ŠTA JE RUSIJA PONUDILA GRČKOJ?

ALEKSANDAR MERKURIS Rusi su, sa pet milijardi evra za gasovod, hteli da kupe vreme...

ALEKSANDAR MERKURIS

Rusi su, sa pet milijardi evra za gasovod, hteli da kupe vreme Grcima da se prijave za pozajmicu od banke BRIKS. Ali…

U članku o tome kako poslovanje grčkog premijera Aleksisa Ciprasa ugrožava tradicionalne prijateljske veze Grčke sa Rusijom napisao sam da gasovod koji su Rusi predložili treba samo da pomogne Grcima, ali nema neki smisao po rusku strategiju. U ovom članku ću objasniti zašto.

Prvo treba nešto reći o izvoznoj politici ruskog gasa. Paranoja Zapada o navodnoj „politici gasovoda“ Moskve srozala je razumevanje politike izvoza ruskog gasa na krajnje nesvakidašnji nivo, čak i među komentatorima koji tradicionalno govore u prilog Rusiji. Nema dokaza da Moskva svoj izvoz gasa koristi u političke svrhe („politiku gasovoda“). Rusi retko sprovode geopolitičke strategije koje im Zapadnjaci pripisuju, i to se vidi u slučaju gasovoda. Nema dokaza da Moskva na izvoz gasa gleda kao adut u geopolitičkom smislu ili političku prednost, a i Moskva je to uvek poricala.

Da je Moskva igrala tako predvidivo, onda bi cela priča oko Ukrajine i kolaps odnosa između EU i Rusije razbili te zablude. Rusi na izvoz gasa jednostavo gledaju kao na biznis. Nikad nisu ukidali gas zemljama samo zato što su bili u političkom sukobu. Nastavili su da snabdevaju Gruziju i tokom rata u Južnoj Osetiji 2008. godine. Snabdevaju baltičke države i nikad im nisu ukinule gas niti su zapretile time uprkos mnogim političkim konfliktima koje Rusija ima sa tim državama. Bilo je prilika kada su zavrnuli gas Ukrajini (2006, 2009. i 2014), ali to je bilo samo zbog neplaćanja. Budući da Ukrajina sada plaća, doduše nekim sitnišom, Rusi ih snabdevaju na iznenađenje i bes mnogih.

Kad se postavi teza o korišćenja gasa kao političkog sredstva, tada mnoge neistine oko tog pitanja postaju očigledne. Nema dokaza da su Rusi pokušali da spreče Evropu u njenim pokušajima da diversifikuje snabdevanje gasom. Nikad nisu opstruisali projekte EU da gas uvozi iz Kaspijskog regiona, SAD, Alžira ili Katara. Ako su neki od ovih planova propali, to ne znači da su ih Rusi sprečili. To je zato što navedeni projekti nisu mogli da dostave gas.

ZAŠTO GASOVODI NISU POLITIČKI PROJEKTI
Zato je greška tretirati Severni, Južni i Turski tok kao geopolitičke planove, kojima bi se Evropa saterala u ćošak i bila prinuđena na kompromise oko mnogih stavova. Rusi znaju da je to nemoguće. Razlog svih ovih tokova je u tome što je Rusija shvatila da se Ukrajini, kroz koju prolazi sva distribucija gasa, ne može verovati. Godine 2006. i 2009. Ukrajinci su ukrali gas koji je bio namenjen drugim kupcima a 2014. zapretili su da će to ponovo uraditi.

grckadrama201502Razumljivo je zato što su Rusi odlučili da okončaju ulogu Ukrajina kao tranzitne zemlje. Svi projekti ruskih gasovoda imaju za cilj samo da je zaobiđu i ništa drugo. Iako su to skupi planovi, potrebni su kako bi se Rusija postarala da gas dođe do onih koji su ga platili. Stoga ima neki komercijalni smisao, suprotno od onoga što mnogi kažu.

Severni tok, namenjen Nemačkoj i severnoj Evropi, napravljen je i sad se produžava. Južni tok je otkazan jer je EU odlučila da bude deo Trećeg ekonomskog paketa (sankcija?). Ranije sam opširno objasnio zašto je Rusima potpuno neprihvatljivo i šta ih je nateralo da otkažu ceo projekat (The Real Reason Russia Cancelled South Stream, Russia Insider, 4th December 2014). Umesto Južnog toka, su Rusi objavili da će gasovod voditi do Turske, i najavili Turski tok, koji napreduje.

Ruska odluka da naprave Turski tok umesto Južnog je donesena je zato što je Turska veliki potrošač ruskog gasa i pritom nije članica EU, pa nije u obavezi da poštuje Treći energetski paket. Krajnja destinacija Turskog toka je gigantsko čvorište koje Turci prave u evropskom delu zemlje. To čvorište će primati gas iz Turskog toka, ali i iz drugih neruskih gasovoda, poput Transanadolijskog toka iz Kaspijskog regiona.

Tada je najavljeno da Rusi ne nameravaju da produže tok dalje od tog čvorišta u Turskoj. Budući da EU insistira da svaki tok bude u skladu sa Trećim energetskim paketom, Rusi su saopštili da neće ništa graditi na teritoriji EU. Budući da su Bugarska i Grčka članice Evropske unije, Rusi su otpisali gradnju gasovoda kroz njihove zemlje. Ono što su Rusi hteli da kažu jeste da, ako Evropljani žele da koriste gas iz čvorišta, onda će morati sami da izgrade infrastrukturu. To je bio ruski stav sve dok Siriza nije osvojila vlast.

NEODLUČNI CIPRAS
Marta 2015. Cipras je posetio Moskvu i tada se postavilo pitanje kako dobiti pomoć. Zabluda je da Putin jednim potezom može dati Grcima novac. Koliko god novca da bi dala Rusija, morao bi da poteče iz nekog izvora: (1) iz ruskog budžeta; (2) iz socijalnog fonda; (3) iz uplate za neki projekat. Ruski budžet je odobrila Duma, i tu nema mesta za davanje Grčkoj. Zato bi se morala izvršiti revizija budžeta, koju bi opet morala da izglasa Duma. A to bi bilo kontroverzno, budući da je budžet u deficitu. Davanje novca iz socijalnog fonda je isto problem. A taj fond može da investira samo u zamlje sa kreditnim rejtingom AAA. Grčka, koja je pred bankrotom, nema takav rejting. U decembru 2013. Rusi su zaobišli te regulative i iz socijalnog fonda dali tri milijarde dolara Ukrajini. Ukrajina tada nije imala AAA rejting, i Rusi su posle zažalili zbog toga. Nezamislivo je da su spremni ponovo da urade tako nešto.

grckadrama201503To ostavlja prostora samo za investiciju, i to je ono što je Rusija predložila. Iako je to u suprotnosti od onog što su Rusi odlučili kad su otkazali Južni tok, ono što su Ciprasu u martu predložili jeste gradnja gasovoda kroz Grčku do čvorišta odakle bi uzimala gas. Uz to bi došlo i pet milijardi prevremene isplate iz finansijskih rezervi Gasproma. Taj novac bi Grčka mogla da iskoristi da plati dugovanja za MMF za ovaj mesec.

To, naravno, ne bi pomoglo Grcima da prebrode sve svoje probleme. Ali bi joj ipak pružilo prostor za disanje. A Rusija je ponudila Grcima da taj prostor za disanje iskoriste kako bi se pridružili banci BRIKS. I onda bi se sa tom bankom moglo pregovarati o pozajmici.

Iza banke BRIKS stoji Kina sa svojim praktično neograničenim rezervama. Pozajmica iz te banke, uz utisak da je onda Kina diskretno uključena u sve, potpuno bi promenila dinamiku situacije. Nigde nije rečeno da grčko priključenje banci BRIKS, što je Rusija zvanično iznela, ne bi moglo da se desi bez pristanka Kine. I u suštini izgleda da je to ponuda koju su samo Rusi izneli Grcima.

Daleko od toga da bi sigurno uspeli. Postoje rizici po obe strane. Rusi se moraju uzdati u to da će Grčka, za razliku od Bugarske, prkositi politici EU i da se neće povinovati Trećem energetskom paketu. Ako bi se Grci pokazali kao Bugari, onda bi tih pet milijardi dolara bilo protraćeno. Mnogo su dobre volje Rusi pokazali prema Grcima, čim su spremni na to, a to je opet i promena odluke od prošle jeseni da ne grade na teritoriji EU.

Grci se, sa svoje strane, moraju uzdati u Rusiju i Kinu da će isterati restrukturiranje duga od MMF i EU. Ako se to ne bi desilo, dug na visini 180 odsto BDP bi faktički bio neodrživ. EU i MMF bi pre dozvolile restrukturiranje duga nego da puste Grke da ode u ruke Rusije i Kine. Ipak, ne postoji garancija za to. Moguće je da bi EU i MMF toliko pobesnele da bi odbile restrukturiranje. To bi u nekom trenutku bilo neminovno, ali do tad bi Grčka spalila sve mostove sa EU.

Uprkos prihvatanju činjenice da je ponuda Rusije kockanje, nije isključeno da Grčka na kraju završi u goroj poziciji nego što je sad. Izveštaji navode da su MMF i EU i dalje oštri uprkos grčkom odbijanju ruske ponude. Problem leži u tome što je jedna strana grčke vlade, na čelu sa Ministarstvom energetike, za ruski predlog, dok je frakcija okupljena oko sektora finansija protiv. Izgleda da Cipras ne može da se opredeli između ta dva uticaja.

Činilo se da je ruska ponuda i dalje na stolu, ali sada se ne čini tako. Izgleda da bi Grci to prihvatili samo u slučaju Grexit-a. Da li će i tada ponuda važiti, ostaje da se vidi.

Preveo ANDREJ CVIJANOVIĆ

Russia Insider

Svet
Pratite nas na YouTube-u