OLAND U PANICI POSLE OBJAVE VIKILIKSA DA GA SAD PRISLUŠKUJU

Francuski predsednik Fransoa Oland saopštio da Francuska neće tolerisati poteze koji ugrožavaju njenu bezbednost...

Francuski predsednik Fransoa Oland saopštio da Francuska neće tolerisati poteze koji ugrožavaju njenu bezbednost

Francuski predsednik Fransoa Oland održao je danas hitan sastanak sa Svetom za bezbednost Francuske povodom izveštaja Vikiliksa o tome da je SAD špijunirala tri francuska predsednika, posle koga je saopšteno da Francuska neće tolerisati poteze koji ugrožavaju njenu bezbednost.

Francuska planira da na samitu EU ove nedelje traži donošenje novih standarda za zaštitu podataka, najavio je u međuvremenu francuski ministar spoljnih poslova Loren Fabijus, koji je danas pozvao američku ambasadorku u Francuskoj Džejn Hartli da objasni navode Vikiliksa da su SAD špijunirale tri francuska predsednika.

U najnovijem skandalu sa prisluškivanjem u koji je umešana američka Nacionalna agencija za bezbednost Vikiliks je objavio, a francuska štampa prenela da su američke bezbednosne službe špijunirale francuske predsednike tako što su prisluškivali njihove telefonske razgovore i presretali njihovu elektonsku (e-mail) prepisku.

Sjedinjene Američke Države u prvi mah su odbile da potvrde ili da opovrgnu izveštaje, ali Bela kuća je ubrzo posle toga precizirala da francuski predsednik Fransoa Oland nije meta prisluskivanja.

„Mi ne ciljamo niti nećemo ciljati komunikacije predsednika Olanda“, potvrdio je portparol američkog Saveta za nacionalnu bezbednost Ned Prajs i dodao da SAD ne objavljaju nikave aktivnosti stranog obaveštajnog nadzora osim ako ne postoji specifičan i proveren razlog vezan za nacionalnu bezbednost.

Američki vojni portal „Stars and strajps“ međutim ukažuje da je objavljivanje vesti o prisluškivanju izazvalo bes francuskih političara ali da u tome zapravo nema ničeg naročito ni tajnog ni novog.

„Francuska je i sama na ivici toga da odobri nova ovlašćenja u pogledu nadzora i jedna je od nekoliko američkih saveznika koji se znatno oslanjaju na američke špijunske kapaciteta u pokušaju da spreče terorizam i druge pretnje,“ ocenjuje portal.

Taj portal zapravo tajming objavljivanje poverljivih dokumentat dovodi u vezu sa činjenicom da je francuski parlament dan kasnije trebalo da donese bezbednosni zakon kojim bi se dalo ovlašćenje za široko prosluškivanje i nadzor naročito osumnjičenih za terorizam.

Ovo nije jedini slučaj prisluškivanja savezničkih političara za koji su optužene SAD u okivru širokog programa NSA za praćenje u koji su posle terorističkih napada na Njujork i Vašington 11. septembra 2001. godine uključene brojne zemlje u naporu da se otkriju teroristi.

Amerika je prošle godine u junu bila optužena da prisluškivanje mobilnog telefona nemačke kancelarke Angele Merkel, ali je Berlin u novembru odustao od istrage zbog nedostatka dokaze.

I ove optužbe su se bazirale na dokumentima koje je bivši američki obaveštajac Edvard Snouden objavio na Vikilisku ukazujući na rašireno špijuniranje telefonskih razgovora nemačkih građana i njihove internet prepiske. S druge strane ispostavilo se da su i američki saveznici, uključujući Nemačku, špijuniarali jedni druge za račcun Amerikanaca, odnosno NSA.

Posle terorističkih napada na SAD 11. septembra 2001, nemačke obaveštajne službe su pojačale saradnju sa američkim kolegama, ali sve je očiglednije da se ta saradnja nije ograničila na borbu protiv terorizma, objavio je u aprilu „Špigel“.

Amerikanci su nemačkim službama BND dostavljali elektronske adrese i brojeve telefona koje treba da špijuniraju, a pri tom je, u načelu, trebalo da nemačke službe proveravaju da li su zahtevi Amerikanaca umesni. Politički zvaničnici su o tome bili informisani, naveo je list.

Međutim, tokom godina su Amerikanci upućivali sve brojnije zahteve – a nemačke službe zatrpane milionima zahteva su se sve manje trudile da proveravaju njihovu umešnost, naveo je „Zidojče cajtung“.

Dnevnik je pisao da je nemačka obaveštajna služba BND špijunirala visoke francuske i evropske funkcionere za račun americke NSA koristeći satelitsku stanicu za praćenje u Bavarskoj koja podseća na ogromne loptice golfa.

Prisluškivani su navodno članovi francuskog ministarstva spoljnih poslova, kancelarija francuskog predsednika i Evropska komisija.

Pored toga NSA se navodno oslanjala na Nemačku i za industrijsku špijunazu, odnosno špijuniranje niza evropskih firmi, još od 2008. godine.

U prisluškivanje je bio uključen i belgijski Telekom koji je pokušao da minimizira značaj otkrića da je hakovao britansku obaveštajnu službu kao deo američke akcije, preneo je portal Juoraktiv.

Pozivajući se na pisanje „Monda“, Juroaktiv je naveo da je tokom jednog meseca 2012. godine NSA registrovala podatke iz 70,3 miliona telefonskih poziva u Francuskoj.

Na špijuniranje se žalila i Austrija koja je prvo podnela prijavu protiv nepoznatih lica, zbog vesti da je nemačka obaveštajna služba za račun Amerikanaca navodno špijunirala austrijske institucije, a potom je u maju ove godine otkivena i nova prislušna stanica, ovaj put na zgradi britanske ambasade u Beču.

Prema izveštaju austrijske državne televizije ORF, na zgradi britanske ambasade u 3. bečkom okrugu postoji sumnjiva konstrukcija na potkrovlju. Tamo se, navodno, nalaze antene, kako postrojenja za prijem, tako i slanje za sve frekvencije mobilne telefonije u cilju špijuniranja austrijskih mreža mobilne telefonije.

Britanska vlada priznala je još prošle godine da njene obaveštajne službe mogu, bez naloga, da pristupe ogromnoj količini „neobrađenih“ podataka koje prikupljaju američka Nacionalna bezbednosna agencija (NSA) i druge špijunske agencije u inostranstvu,

„Gardijan“ je preneo da priznanje britanske vlade proizilazi iz dokumenata prosleđenim telu zaduženom za nadgledanje rada britanske obaveštajne agencija GĆQ, koja je pandan američkoj NSA a dokumenta otkrivaju“tajne aranžmane“ dve partnerske agencije

Parlamentarna skupština Saveta Evrope (PS SE) usvojila je 21. aprila rezoluciju o masovnom špijuniranju u kojoj upozorava da praksa masovne špijunaže, koju je obelodanio američki uzbunjivač Edvard Snouden, ugrožava osnovna ljudska prava a ne doprinosi borbi protiv terorizma.

„Masovna špijunaža izgleda da nije doprinela sprečavanju terorističkih napada, nasuprot ranijim tvrdnjama visokih obaveštajnih zvaničnika,“ navedeno je u rezoluciji.

Izvor Tanjug/Novosti, 24. jun 2015.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u