ERNST RAJHEL: MERKELOVA SRBIJI NE DONOSI POKLONE

Mislimo da bi bilo korisno da svi, pa i Srbija, iskoriste svoj uticaj da...

Mislimo da bi bilo korisno da svi, pa i Srbija, iskoriste svoj uticaj da Republiku Srpsku dovedu na poziciju koja bi bila konstruktivna

Nema novih nemačkih uslova za otvaranje poglavlja u pregovorima o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, ističe u razgovoru za Danas Ernst Rajhel, specijalni izaslanik Nemačke za Zapadni Balkan, Tursku i zemlje EFTA.

— Postoje samo teme koje su uvek bile na dnevnom redu briselskih razgovora. Svi znaju koje su to teme – objašnjava Rajhel, koji je ove nedelje u Beogradu razgovarao sa ministrom spoljnih poslova Srbije Ivicom Dačićem, predsednikom Demokratske stranke Bojanom Pajtićem i ombudsmanom Sašom Jankovićem.

„Britanska“ rezolucija o genocidu u Srebrenici izazvala je nezadovoljstvo u Beogradu zato što Srbija nije prethodno bila upoznata sa tim predlogom. U srpskoj javnosti preovlađuju interpretacije prema kojima je rezolucija vid pritiska na Srbiju. Šta mislite o toj inicijativi i reakcijama na nju?
— Dvadeset godina od Srebrenice je važan datum i životna je činjenica da o takvim godišnjicama ima međunarodnih aktivnosti. U okviru tih aktivnosti takođe je normalno usvajati rezolucije u UN. Mislim da je u ovoj stvari korisno biti pragmatičan, ne i dramatičan, i iskoristiti priliku da se na temu osvrne na otvoren način. Imali smo pre samo nekoliko nedelja stogodišnjicu od masovnog ubistva Jermena u Turskoj. Bilo je mnogo debata.

Da li Nemačka priznaje genocid nad Jermenima?
— Predsednik Gauk održao je govor u kojem je upotrebljena reč genocid. U parlamentu još traju konsultacije u vezi sa rezolucijom. One će biti nastavljene posle letnje pauze. Ali, zašto je stogodišnjica u vezi sa Jermenima bila glavna vest širom sveta? Zato što su se pojavile kontroverze. Da ih nije bilo, ne bi bilo ni ogromne medijske pažnje, niti diplomatskih sukoba. Mislim da je srednjoročno i dugoročno dobar savet ne praviti kontroverze oko takvih tema, kakvo je masovno ubistvo u Srebrenici koje su kao genocid okarakterisali Međunarodni krivični sud i Haški tribunal.

Da li inicijativa može da našteti odnosima u regionu u ovom trenutku?
— Ono što škodi regionalnim odnosima jeste stvaranje kontroverzi oko ovakvih pitanja ili istrajavanje na tim kontroverzama. Mislim da bi bilo korisno prestati sa dramatizacijom.

Iz Nemačke stižu preporuke da bi Srbija trebalo da zauzme jasan stav prema Miloradu Dodiku. Kako vi vidite odnose između Beograda i Banjaluke?
— Neki od političkih stavova predsednika Dodika za nas jesu razlog za zabrinutost. Zahtev da se održi referendum o nezavisnosti RS je jedan razlog. Drugi je njegovo protivljenje ekonomskim i društvenim reformama koje su trebalo da budu usvojene na entitetskom i na centralnom nivou. RS je izašla sa novim zahtevima koji ne mogu da budu usvojeni za kratko vreme. Ako Dodik bude išao dalje i ako bude pokazao fundamentalno neslaganje sa ovim reformskim paketom, to će biti veoma razočaravajuće, jer paket treba da pomogne BiH da napreduje ka EU. Mislimo da bi bilo korisno da svi, pa i Srbija, iskoriste svoj uticaj da RS dovedu na poziciju koja bi bila konstruktivna.

Kako vidite zabrinutost u Srbiji i RS da bi dvadeseta godišnjica masakra u Srebrenici i reforme u BiH mogli biti iskorišćeni za narušavanje pozicije RS predviđene Dejtonskim sporazumom?
— Ne vidim bilo kakav scenario prema kojem je RS u opasnosti. Srednjoročno, međutim, BiH je potrebno ustavno uređenje koje bi joj omogućilo da funkcioniše efektivno. Sadašnja situacija u smislu funkcionalnosti nije zadovoljavajuća. Osnovni pristup EU, međutim, jeste da sada ostavimo po strani pitanja ustavne i institucionalne prirode i usredsredimo se na teme koje zaista dotiču svakodnevni život građana, pre svega ekonomske i socijalne. Ne razumemo zašto je to problem za neke u RS i za predsednika Dodika jer to zaista ne dovodi u pitanje bilo kakve nadležnosti RS.

Premijer Vučić prošle nedelje je ocenio da su pred Srbijom teški dani pomenuvši nekoliko tema, između ostalih proslavu Vidovdana. Planirano je postavljanje spomenika Gavrilu Principu u Beogradu. Stiče se utisak da postoji nelagoda – kako bi to moglo biti primljeno u svetu. Vidite li bilo kakvu kontroverzu u ovoj svečanosti?
— Gavrilo Princip jeste kontroverzna istorijska ličnost. U mnogim evropskim zemljama na njega ne gledaju sa odobravanjem, pa ako ste zabrinuti zbog provokacija sa istorijskom konotacijom u drugim oblastima, možda u vezi sa Srebrenicom ili operacijom „Oluja“, trebalo bi da izbegavate provokacije u sopstvenoj zemlji.

Šta očekujete od posete kancelarke Angele Merkel Srbiji i drugim zemljama u regionu?
— Poseta kancelarke je demonstracija naše aktivne posvećenosti evropskoj budućnosti čitavog regiona, uključujući Srbiju. I da sebe smatramo bliskim i prijateljskim partnerom Srbije na putu ka EU. Poseta se organizuje kako bi podvukla ovu poruku i pokazala da smo na istoj strani.

Obično su velika očekivanja uoči poseta tako uticajnih zvaničnika. Ovoga puta očekivanje je hoće li EU uskoro otvoriti poglavlja u pregovorima o članstvu sa Srbijom. Ima li razloga nadati se velikim vestima?
— I mi imamo velika očekivanja prema Srbiji – ona u vezi sa političkim dijalogom sa Kosovom. Nadamo se da ćemo konačno moći da kažemo da je sporazum o normalizaciji odnosa iz aprila 2013. suštinski primenjen i da će glavni kamenovi spoticanja biti uklonjeni. Veoma se nadamo da će onda EU ove godine biti u situaciji da otvori poglavlja.

Mogući uspeh predstojećih pregovora Beograda i Prištine u Briselu bi uvećao šanse za to?
— Naravno, to uvećava šanse. Čekamo implementaciju sporazuma. Sporazum obavezuje i normalno je da bude primenjen. To su naša očekivanja pre nego što se otvore pregovaračka poglavlja. Mislim da je izgledno da predstojeći sastanak u Briselu neće doneti toliko rezultata, da sporazum odmah bude primenjen u svim delovima. Implementacija nije samo usmeni dogovor na sastanku već i rad na terenu. Ne mislim da treba imati preterana očekivanja od posete kancelarke Merkel. Nije svrha ovakvih poseta doneti velike poklone. Ponavljam: i mi imamo očekivanja od Srbije i nadamo se da će biti ispunjena.

Šef diplomatije Ivica Dačić se žalio na dodatne uslove za otvaranje poglavlja, u tom smislu pomenuo je 11 tačaka Bundestaga. Šta je za otvaranje poglavlja važnije – EU ili Bundestag? U Srbiji preovladava uverenje da sve zavisi od Nemačke.
— Mislim da postoji velika zbrka oko toga šta su očekivanja EU. Usput, nema razlika u očekivanjima EU i Nemačke. Jedanaest tačaka nisu nemačke tačke. U rezoluciji Bundestaga ih nema. Mislim da se treba vratiti suštini – primeni sporazuma o normalizaciji iz aprila 2013 i upraviti se – ne na interpretacije i liste o kojima se izveštava – već na aktuelna pitanja koja su dobro poznata. Uveravam vas da nema novih nemačkih uslova. Postoje samo teme koje su uvek bile na dnevnom redu briselskih razgovora. Svi znaju koje su to teme.

Predsednik Nikolić je ove nedelje ponovio da Srbija nikad neće uvesti sankcije Rusiji. Možemo li se nadati da Srbija nikada neće biti dovedena u poziciju da Rusiji uvodi sankcije – to jest da će EU rešiti krizu sa Rusijom pre nego što Srbija tokom pregovora dođe u takvu situaciju?
— Sada očekujete zaista dugoročno predviđanje za koje se bojim da ga nemam. Ali kako je Srbija kandidat za članstvo u EU, a još nije članica EU, očekujemo postepeno – kako se Srbija bude približavala EU – prihvatanje stavova EU. U ovom trenutku očekujemo prihvatanje pozicija EU kroz vladina saopštenja, ne nužno uvođenje sankcija. Mislimo da je to moguće, ali je očigledan nedostatak tog saobražavanja stavova o Ukrajini i Rusiji.

Nemačka poslanica u Evropskom parlamentu Doris Pak kaže da većina u EU koja priznaje nezavisnost Kosova treba više da pritisne pet država koje ga ne priznaju da promene stav. Mislite li da ovih pet država EU treba da priznaju Kosovo i da li Nemačka na njih vrši pritisak, ili ih „ohrabruje“ u tom smislu?
— Znate da je naša pozicija čvrsta da priznajemo Kosovo kao nezavisnu državu. Želimo da sve druge države urade isto. Otud, u stalnom smo kontaktu sa pet zemalja koje ne priznaju Kosovo i ohrabrujemo ih da zauzmu isti stav kao mi.

Mislite li da će to narušiti odnose Nemačke i Srbije?
— Kao što sam rekao, to je davnašnja pozicija Nemačke. Priznali smo Kosovo i nisam zbog te činjenice primetio bilo kakav poremećaj u našim odnosima sa Srbijom koji su veoma dobri.

Poslednja runda pregovora o Makedoniji u Briselu je propala. Predviđate li nestabilnost u ovom delu regiona i mislite li da je napad u Kumanovu bio izolovani incident, kako je saopštila EU?
— Ne mogu da spekulišem i da predviđam, ali sasvim smo zabrinuti zbog situacije u Makedoniji. Prema našim analizama, sada je glavna teškoća politička i institucionalna kriza koja je postala otvorena i vidljiva otkrivanjem audio snimaka. Oni potvrđuju da postoji fundamentalni nedostatak funkcionisanja nezavisnih institucija i izbornog procesa u Makedoniji. Želimo da vidimo tranzicionu fazu koja će biti okončana slobodnim i poštenim izborima koji bi ponovo uspostavili poverenje građana u institucije. Žalimo što su poslednji pregovori popali, ali nadamo se da će uskoro biti nastavljeni.

Bivši ministar spoljnih poslova SR Jugoslavije Živadin Jovanović sugerisao je da bi kancelarka Angela Merkel tokom predstojeće posete Srbiji mogla da u Kragujevcu oda poštu civilima koje su 1941. streljali nacisti. Šta mislite o tom predlogu?
— Nemačka vlada u mnogim evropskim zemljama posetila je memorijale i mesta stradanja za vreme rata. Nema nedostatka nemačkog učešća na takvim događajima. Ministar Štajnmajer nedavno je bio u Volgogradu, nekadašnjem Staljingradu, i uzeo učešća u jednoj takvoj manifestaciji. Dakle, ne mislim da u principu ima bilo kakvih teškoća da se tako nešto učini, ali nije mi poznato da je konkretno planirano da kancelarka Merkel to uradi baš tokom predstojeće posete.

Autor Miloš Mitrović
Izvor Danas, 20. 06. 2015.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u