VLADIMIR KRŠLjANIN
Imamo šanse samo ako razumemo da jasan i odlučan gest Rusije i slobodnog sveta mora da nas obaveže da se sami borimo
Prvi put u poslednjih četvrt veka dogodilo se da se jedan od najkrupnijih svetskih činilaca otvoreno konfrontira na međunarodnoj sceni sa udruženim Zapadom po pitanju zapadne antisrpske ratne propagande. Nije dovoljno osećati, pa ni javno iskazati zahvalnost Rusiji. Treba razumeti šta se desilo i šta nam predstoji.
Za razliku od nekih drugih ratišta (uključujući Vijetnam i Irak, koje je u svojoj replici krokodilskim suzama i drskim optužbama Samante Pauer spomenuo Vitalij Čurkin), u vezi sa kojima je značajan deo svetske javnosti zadržao kritički stav prema ponašanju SAD i Britanije po pitanju razbijanja Jugoslavije, njima je, odnosno Zapadu i NATO, uspelo da ostvare gotovo potpuni propagandni uticaj na sve medije, države i organizacije koje su pod njihovom kontrolom, iako se radi o jednoj od najprljavijih i najodvratnijih aktivnosti Zapada u savremenoj istoriji.
S obzirom da se sve to dešavalo i još uvek dešava u Evropi, centralnoj simboličkoj tački „zapadnog sveta“ (iako se centar vojne i ekonomske moći preselio preko Atlantika), Zapad će učiniti sve da ne bude raskrinkan. Otuda i simboličko skrivanje. To veliko zlo i velika nesreća, ne zovu se u zapadnom narativu ni „razbijanje“ ili „raspad Jugoslavije“ (reč Jugoslavija je najbolje uopšte ne pominjati iako može biti zanimljivo da niko na Zapadu ne oseća ni malo tuge prema državi koju su decenijama proslavljali), pa čak ni „krvavi građanski rat u Bosni i Hercegovini“, jer i takav naziv otvara mnoga pitanja.
ISTINA O AGRESIJI JE PITANjE OPSTANKA
Ne, u zapadnom narativu to sve se zove „Srebrenica“. U Ruandi, u kojoj je takođe krvavi sukob naroda Hutu i Tutsi, izazvan od strane brutalnih zapadnih osvajača, simboličko ime je bar logičnije – „Ruanda“, i ono samo po sebi, više dozvoljava naknadno utvrđivanje odgovornosti. „Srebrenica“ pak, zločin koji izaziva licemerno i apriorno zgražavanje celog „civilizovanog Zapada“, koje čak mora biti po svaku cenu i ozakonjeno, a za koji, posle 20 godina užasne galame čitave zapadne državne i medijske „teške artiljerije“, niko od neposrednih počinilaca nije odgovarao niti je utvrđeno od koga su dobili naredbu da ga izvrše, može se ili tumačiti onako kako Zapadu politički odgovara ili ćete biti žigosani kao neprijatelj Zapada i zagovornik zločina.
I opet ono ubistveno „Sui bono?“ I sve znamo. I, ako ne znamo sve detalje, znamo da je Srebrenica bila dugo traženi i organizovani povod za NATO intervenciju protiv Republike Srpske i stigmatizaciju cele nacije. Srebrenica je bila i ostala velika operacija i najsavršeniji proizvod ratne propagande i tajnih službi zemalja NATO.
Za Srbiju je pitanje istine o zapadnoj agresiji pitanje opstanka. Za Rusiju, koja je u Ukrajini izložena istim izazovima kao mi u BiH, takođe. A za Evropu i ostatak sveta to je pitanje budućnosti, pitanje povratka prava i pravde u međunarodne odnose kako ne bi bilo više žrtava angloameričke perfidije i antiljudske bezobzirnosti.
Moramo biti spremni za nastavak borbe. Samiti BRIKS i ŠOS ulivaju optimizam čitavom svetu. Kada se pogleda grozničavo usvajanje „srebreničkih rezolucija“ u američkom Kongresu, Evropskom parlamentu i drugde, zasipanje Balkana i Evrope izbeglicama iz od Amerike i Britanije uništenih država i teroristima IDIL iz britanskih i američkih inkubatora, jasno je da borba neće biti laka. Ali trijumf je blizu, jer se, kako je Grčka pokazala, građani Evrope bude, a postoji i velika nada da pravoslavni Srbi, muslimani, ili, ako baš hoćete, Bošnjaci, Albanci i svi ostali na ovim prostorima, koji grcaju pod NATO okupacijom i diktaturom zapadnog kapitala neće dozvoliti da ponovo stanu na iste grablje ili na istu koru od banane, i da će se udružiti u otporu.
Između ostalog i u otporu provokacijama, kakva je planirano „ležanje pred Skupštinom“ 11. jula. Setite se samo da su i ubice iz srebreničkog kraja i „aktivisti nevladinih organizacija“, koji ove provokacije organizuju plaćeni istim krvavim novcem i dobijaju naređenja iz istog centra – komande za psihološke operacije Pentagona. Pozivam sve odgovorne u državnim organima i sve građane koji ne žele da budu topovsko meso u ratu za očuvanje pozicija američke i britanske imprijalističke oligarhije, i koji ne žele da im deca umiru od gladi i od zatrovanog vazduha, vode i hrane, da svim sredstvima, pa ako treba i masovnim izlaskom na ulice, spreče i u korenu saseku ovu provokaciju.
Neka Klinton, Olbrajt, Bler, Ešdaun i svi ostali verni sledbenici Moloha i Mamona ostanu sami u ritualnoj proslavi svog zločina. Ako pokažemo dovoljno vere i ljubavi, oni će tamo i nestati.
SLOBODNA SRBIJA
Bitku 11. jula 2015. smo, zahvaljujući Rusiji, na putu da dobijemo. Ali još moramo dobiti i rat. Nama samima i našim sugrađanima i komšijama druge vere i narodnosti treba slobodna i jaka, pravedna i socijalistička Srbija, sa najposvećenijim, najvernijim i najstručnijim sinovima i kćerima na svom čelu.
Iako u državnom, vojnom i privrednom smislu oslabljena i osakaćena kao nikad u savremenoj istoriji, Srbija ipak jača u duhu mladih generacija i biće uskoro obnovljena na svojim najsvetlijim tradicijama, u koje svakako spada i otpor zapadnom ekonomskom i duhovnom porobljavanju i NATO agresiji.
Slobodna Srbija je neminovnost, jer je potrebna i nama, i čitavom Balkanu, i Evropi, i svetu. I baš zato, ona će imati razumevanje i ničim uslovljenu podršku Rusije i svih slobodnih zemalja, ali i svih slobodoljubivih ljudi, uključujući one na Zapadu. I ovako oslabljena, Srbija je bliža spasenju i oslobođenju od Grčke, koja je učinila ogroman korak, ali joj predstoji dug i neizvestan put, jer je u okovima NATO i EU, iz kojih još niko nije izašao. A šansa i nada Srbije su ogromni. Najveću snagu ona crpi od junaka i nevinih žrtava palih u borbi sa NATO osvajačima i njihovim plaćenim psima.
Opasno raskrečen ovih dana, između, sa jedne strane, potrebe da zaštiti zemlju od pretnje Zapada da potpuno i definitivno poništi Srbiju i formalno-pravno u Savetu Bezbednosti i ratno-teroristički, i sa druge strane, sopstvenih ubistvenih obećanja ranije datih glavešinama NATO i EU, srpski državni vrh je šizofreno i grozničavo istovremeno vodio adekvatnu diplomatsku akciju protiv propale „srebreničke rezolucije“ i činio samoubilačke gestove, na koje ni patriotska opozicija nije reagovala, poput ratifikacije SOFA sporazuma sa NATO (godinu i po dana posle potpisivanja, gle, baš u ove dane se mora ratifikovati po hitnom postupku), podrške REKOM (jel’ to beše drugo ime za Srebrenicu?), nastavka rasprodaje svega (državna svojina je zabranjena samo u okupiranim zemljama, a kad nemački državni Telekom kupi srpski, onda se to zove „privatizacija“), otvaranja kancelarije FBI u Beogradu, nereagovanja na kršenje Ustava u Vojvodini i izručenje kapetana Dragana, nuđenja odlaska u Srebrenicu itd… Srpski državni brod ili plovi punim jedrima putem slobode ili tone. Poslednji je trenutak da se to shvati.
Dakle imamo sve šanse, ali samo ako razumemo da tako jasan i odlučan gest Rusije i slobodnog sveta, kao što je bio veto na istorijsku stigmatizaciju Srbije i njeno međunarodnopravno ozvaničenje mora da nas obaveže da se sami borimo za istinu, svom snagom. A to nikako ne uključuje premijera i ministre koji igraju pipirevku pred Blerom i drugim NATO/SAD/EU gaulajterima, prave od sebe majmune i klovnove i dalje instaliraju u Srbiji NATO infrastrukturu namenjenu za njeno uništenje.
Što pre presečemo, što pre poslušamo glas naroda, manje života će nas koštati pobeda, koja je neminovna.
