SAD ILI NIKAD: SRPSKE ŠANSE ZA TURSKI TOK

JELICA PUTNIKOVIĆ Srbija još ima šanse da je ne zaobiće gasovod kojim će gas...

JELICA PUTNIKOVIĆ

Srbija još ima šanse da je ne zaobiće gasovod kojim će gas da ide od Turske na sever i da se sa Rusima što pre dogovore

Dok se briselska administracija pod dirigentskom palicom iz SAD i dalje svestrano zalaže za diversifikaciju izvora i pravaca snabdevanja evropskih potrošača prirodnim gasom, navodno, nastojeći da se smanji zavisnost Evrope od ruskog gasa, kompanije iz najbogatijih evropskih zemalja i najvećih članica EU – Nemački E.ON, holandsko-britanski Rojal Dač Šel i austrijski OMV – ugovorili su sa ruskim Gaspromom gradnju još dve cevi paralene sa već postojećim rusko-nemačkim gasovodom Severni tok, čiji kapacitet će biti 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje. To će inače duplirati sadašnji kapacitet postojećeg gasovoda Severni tok, s tim što treba reći da on do sada nije korišćen optimalno, već tek sa oko polovine svog kapaciteta.

Sama činjenica da Nemačka planira da duplira kapacitet mogućeg dotoka ruskog gasa na svoju teritoriju i da su joj partneri Holandija, Velika Britanija i Austrija umnogome govori o tome da ove zemlje ne računaju na to da će svoje potrebe, a time i energetsku bezbednost, moći obezbediti iz nekih drugih izvora. Pa ni pravaca, što svakako nameće zaključak da ne računaju na to da će se Rusi predomisliti i nastaviti da koriste ukrajinski sistem gasovoda i kada im, potkraj ove decenije, istekne ugovor sa ovom zemljom, bivšom članicom Sovjetskog Saveza. Ne, ove zemlje, preko svojih energetskih kompanija nameravaju da preotmu tranzit i izvor prihoda Ukrajincima.

Memorandum o novim gasninim cevima od Rusije do Nemačke potpisali su (na slici gore) Aleksej Miler, predsednik Upravnog odbora Gasproma, Klaus Šefer, član Upravnog odbora E.ON, Ben van Beurden, direktor Rojal dač šela, i Manfred Lajtner, član Izvršnog odbora OMV na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu 18. juna. Gasprom, E.ON, Šel i OMV će uskoro osnovati zajedničku kompaniju za realizaciju projekta, saopšteno je iz ove ruske kompanije.

BRISEL TRENIRA STROGOĆU
Po pitanju najave ove nove infrastrukture za transport ruskog gasa u Evropu, međutim, nema zvaničnih komentara iz Brisela. Nema upozorenja o Trećem energetskom paketu i neophodnosti poštovanja drugih direktiva EU. Takvih opomena nema ni od vodećih političara iz ovih zemalja. Neće ih ni biti jer ne treba sumnjati da su političke dogovore o ovim gasovodima prvo napravili političari, da su oni dali blagoslov poslovodstvima svojih kompanija da obznane svoje planove.

Verovatno EU diplomate još nisu bile po mišljenje u svojim maticama – zemljama koje su ih delegirale. Ali ne treba sumnjati da će novi gasovod preko Baltika, kao i Severni tok, dobiti zeleno svetlo EU (izuzeće od Trećeg energetskog paketa…). To je, da podsetimo, ona doza tolerancije koju iz Brisela nije imao projekat za gradnju gasovoda Južni tok. Nju, bar za sada, nema ni za novu ideju Rusije da, kada pred kraj ove dekade obustavi tranzit gasa preko Ukrajine, svoje evropske potrošače ovim energentom snabdeva gasovodom Turski tok.

Ti dvojni aršini vidljivi su i u najnovijim političkim odlukama briselske diplomatije. Jer samo dan nakon što su predstavnici tri velike evropske kompanije sa ruskim Gaspromom potpisale Memorandum kojim preciziraju zajedničko učešće u projektu izgradnje još dve trase gasovoda od obale Rusije preko Baltičkog mora do obale Nemačke EU je produžila sankcije Rusiji za još godinu dana.

„Evropska unija odlučila je danas da produži ekonomske sankcije Rusiji za još godinu dana”, saopštio je Evropski savet 19. juna. Sankcije, koje su uvedene zbog ruske aneksije Krima, trebalo je da isteknu 23. juna ove godine, ali će važiti do istog datuma 2016, stoji u saopštenju Saveta. Zabrana se odnosi na uvoz robe poreklom sa Krima i Sevastopolja u EU, investiranje u te regione, obustavu turističkih putovanja i na izvoz opreme za eksploataciju gasa i nafte, kao i uređaja za telekomunikaciju. U saopštenju se navodi da su kaznene mere produžene zbog ilegalne aneksije Krima i Sevastopolja, kao i da EU neće odstupiti od nepriznavanja tog čina.

lafazanisSankcije Rusiji koje su paralelno uvedene zbog podrške pro ruskim snagama u Ukrajini još ranije su produžene do januara 2016. godine. Kao i u ranijim prilikama, odluka o produženju sankcija doneta je uz saglasnost svih 28 članica EU.

JUŽNOEVROPSKI GASOVOD I TURSKI TOK
Politički vrh Rusije i poslovodstvo Gasproma su skup u Sankt Peterburgu iskoristili i za potpisivanje još nekih dogovora. Reč je pre svega o memorandum o izgradnji gasovoda kojim će kroz teritoriju Grčke biti produžen Turski tok (kapaciteta 47 milijardi kubnih metara gasa), koji su potpisali Aleksandar Novak, ministar energetike Rusije, i Panagiotis Lafazanis (na slici iznad), ministar privredne reforme, životne sredine i energetike Grčke. Memorandumom je predviđeno osnivanje zajedničkog projektnog preduzeća. Ministar Novak je rekao da će za gradnju ovog gasovoda biti privučeni ruski kreditni resursi, da će izgradnja početi 2016. a biti završena 2019. godine. Rad na projektu produžetka Turskog toka kroz Grčku, koji je u zajedničkom saopštenju Lafazanisa i predsednika Upravnog odbora Vnješekonombanke Vladimira Dmitrijeva nazvan Južnoevropski gasovod, počeće odmah izradom studije izvodljivosti, tehničke studije i drugih studija planiranja.

I jedna i druga stana su se obavezale da će svim dostupnim pravnim sredstvima podržati infrastrukturni projekat nazvan Južnoevropski gasovod na teritoriji Grčke i istovremeno su pozdravili osnivanje zajednicke kompanije, koja će direktno biti zadužena za gradnju tog gasovoda, javila je grčka agencija ANA. U projektu će takođe učestvovati investiciona kompanija VEB kapital, kao filijala Vnješekonombanke, i novoosnovana grčka državna kompanija Enerdži investments pablik enterprajz, u kojoj je grčka država jedini akcionar, sa zadatkom da promoviše i učestvuje u gradnji gasovoda i drugih infrastrukturnih investicionih projekata namenjenih ekonomskom razvoju.

U saopštenju se navodi i da će zajednička kompanija biti vlasnik Južnoevropskog gasovoda, kao i da će biti odgovorna za planiranje, finansiranje, gradnju, rad i održavanje tog projekta, koji će činiti gasovodi, kompresorske stanice i druga infrastruktura neophodna za njegovo funkcionisanje. „Potpisivanjem memoranduma potvrđujemo višemesečni rad, koji smo uložili kako bismo gasovod sproveli preko teritorija Grčke. Ovaj gasovod će igrati ulogu stabilizatora u celoj regiji. Realizacija projekta nije usmerena ni protiv koga, već, naprotiv, ujedinjuje sve regije kroz koje gasovod prolazi”, izjavio je grčki minister Lafazanis.

BUGARI BI DA SE VRATE U IGRU
Ova Lafazanisova izjava zapravo je višesmislena jer region Balkana, kroz koji treba da teče Južnoevropski gasovod, veoma je trusno područje. Počev od same Grčke. A pitanje je i kuda će ići trasa ovog cevovoda pošto napusti terotoriju Grčke. Makedonija je uz pomoć spoljnih faktora uzdrmana čim je lansirana mogućnost da će gasovod od haba na tursko-grčkoj granici, dokle će stizati Turski tok, posle Grčke ka potrošačima na Balkanu i dalje na sever ići kroz ovu zemlju pa kroz Srbiju do Mađarske.

Podsetimo, decembra prošle godine, kada je objavio da Rusija odustaje od gradnje Južnog toka, ruski predsednik Vladimir Putin je najavio gradnju Turskog toka i gasnog haba na tursko-grčkoj granici za potrošače iz Južne Evrope. Kao direktnog krivca za odustajanje od Južnog toka Putin je imenovao Bugarsku, koja Gaspromu nije dala dozvolu za gradnju. Ali Bugarska je odmah lansirala priče o tome da nisu iz Moskve dobili zvanično obaveštenje o odustajanju od Južnog toka, da će izdati potrebne dozvole (do danas nisu) i počela je da preko Brisla i samostalno lobira za to da baš na njenoj teritoriji bude distributivni gasni čvor. Juče je ministar energetike Rusije Aleksandar Novak tim povodom izjavio da je ministarka energetike Bugarske Temenuša Petkova predložila izgradnju distributivnog čvora u Bugarskoj. „Oni žele Turski tok, povratak Južnog toka, ali sa distributivnim čvorom u Bugarskoj. O tome je bilo reči još pre šest meseci, a sada je ona to još jednom prezentovala”, prenele su RIA Novosti. Novak nije otkrio šta je odgovorio bugarskoj koleginici.

Iz ruskih, pre svega političkih komentara moglo se do sada zaključiti da Rusija Bugarskoj neće oprostiti što je pod uticajem SAD i Brisela sabotirala gradnju Južnog toka. Ali u politici je sigurno samo jedno nikad ne reci nikad.

Zato se ne treba čuditi što su zvaničnici EU – koji su zvanično bili protiv Južnog toka sve dok se njegov projekat ne prilagodi Trećem energetskom paketu – nudili Rusiji da se od Grčke izgradi gasovod koji bi se zvao Istočni prsten, a kojim bi gas iz Turskog toka išao preko Bugarske, Rumunije, Mađarske i Slovačke. Srbija bi, dakle, u tom slučaju bila zaobiđena.

miler dacicNjoj su evropski zvaničnici (kao i oni iz SAD) nudili diversifikaciju pravaca i izvora snabdevanja: gasnu konekciju sa Bugarskom (gasovod Niš-Dimitrovgrad), gas iz Azerbejdžana, povezivanje sa LNG terminalom u Hrvatskoj na ostrvu Krku, dokle bi, kada bude izgrađen, mogao stizati američki gas iz škriljaca… I poslušni srpski političari su te sugestije prihvatali. Danas, možda, stižu znaci otrežnjena. Ako je suditi po izjavi vicepremijera Ivice Dačića, koji je na nedavno završenom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu rekao da je od ruskih kolega prvi put čuo da su evropski zvaničnici nudili Rusiji da se pravi jedan gasovod pod nazivom Istočni prsten, koji bi išao preko Bugarske, Rumunije, Mađarske i Slovačke i kojim bi Srbija bila izbegnuta. „Toliko licemerje od funkcionera u Briselu nisam mogao ni da zamislim jer su oni bili glavni koji su učinili sve da propadne projekat Južnog toka. Znači, kada ruski gas treba ide kroz Srbiju, to je onda politički problem, a, kada treba da ide za Zapadnu i Severnu Evropu, onda je to ekonomija koja nema veze sa politikom“, rekao je Dačić.

Inače, o (ne)perspektivama svih ovih alternative Balkanmagazin je već pisao. Kao i o tome da je jedini realan izvor snabdevanja Srbije gasom Rusija. O tome, ali i mogućnostima da, umesto Južnog toka, kroz Srbiju prođe Turski tok, odnosno, Južnoevropski gasovod, u okviru Međunarodnog ekonomskog foruma 2015. u Sankt Peterburgu razgovarao je sa Aleksejem Milerom generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović.

SRBIJA DISTRIBUTIVNI GASNI CENTAR
„Strane su razmotrile tekuća pitanja i perspektive razvoja bilateralne saradnje u oblasti energetike. Govorilo se o isporukama ruskog gasa u Srbiju i druge evropske zemlje srednjeročno i dugoročno gledano, a takođe i o uzajamnim aktivnostima u oblasti podzemnog skladištenja gasa na teritoriji republike“, kaže se u šturom saopštenju Gasproma. Šturom jer sastanak je, prema ruskim izvorima Balkanmagazina, trajao čitavih sat i po vremena, a tokom njega je dogovoreno da će Gasprom podržati skladištenje gasa u podzemnom skladištu Banatski dvor kako bi Srbija imala dovoljne količine ovog energenta za narednu zimu. Pri tome, Rusi Srbijagasu neće tražiti državne garancije za isporuku ovih količina gasa.

Za buduću energetsku bezbednost Srbije i ekonomske pomake srpske privrede još bitnije je to što su Miler i Bajatović razgovarali o gradnji Turskog toka od Grčke kroz Makedoniju i Srbiju i o mogućnostima da se u našoj zemlji izgrade bar još dva gasna skladišta pored već postojećeg Banatskog dvora kako bi Srbija dugoročno postala distributivni čvor za snabdevanje evropskih zemalja ruskim gasom.

Sada su na potezu srpski političari. Oni možda ne mogu uticati na to kako će se rasplesti makedonski gordijev čvor, ali moraju, bar koliko i bugarski, insistirati kod Rusa da Turski tok ide kroz Srbiju i da nam Moskva obezbedi izvore finansiranja pod uslovima koje su nudili i za Južni tok. Tim pre što je iz Gasproma nagoveštena ta mogućnost. Samo tako narednih zima, kada Rusi obustave isporuke gasa Evropi preko Ukrajine, nećemo morati da brinemo o tome koliko ćemo plaćati tranzit gasa koji će sa severa Evrope stizati na jug, da li će biti dovoljno tranzitnih kapaciteta jer zapadnoevropske zemlje će najpre podmirivati svoje potrebe.

BOGATI I MOĆNI KROJE PRAVILA
Ako bi se pravila paralela između već postojećeg i novog Severnog toka sa obustavljenim Južnim i Turskim, koji je još u fazi planiranja, dogovora i memorandum treba imati u vidu da će kroz Baltičko more gas stizati do zapadnoevropskih zemalja. Bogati i moćni kroje pravila. Zapadnoevropskim zemljama je povećanje tranzita gasa iz Rusije neophodno jer su suočene sa padom proizvodnje u i globalnim rastom tražnje gasa. A Rusija, naravno, ne namerava da oslabi svoju ulogu pouzdanog isporučioca, kakvom se pokazala još u vreme gvozdene zavese i bivšeg SSSR. Moskva, čini se, sada, baš zbog američkog urgiranja u Evropi da smanji potrošnju ruskog gasa, na sve načine pokušava da im postane nezamenjiv partner. Glavni argument pri tome im je činjenica da je ruski gas za Evropu dostupan i po cenama najkonkurentniji.

milerbajatovic01Procene kažu da će Evropi, i kada se izgradi novi gasovod, paralelan sa Severnim tokom, trebati još gasa. Ovo ekološko gorivo jedina je sigurna alternative za zamenu termoelektrana na ugalj, koje Evropa planira da ugasi. Obnovljivi izvori, vetar i sunce, ipak nisu dovoljan ni suguran kapacitet da zapadnoevropskim potrošačima obezbede dovoljne količine zelene energije. A plavi energent – gas to jeste. To je, uostalom, pokazao i Gasprom, koji je u Sankt Peterburgu najavio formiranju kompanije Serbskaia Generacia LLC Novi Sad, koja će realizovati projekat izgradnje gasne termoelektrane (kapaciteta 140 MWh s mogućnošću proširenja do 208 MWh) u Pančevu. Akcionari ove kompanije biće OAD Centrenergoholding (pripada Grupi Gasprom energoholding) i NIS a.d. Novi Sad (Grupa Gazprom njeft).

Kako sada stvari stoje Rusi Bugarskoj neće dati mogućnost koju je prokockala nedavanjem dozvole za Južni tok. A Srbija još može da iskoristi šansu i postane tranzitna zemlja i gasno čvorište za Turski tok. Odluka je na političarima, koji, poput zapadnoevropskih, treba da gledaju i bore se za interese svojih građana. Ne samo retorički u izjavama novinarima, već u pregovorima i obezbeđivanju realnih šansi.

Balkanmagazin

Politika
Pratite nas na YouTube-u