ALEKSEJ ŠOROHOV
On nikome nije bio potreban osim sopstvenom narodu
Danas je četrdesetnica sluge Božjeg Alekseja. Ubijenog. Reći: nevino ubijenog – značilo bi povrediti uspomenu na pokojnika. Kukavički – da, izdajnički – da, iz žbunja – da. Ali ne nevino.
Mozgovoj je bio kriv. Pred trgovcima ugljem i humanitarnom pomoći tamo, i pred trgovcima ruskom budućnošću i Novorusijom ovde. Pred svežepojavljenim „svojim“ u Lugansku i pred okorelim tuđim u Rusiji. On – na zapanjujući način – nije odgovarao nikome. Iritirao je plaćene državne patriote i građanske optimiste, sjajne dilere geopolitičkog pasijansa i uboge polittehnologe iz automobila sa rotirajućim svetlima.
Mozgovoj nije mogao da stane u tekući cirkus ruskog političkog života, nasleđenog iz dvadesetog veka. Sa naslednim klovnovima sa epoletama i unucima, dželatima sa govornica.
Sa svojom monarhističkom pravdom i neposrednom narodnom vlašću, on nikome nije bio potreban. Osim sopstvenom narodu. Baš zato su mu verovali ne samo sa obe strane granice nego sa obe strane Crnog mora i Okeana.
Upravo zahvaljujući njemu, u Alčevsku je početkom maja 2015. održan forum međunarodne solidarnosti Antifašizam, internacionalizam, solidarnost, kojem su prisustvovali delegati iz Rusije, Ukrajine, Belorusije, Italije, Španije, Grčke, Velike Britanije, Nemačke, Turske i drugih zemalja. Uz direktno protivljenje vlastodržačkih struktura.
Kozački potomak, ratnik i pesnik, on je u postmodernom akvarijumu savremene politike isto tako bio neprikladan kao što su stihovi Tjutčeva ili Jesenjina neprikladni u promiskuitetnoj savremenoj kulturi. Sa svojim ratnim drugom, kozačkim atamanom Pavlom Dremovim, on se nekoliko dana pre pogibije obratio ruskoj vladi – sa zahtevom da podrži „Ruski Projekat“. Rekli su da je sukob u Ukrajini delimično nastao i zbog toga što u Rusiji na državnom nivou ne postoji nacionalna ideja, a na zakonodavnom nivou nisu garantovana prava najvećeg u svetu podeljenog naroda – ruskog naroda. Zajednička izjava Mozgovoja i Dremova upućena je 19. maja predsedniku Državne Dume Sergeju Nariškinu i predsednici Saveta Federacije Valentini Matvijenko.
Ovo je po nečemu slično objavljivanju knjige Dijalektika mita drugog kozačkog potomka – jednog od najvećih ruskih religioznih filozofa dvadesetog veka A. F. Loseva – 1930. godine! Usred trockističko-marksističkog vrzinog kola. Sa hitnom konfiskacijom tiraža i samog filozofa. Deset godina u logorima.
A ovde su konfiskovali Mozgovoja, zajedno sa životom…
Nisu uspeli ni da se ohlade ostaci pogođenog automobila komandanta brigade, a već su se pojavile verzije ubistva. Prva i osnovna (zvanična): neprijatelji žele da posvađaju ustaničke komandire sa rukovodstvom republika, i zato su oni, neprijatelji, uhodili Mozgovoja i obavili svoj mračni posao. Po ovoj verziji, svemoćni i sveprisutni neprijatelji u svakom trenutku mogu da unište celo rukovodstvo LDNR, masovno i pojedinačno, ali su zbog nečega s tim odugovlačili. A sa Mozgovojem nisu odlagali, nego su ga, vladajući svim informacijama o kretanju rukovodstva nepriznatih republika – sačekali u zasedi, pucali i neprimetno otišli. Ali nisu uspeli da ih posvađaju, i sad zbog toga grizu nokte. Zato hajde da zbijemo redove i tako dalje.
Druga verzija (neprijateljska), koja se pojavila zahvaljujući prvoj: to su diverzanti iz Altajske oklopne brigade ruskih specijalaca, po uputstvima rukovodstva LNR, likvidirali nepokornog komandira, kao rezultat unutrašnjih sporenja među ustanicima. Zato: hajde da zbijemo redove, Zapad će nam pomoći, u neprijateljskom kampu vladaja konfuzija, i tako dalje.
Ostale verzije su zamrznute negde između, okolo ili u neposrednoj blizini prve dve.
Ali nije stvar u verzijama. Mislim da je Mozgovoj ubijen zato što nije mogao da pobedi. Zato što je izazivao ne samo šizofreniju „ukronacionalizma“ i agresiju „evronacizma“. On je jedini koji je dosledno i do kraja ponavljao (januarsko, iz 2014): „Teraj bandu!“, podrazumevajući pod „bandom“ ne samo Janukoviča sa srodnicima nego čitav transnacionalni internacional savremenog svetskog poretka.
Ruski Če Gevara, koji nije dočekao svog Fidela.
Međutim, kao i Če – on može da pobedi. Ako sa radnog stola tvog kompjutera, s tvog fudbalskog dresa ili sa postera na zidu bude gledao Aleksej Mozgovoj. Od njegovog spokojnog pogleda oni će uvek biti naježeni.
Preveo Ž. NIKČEVIĆ
