STANISLAV STREMIDLOVSKI: DA LI ĆE ERDOGAN AJA SOFIJU VRATITI PRAVOSLAVNIMA?

Ako se Turska vraća u otomanska vremena, onda za hrišćane sveta crkva teoretski treba,...

Ako se Turska vraća u otomanska vremena, onda za hrišćane sveta crkva teoretski treba, ili da bude prepravljena u džamiju, ili da se opet obnovi u hrišćanski hram i pređe u nadležnost Konstantinopoljskog patrijarhata

U petak, 3. jula predsednik Turske, Redžep Erdogan, svečano je otvorio novu džamiju u Ankari (na slici gore).

Taj događaj jedinstven je po tome što se džamija nalazi na teritoriji predsedničkog bloka – dvorca Ak Saraj (Beli dvorac) površine više od 150.000 kvadratnih metara, koji je sagrađen na vrhu šumovitog uzvišenja na periferiji Ankare i predat na korišćenje u avgustu prošle godine.

Nova džamija se prostire na 1200 kvadratnih metara i može da primi 3000 vernika. Njena četiri minareta visine po 40 metara mogu se videti iz mnogih delova grada, budući da je ta džamija jedna od najvećih u Ankari, zajedno sa džamijama Kodžatepe i Ahmet Hamdi Akseki.

U arhitektonskom rešenju predsednikovog hrama korišćeni su motivi iz vremena Seldžuka i Otomanske imperije.

Kako su prenele turske novine Hürriyet Daily News, Ak Saraj će moći da posećuju i obični vernici za koje je napravljen običan ulaz.

Na ceremoniji otvaranja, Erdogan je pročitao na arapskom jeziku iz Kurana poglavlje 24 № 13 „Ar-Ra’d“ (Grom): „(Njima, tim sigurnim i doslednim) večni vrtovi Edema. Svratiće oni zajedno sa svojim precima, ženama i potomcima, sa onima koji su poverovali. Svi će ostati u istom uzrastu zauvek; pored njih će se naći oni koji su voljeni i dragi, jer u Raju neće biti ni najmanje trunke negativnog). Anđeli će ih rado dočekati na svim rajskim vratima: Mir vam (večni mir i spokoj), to je – rezultat vašeg strpljenja i izdržljivosti. Bolji se ne može naći, bolji ne postoji!“.

Kako je saopštio turski portal Today’s Zaman, predsednik Erdogan je pre toga saopštio da je postavljen imam nove džamije, trideset dvogodišnji Hafiz Mehmet Bilir, čije ime znači „onaj koji je zapamtio Kuran“.

Bilir je 2010. na međunarodnom takmičenju u Moskvi u recitovanju Kurana napamet osvojio drugo mesto.

U januaru 2015. Erdogan je dao zanimljivo saopštenje, rekavši da će po završetku izgradnje četiri objekta – Kongres-sale, džamije, biblioteke i dvorac multifunkcionalnog centra -dobiti konačan izgled. Pri tom je tada, kao i danas predsednik Turske upotrebio arhaičnu tursku reč koja se danas retko koristi za označavanje čitavog tog kompleksa i nazvao ga külliye.

Ta reč je uglavnom korišćena u Otomanskoj imperiji i označavala završeni kompleks objekata u čijem centru se nalazila džamija. Kako je naglasio Erdogan, bolje je da turski doslovni prevod sa engleskog „kampus“ bude zamenjen rečju külliye. Utoliko pre što je ministarstvima i drugim državnim institucijama, koje su ranije svoje manifestacije održavale u staroj Kongresnoj sali Ankare, preporučeno da se po završetku izgradnje premeste u Kongresnu salu predsedničkog dvorca.

Reč znači mnogo toga i ona kao poluga koju je tražio Arhimed može da okrene smisao cele koncepcije. Kada je opisujući svoj predsednički dvorac Erdogan iznenada upotrebio reč külliye, on ga je iz svetovne preveo u versku dimenziju.

Neootomanske tendencije u politici koju vodi turski predsednik odavno su poznate, ali sada one dobijaju materijalni izraz u arhitektonsko-državnoj formi, jer koliko god opozicija prekorevala Erdogana zbog „suludih troškova“ i „monumentalizma“ Ak Saraja, on turskoj prestonici daje nov prizvuk, nove sakralne note.

Nije slučajno opoziciona turska novina Zaman u novembru prošle godine upućivala na uzajamnu povezanost„sultan-despota“, „luksuznog dvorca“ i takvih koncepcija zapadnog orijentalizma.

Kako je to izdanje i naglasilo, „luksuzni dvorac“ je ovde element koji dopunjuje lik tiranina.

U romanu Vilijama Bekforda, „Vatek“ iz 1786., mistično pripovedanje izvodi na scenu abasidskog kalifu Vateka koji se bavi astrologijom i želi da dobije podzemne riznice dvorca. On gradi sultanske dvorce, kulu („potrošeno blago ne može se izbrojati“), radi toga on čak oduzima imovinu svom narodu. Pošto se s đavolom dogovorio, kalif veruje da je i on isto tako veliki kao Sulejman i da neće morati ni zbog čega da odgovara.

„Novi predsednički dvorac u Turskoj, koji podseća na orijentalne klišee, biće simbol ne samo našeg moralnog opadanja, nego i intelektualne oskudnosti“ – konstatuje Zaman. Naravno, tako je ako su u Erdoganu vidi rimejk Vateka. Ali turski predsednik, ipak ne suprotstavlja sekularnoj kemalističkoj ideologiji mnogoboštvo, sujeverje i primitivnu mistiku, nego islam kao jednu od velikih svetskih religija.

U tom smislu, nova džamija treba da posvećuje misli i dela kako samog lidera države, tako i njenog aparata, a dostupnost hrama za obične posetioce simbolizuje dostupnost „sultana-predsednika“ koji se uzdiže iznad birokratije i činovnika radi turskog naroda.

Otuda nije slučajan i drugi Erdoganov gest – citiranje poglavlja Kurana, uvođenje Svetog teksta u svetovne poslove.

Sve ovo dovodi nas do još jednog problema. Pozivanje na istorijsku tradiciju neminovno pokreće pitanje verske dualnosti suštine Otomanske imperije izgrađene na hrišćanskom temelju Vizantije.

Za razliku od savremene Turske koja je još uvek naslednica kemalističke linije, postojanje hramova i drugih kultnih mesta kao svetovnih institucija za klanjanje jedinom Bogu, za tursku versku tradiciju predstavlja anomaliju.

Prilikom stupanja na dužnost u avgustu prošle godine, Erdogan je obnovio ceremoniju svečane predaje ovlašćenja od strane prethodnika, Abdulaha Gula, koja je održana u rezidenciji turskog lidera. Ako se uzme u obzir da je posle otvaranja džamije predsednički dvorac postao ovaploćenje külliye, onda će sledeća ceremonija predaje vlasti imati sakralno-mistični karakter.

To je prvo, a drugo, u tom svetlu postaje komplikovano sačuvati status pravoslavnog hrama Svete Sofije kao muzeja Aja-Sofije.

Ako se Turska vraća u otomanska vremena, onda, za hrišćane sveta crkva, teoretski treba, ili da bude prepravljena u džamiju, ili da se opet obnovi u hrišćanski hram i pređe u nadležnost Konstantinopoljskog patrijarhata.

Da li će Erdogan ili sledeći posle njega predsednik Turske ispoljiti takvu versku toleranciju?

To je delikatna stvar, posebno na Istoku.

Prevela Ksenija Trajković
Izvor Fakti, 07. 07. 2015.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u