ivanstoiljkovicdpsm

CRNO JE PRED SVITANjE ILI ŠTA NAM JE ČINITI?

IVAN STOILKOVIĆ Savez pravoslavnih naroda Balkana, koji jedini garantuje opstanak njihovih država, nije moguć...

IVAN STOILKOVIĆ

Savez pravoslavnih naroda Balkana, koji jedini garantuje opstanak njihovih država, nije moguć bez naslona na Rusiju

Pravoslavni slovenski narodi na Balkanu imali su u svojoj istoriji mnogo teških perioda, međutim, ni jedan nije bio tako sramno bolan kao ovaj čiji smo savremenici. Dugotrajno življenje na smutnoj balkanskoj vetrometini, presecanje pupčane vrpce sa starom postojbinom i prihvatanje tuđih pravila igre opredelili su umnogom naš usud. Otkazavši se jednom od Boga zarad ideologije, stekli smo lošu naviku da menjamo karakter sa svakim novim zavrtanjem ušiju. Više nas je među kvislinzima nego među duhovnicima, velikaše koje nam nije izabrao neki od danas aktuelnih centara moći vučemo po prašini i razapinjemo, izazivamo raskole i živimo u raskolu sa bližnjima svojim decenijama, proterujući ih iz kuće majčine, a većina nas to smatra jedinom perspektivom.

Svesni da svojoj deci, osim modernog ropstva, nemamo šta da ostavimo u nasleđe, jasno vidimo ambis, ali jurimo i dalje nesmanjenom brzinom vekovnom neprijatelju direktno u ždrelo. Sve slabije se čuje glas razuma u kolektivnoj svesti potpuno zombiranoj -srebrnjacima pristiglim iz inostranstva, a na one retke koji se još nisu preobratili vrši se pritisak iz svih sila da se odreknu brata svoga i prihvate tuđina za gospodara.

Ne, nije ovoliko crno, još crnje je, a Rusiji će biti potrebna dodatna ljubav da razume stanje u kojem se danas nalaze slovenski pravoslavni narodi na Balkanu, kao i beskrajno hrišćansko strpljenje u ophođenju sa nama, jer mi se Rusije – ove današnje Rusije, koja se vratila izvornom pravoslavlju – ljubeći je u najskrivenijem delu srca, tako čiste, čovečne i iskrene, ustvari užasno plašimo.

DA LI SE MI RUSIJE PLAŠIMO?
Šta treba da učini pravoslavna Rusija da bismo prestali da je se plašimo?

skopljemitingsrbi02Prvo, da se sa obe noge vrati na Balkan, čvrsto i sa svim strukturama, kao što su to uradile rimokatolička Nemačka i islamska Turska, sa jasnim naznakama da nije ovde privremeno, već da je došla da ostane.

Velika će se sila podići na nju ako to učini, jer su takoreći sve institucije balkanskih pravoslavnih naroda pod snažnom kontrolom Zapada – ali zar se vekovima nisu na nas dizale sve mračne sile ovog sveta zato što nju nosimo u duši? Bez sumnje, biće sve učinjeno da se onemogući njen ostanak, ali šta je to prema patnjama svih onih koji su, decenijama umirući u najstrašnijim mukama, vapili: „Samo Bog i Rusija“! I zar neko zaista veruje da je ovaj pakao danas manje strašan samo zato što je promenio ime? Nije!

Balkanski pravoslavni narodi moraju da vide na delu da današnja Rusija nije ni nalik onoj Jeljcinovoj i da je sa balkanskog uporišta niko nikad ne može pomesti, najmanje da se ona sama, zbog nama potpuno nejasnih razloga, jednostavno povuče i ostavi nas na milost i nemilost odmazdi neprijateljske sile, neuporedivo jače od nas.

Šta treba da učinimo mi, da bi Rusija prepoznala smisao svog angažmana na Balkanu?

Prvo, da konačno shvatimo da savez pravoslavnih naroda Balkana, do kojeg nam je svima nasušno stalo i koji jedini garantuje opstanak balkanskih pravoslavnih država i u istorijsko-biološkom i u duhovno-egzistencijalnom smislu, nije moguć bez naslona na Rusiju.

Upravo oslobađanje Vladike Jovana iz kazamata političko-verskih lavirinata u Makedoniji pokazalo je koliko je uloga ruskih pravoslavnih autoriteta nezamenjiva i presudna. Citiraću Vladiku Nikolaja Velimirovića: „Svaka velika i spasonosna ideja ostvaruje se sporo i trudno, i to obično na mučeništvu i krvi svojih začetnika“. Moramo pokazati da smo spremni na to.

Za razliku od članstva u EU, koje je za većinu balkanskih zemalja još uvek na dugom štapu, saradnja sa zemljama Evroazije je realnost neslućenih razvojnih mogućnosti, koja može takoreći sutra staviti u pogon sve naše proizvodne potencijale. Moramo svakog dana upoznavati domaću javnost s tim da članstvo u EU nije donelo blagostanje dvema pravoslavnim zemljama Bugarskoj i Rumuniji, već su danas obe na rubu opstanka, bez mladih koji su u potrazi za bilo kakvim poslom listom pohrlili u Evropu napustivši ognjišta zauvek, jer su nekada moćni industrijski potencijali ove dve zemlje potpuno uništeni. Pogledajmo šta se dešava sa industrijom naših zemalja u procesu pridruživanja EU? Da li to želimo svojim državama? Velika vrata za izvoz domaće robe na tržišta zemalja Evroazije može nam otvoriti jedino Rusija, i naše države moraju biti spremne za industrijsku revoluciju koja nam predstoji.

VREMENA KOJA DOLAZE
Pri svemu tome Rusija nije imperija niti pokazuje namere da se tako ponaša. Rusija nikad nije ispoljila imperijalne težnje ni na postsovjetskom prostoru, zašto bi ih imala na Balkanu? Naprotiv, poštovanje međunarodnog prava jedan je od najviših prioriteta ruske spoljne politike.

skopljemitingsrbi01Rusija nije predator, već saveznik. Da nije tako, Kosovo i Metohija odavno bi bili istrgnuti iz matice Srbije. Rusija je jedini naš glas u svetu – da nije tako, niko ne bi saznao šta se zaista dešavalo proteklih meseci kod nas u Makedoniji, šta se zaista dešava u Republici Srpskoj. I, kad bismo nabrajali, kraja ne bi bilo dobrima koje za nas, pravoslavne narode na Balkanu, vekovima čini Rusija.

Danas, kad Balkan dobija novi značaj za Rusiju u kontekstu Turskog toka, pravoslavni balkanski narodi ne smeju propustiti šansu da se izbore za svoje mesto pod suncem. Posebno zbog toga što je ona, sasvim sigurno, jedna od poslednjih koja nam se ukazuje.

Ka EU i NATO integracijama danas se kreću samo elite, narod se ukopao u mestu, razapet između istine i onoga što mu domaći mediji u stranom vlasništvu serviraju. Svi moramo, svako u svojoj sredini, ukazivati da saradnja sa zemljama Evroazije može biti više nego korisna za naše države. Posebno to moramo učiniti mi, Srbi, nezavisno od države u kojoj smo se našli po raspadu Jugoslavije. Veličanstvenost slavnih momenata našeg naroda, kojima smo u prošlom veku određivali tokove svetske istorije, na to nas obavezuje.

Spremni smo da dočekamo vremena koja dolaze? da li je na to spremna i Rusija? Ili će biti obrnuto?

Autor je predsednik Demokratske partije Srba Makedonije

Politika
Pratite nas na YouTube-u