SRBIJA I KOSOVO IZMEĐU MERKELOVE I CIPRASA

Da li grčka kriza ubrzava ili zamrzava srpsko-albanski dijalog Albanski lideri sa Kosova bili...

Da li grčka kriza ubrzava ili zamrzava srpsko-albanski dijalog

Albanski lideri sa Kosova bili su uvereni da će Aleksandar Vučić u poslednjem trenutku popustiti na pregovorima o primeni Briselskog sporazuma u sedištu Evropske komisije. Računali su da srpski premijer neće hteti da 7. jula sačeka Angelu Merkel u Beogradu bez dobrih vesti, koje bi je navele da obeća otvaranje prvih poglavlja u pregovorima sa EU. Srpsko-albanski pregovarački poker dodatno je otežala grčka kriza, čija će kulminacija biti na referendumu, koji će se održati dva dana pre dolaska Angele Merkel u Beograd.

Dva balkanska lidera, Aleksis Cipras i Aleksandar Vučić, imaju dijametralno suprotan odnos prema najmoćnijoj ženi Evrope: dok se Cipras trudi da bude njen glavni oponent u EU, Vučić iskreno pokušava da bude njen glavni partner na Balkanu. Nije, međutim, jasno ko će od dvojice premijera imati više uspeha.

Jasno je ipak da gospođu Merkel mnogo više brine partija pokera s Grčkom nego ishod pregovora Beograda i Prištine. Istina, juče je u Berlinu, u društvu kosovskog premijera Ise Mustafe,pozvala Beograd i Prištinu da postignu kompromis. „Vreme je da se postigne kompromis. Samo ako tu postoji napredak, postojaće napredak i kada je reč o njihovom približavanju Evropskoj uniji”, rekla je Merkelova na zajedničkoj konferenciji za medije. Međutim, jedino strah od lošeg završetka grčke krize može da bude uzrok njene nesanice: niko ne može sa sigurnošću da predvidi posledice eventualnog grčkog izlaska iz evrozone, a gospođa Merkel će biti ta koja će snositi ne samo političke posledice već i istorijsku odgovornost za takav ishod. Ako je evro isto što i Evropska unija, kako je ona do sada tvrdila, onda njena nepopustljivost prema Ciprasu može da je učini odgovornom za raspad EU, i to u momentu kad se svi slažu da je Nemačka lokomotiva EU.

Ali ulog Aleksandra Vučića u partiji pokera sa albanskim liderima iz Prištine nije ništa manji. On je sve stavio na saradnju sa Berlinom, što Albanci dobro znaju i pokušavaju da koriste.Do nekog napretka je izgleda ipak došlo. Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini tvrdi da je posle 17 sata rada priveden kraju tekst dva sporazuma. Ona je precizirala da je završen tekst sporazuma o principima za uspostavljanje zajednice srpskih opština (ZSO) na Kosovu i o sprovođenju dogovora iz oblasti telekomunikacija. Vučić i Isa Mustafa su potvrdili da je postignut dogovor o međunarodnom pozivnom broju za južnu srpsku pokrajinu, a Vučić je rekao da je srpska strana uspela da sačuva imovinu „Telekoma” i da pozivni brojevi prema centralnoj Srbiji neće biti naplaćivani po međunarodnoj tarifi. Brisel ipak nije želeo da ova dva sporazuma budu potpisana: to je deo pritiska Evropljana, koji žele da se sve četiri teme na pregovoračkom stolu istovremeno reše. Što se tiče razgovora o energetici, pod kojom se podrazumevaju Gazivode i energetski sistemi, i o „Parku mira” u Kosovskoj Mitrovici, Vučić kaže da tu „nije postignut praktično nikakav napredak”.

Kamen spoticanja u postizanju konačnog dogovora dve strane jeste tumačenje Briselskog sporazuma kada je reč o nadležnostima zajednice srpskih opština. To je za Srbe na Kosovu i Metohiji ključna tema. Srpski premijer kaže da kosovska strana nije htela da prihvati ovlašćenja za ZSO.

„Prištinska delegacija nije želela da prihvati čak ni ona ovlašćenja za ZSO koje imaju opštine, a to su ovlašćenja u domenu urbanog planiranja, zdravstva i ekonomskog razvoja”, naglasio je Vučić.

Kosovski premijer Mustafa je naglasio da je „Beograd tražio izvršna ovlašćenja za ZSO”, a da je to protiv njihovog „zakona i ustava”. Međutim, Briselski sporazum podrazumeva mogućnost izmena važećih propisa. Upravo je Mustafa, na pritisak Vašingtona i Berlina, najveći zagovornik izmena kosovskog ustava u Prištini, na primer kada je reč o formiranju specijalnog suda koji bi bio nadležan za suđenje pripadnicima terorističke Oslobodilačke vojske Kosova. Predsednik skupštinskog odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun kaže da je na delu snažan i neprihvatljiv pokušaj Prištine da poništi ili da bar redefiniše najvažniji deo prvog Briselskog sporazuma koji se odnosi na ZSO i njena izvršna ovlašćenja.

„Izjava Ise Mustafe da predlog Beograda ne bi bio u skladu sa zakonima i ustavom Kosova jeste brutalna obmana javnosti i izvrtanje činjenica. Briselski sporazum je predvideo nadležnost ZSO u četiri oblasti koje će imati u skladu sa Evropskom poveljom i kosovskim zakonima, ali ne postojećim. Da je moguće da ZSO bude formirana na osnovu sadašnjih pokrajinskih zakona, onda ona ne bi bila predmet razgovora dve strane, već bi odavno bila formirana”, ističe Drecun.

On kaže da plan predviđa promenu pravnog okvira i da se Priština obavezala, kada je ZSO u pitanju, da će promeniti oko 60 zakona i ustav Kosova.

Šef srpske diplomatije Ivica Dačić tvrdi da se „Srbija do samog kraja držala principijelnih stavova, koji su svi bili zasnovani na Briselskom sporazumu”. „U tome je razlika između nas i prištinske strane”, dodao je on. Dačić je najavio da ćeSrbija nastaviti konstruktivno da pristupa dijalogu sa Prištinom i pored izostanka dogovora na preksinoćnoj rundi razgovora.

Šeholi: Srbija treba da odustane od preambule o Kosovu
Da bi Priština pristala da se formira ZSO, neophodno je da se Beograd odrekne ustavne preambule o Kosovu, kojom se decidno navodi da je Kosovo sastavni deo Republike Srbije, kaže za „Politiku” Fatmir Šeholi, politički analitičar iz Prištine. On tvrdi da je to ključno i prvo pitanje kojim treba da se pozabavi vlada u Beogradu kako bi kasnije moglo da se radi na izmenama zakona i u kosovskim institucijama, ali i u Beogradu.
– Ako zvanična vlast u Beogradu hoće u EU, a prethodno hoće ZSO, realno je očekivati da se odrekne ustavne preambule, kojom se navodi da je Kosovo sastavni deo Srbije. Posle toga, treba pažljivo videti šta stoji u statutu ZSO, koji će, siguran sam, obe strane morati da prihvate u onom obliku koji bude naložila EU – smatra Šeholi. On misli da je „malo verovatno” da će se u Briselu pregovori privesti kraju sve dok kosovske institucije ne usvoje zakon o specijalnom sudu. B. R.

Autor Dejan Spalović
Izvor Politika, 02. 07. 2015.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u