KAKO POSTAJEMO NACIJA LUZERA

VLADIMIR ĐUKANOVIĆ Jeziva malograđanština koja se zapatila u delu naše javnosti ubija u pojam...

VLADIMIR ĐUKANOVIĆ

Jeziva malograđanština koja se zapatila u delu naše javnosti ubija u pojam i svaku dobru ideju čini uzaludnom

Moj dobar poznanik Milinko Nešović, inače vlasnik kompleksa restorana za svadbe i slična veselja Holivud i Aleksandar u beogradskom naselju Ledine, odlučio je da u okviru kompleksa napravi najsavremeniji akva-park sa više od deset bazena i vrhunskom ponudom za goste. Da se razumemo, ne bih o toj temi ni jedno slovo napisao da nisam imao prilike da pročitam gomilu idiotskih komentara na sajtu B92, koji je preneo tekst iz Večernjih novosti o tome da će Beograd dobiti akva-park. Tolika količina zavisti, mržnje prema „došljacima“, mržnje prema Beogradu, vređanje privatne inicijative i omalovažavanje tuđeg rada podstaklo me je da ipak o ovoj temi napišem koje slovo.

Jedan deo naše javnosti stavlja narod u ogroman problem, podstičući ga da ne ceni ničiji uspeh, posebno ne onih koji su došli sa strane, da mrzi svakog ko je od nas uspešniji, dodatno podstući glupu mržnju prema Beogradu pod pričom kako se jedino u Beogradu sjajno živi – što je notorna laž jer se u Beogradu užasno teško živi – da svakog ko je nešto stvorio u životu proglašava lopovom i sl.

Milinko Nešović je čovek iz Raške. Bog ga je pogledao, jer je u Raškoj pre dve decenije pokrenuo mini proizvodnju, čini mi se, ratluka i čokolada. Kako je posedovao jedan lep prostor, sličan betonskoj hali, dosetio se da ga iskoristi tako što će ga iznajmljivati za svadbena veselja. Malo po malo, shvatio je da se od toga može napraviti dobar posao i počeo da ulaže u organizovanje svadbenih i ostalih veselja. Kada je zaradio nešto novca, odlučio je da posao prenese u Beograd i, mic po mic, krvavim radom i sopstvenim znojem stvorio je najveći brend tog tipa u Srbiji, a verujem i u regionu, koji nosi naziv Holivud. Postavio je visoke standarde u tom poslu i danas u Srbiji ne može niko da ga prati. Od države nikada nije tražio ništa, nije nikom uzeo ništa, nije tajkun, već čovek koji je svojim radom nešto stvorio. Sada, kada hoće da otvorio akva-park u kome će zaposliti 50 ljudi, doživeo je da mu gomila besposličara prigovara kako pravi „seljanu u Beogradu“. Oni koji ujutro mrze sebe, a popodne ceo svet i koji tuđi uspeh mrze zato što ništa od sebe nisu uspeli da naprave, takvi danas pišu protiv čoveka sramne komentare.

Sve ovo pišem zato što me ta jeziva malograđanština koja se zapatila u delu naše javnosti ubija u pojam. Radoje Domanović je to sjajno opisao u pripovetci Mrtvo more. Umesto da se čoveku čestita, jer će zaposliti dodatnih 50 ljudi koji će doneti platu u svoje kuće, mi čoveka pljujemo. Umesto da mu kažemo hvala što praviš tako nešto dobro i lepo i što će možda i stranci doći kod tebe i ostaviti novac u ovoj državi, mi čoveka pljujemo.

akvaparkledineZašto? Zato što smo sami nesposobni da nešto stvorimo, pa iz te mržnje sebi, kao izgovor za našu nesposobnost, dajemo opravdanje da je to zbog „došljaka sa strane“. Taj trend u javnosti mogao bi da nas sahrani kao narod. Neće nas sahraniti svi naši neprijatelji, a nema ih malo, nego ćemo sami sebe sahraniti ako ovakvo razmišljanje postane pravilo.

Posebno je nejasna mržnja prema privatnoj inicijativi. Valjda nas je samoupravni socijalizam toliko usrećio da svakog u privatnom poslu danas smatramo za hohštaplera. Postavljam pitanje svim tim dokonim internet-komentatorima, još više onima koji takve komentare modeluju: a šta ste to vi u životu uradili ili stvorili, pa dajete sebi za pravo da pljujete nekog? Koji je to vaš fantastičan uspeh u privredi? Gde ste nekada nečim upravljali i koga ste u životu zaposlili i obezbedili mu platu? Na kraju, koju ste to ideju istakli ili projekat napisali? Da li je moguće da svi razmišljate kako je država dužna da vam obezbedi posao i sigurne plate?

Ako takav način razmišljanja zacari, za naš narod postaće kasno da nešto promeni. Ukorenjivanje negativnog razmišljanja o privatnoj svojini, kao i takvo razmišljanje o ekonomiji, a sve to umešano sa jezivom malograđanštinom, žestoko nas upropaštava, otvarajući pitanje imamo li mi uopšte šanse za povratak. Koliko god da kao država postignemo napredak na ekonomskom, pa i na političkom, takav trend nam smanjuje šanse za oporavak. Takav način razmišljanja nije jednom učinio da šanse prolaze pored nas. Dokaz za tu tvrdnju su komentari na vest da ćemo dobiti akva-park u Ledinama.

Politika
Pratite nas na YouTube-u