LAV PIROGOV
Sloboda nije to tako jednostavna stvar. Mi, oguglali na večno rusko ropstvo, od nje možemo izdahnuti zbog nenaviknutosti
U Moskvi je nedavno održana konferencija pod sledećim nazivom – Ropstvo kao intelektualno nasleđe i kulturno sećanje. Pod pokroviteljstvom časopisa NLO i sestre poznatog aluminijum-profitera Prohorova, od novca ušteđenog na sejšelskim manekenkama i Makareviču. Pa, znate već tu večitu rusku bestijalnost – za sve se uzdati u Boga, Cara i „Neka bude…“, umesto u američkog ambasadora i Ruku Tržišta. A kmetstvo? A staljinizam?
Mene zbog nečega nisu pozvali, a i ja bih o ruskom ropstvu mogao ponešto kazati. Svaki dan naokolo vidim njegove pojave.
Evo, na primer. U školama, u starijim razredima, engleskom jeziku pripada više časova nego ruskom jeziku sa ruskom književnošću. Zašto? Da ne bismo zaboravili čija smo kolonija. Krim Krimu, a na televiziji kako su prikazivali sa proverenih stranih modela prekopirane „razvlakuše“, tako će ih i dalje prikazivati. Ovih dana sam video jednu takvu – kažu, od boljih, zove se Glas. Napomađena deca, njišući bedrima, pevaju na englesko-američkom „ar-en-bi“, uz strasno zavijanje. Odrasle čike i tete se raspilavili – samo što ne zaplaču.
Ipak, nismo mi ribe – ribe su neme. Njima je sve lepo…
ENCIKLOPEDIJA ZABLUDA
Našem sinu su u vrtiću ponudili da izabere između dva plaćena kursa: crtanje (jeftinije) i engleski jezik (naravno, skuplje). Šta većina izabere, na to će i ići. Pogodite šta je većina izabrala? I sad siroti petogodišnjaci bubaju latinska slova, a ni ruska još ne znaju – ali zato: kako je lepo njihovim roditeljima! „Rani start“, „sada je u ozbiljnim firmama sve na engleskom, počev od intervjua…“
Po završetku vrtića sinu su poklonili američku knjigu Enciklopedija zabluda. Napisali Amerikanci za američku decu (sijalicu je izmislio Edison), ali sa jednakom strašću prevedena je i štampana kod nas, za naše. U knjizi se pobijaju, naprimer, ovakve „zablude“: „Gugl – prvi pretraživač na Internetu“, „Šah je izmišljen u Rusiji“ (ispostavlja se da nije, ko bi pomislio). Ili: „Kiseli kupus je izmišljen u Nemačkoj“. Ispostavlja se – takođe, ne! „U Nemačku i u Istočnu Evropu kupus je stigao sa vojskom Džingis Kana.“ Vau! A ja mislio da Džingis Kan u Evropi nikada nije bio – čak ni u Istočnoj…
Međutim, treba biti fer, postoje tamo i stvarno zanimljive činjenice. Na primer: „Rog nosoroga – to nije zamršena dlaka“.
Ili (citiram): „Na palubi Titanika nalazilo se oko 2.223 ljudi, a oko 1.517 ljudi je poginulo.“ Oko 2.223 i oko 1.517! Preciznost je ljubaznost kraljeva. A vi pričate da smo „mi imali najbolji sistem obrazovanja…“
„NORM“, „KUL“, „EKSTRA“…
Generalno, naravno, dečje enciklopedije su dobra stvar. Sećam se, jednog dana sin je tražio da mu u nekoj od takvih knjiga na mapi Zemlje pokažem Moskvu. Gde se na planeti Zemlji nalazi Moskva? Čitavu knjigu smo zajedno prelistali – ne nađosmo ništa sa istočne hemisfere. Na svim slikama samo Amerika.
A imamo još i dečje TV kanale – Multimanija, Dizni, Karton netvork… Od njih se sad čuvam kao od vatre, jer sam shvatio zašto moje dete odjednom počinje da govori čas na jeziku razmaženog tinejdžera, čas na jeziku „večno tridesetogodišnjeg“ ofis-debiloida: „norm“, „kul“, „ekstra“… Zanima me da li to i u originalu – za američku decu – zvuči toliko gadno ili su se naši prevodioci baš potrudili?
Ili ja prosto imam takav sluh – ropski – ranjavaju ga zvuci slobode…
Sloboda – nije to tako jednostavna stvar. Mi, oguglali na večno rusko ropstvo, od nje možemo izdahnuti zbog nenaviknutosti. Nju treba utuvljivati kap po kap…
Jer šta ako odjednom, ne daj Bože, dođe rat? Ili lokalni, ili hladni – ali sa Amerikom. Šta ću onda – da se za ropstvo opredelim?
Bilo bi mi pred Makarevičem neprijatno…
Preveo Ž. NIKČEVIĆ
