristalicama Islamske države da gotovo nesmetano prodiru u te zemlje (zadržavanje Ruskinje Varvare Karaulove i 12 drugih ruskih građana na tursko-sirijskoj granici više je rezultat kampanje, koju je pokrenula porodica ove studentkinje, tražeći ćerku).

U septembru 2014. godine na samitu NATO u Velsu predsednik SAD Barak Obama je „nagovestio“ Redžepu Erdoganu da su turske akcije u vezi sa ID u suprotnosti sa politikom NATO i SAD. U oktobru je potpredsednik SAD Džozef Bajden, govoreći na Univerzitetu Harvard, izjavio da su najveći problem Sjedinjenih Država u Siriji bili njeni saveznici. Po njegovim rečima, Turska, Saudijska Arabija i druge zemlje su toliko fokusirane na rušenje Asada da su započele rat između sunita i šiita i isporučile stotine miliona dolara i desetine hiljada tona oružja svima onima koji su pristali da se bore protiv Asada. A to je dovelo do haosa.

Šest nedelja kasnije, Bajden je posetio Tursku, sastao se sa Erdoganom, ali nije mogao da dobije dozvolu da koristi vazduhoplovnu bazu Indžirlik za nanošenje vazdušnih udara po ID. Erdogan je tražio uvođenje zone zabrane letova i tampon zone, ali Bajden je oboje odbio, uz napomenu da je Iran protiv toga.

Autor je predsednik Instituta za Bliski Istok

Prevod Srđan Đorđević
Izvor Fakti, 18. 06. 2015.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u