GRČKI POVRATAK U TRAGEDIJU

Varufakis je sporazum s kreditorima uporedio s Grčkom vojnom huntom iz 1967, kojom je...

Varufakis je sporazum s kreditorima uporedio s Grčkom vojnom huntom iz 1967, kojom je uvedena vojna diktatura u toj zemlji

MARINA ALBIOL: MERKEL POKUŠALA DA PRIMORA CIPRASA NA OSTAVKU

Nemački kancelar Angela Merkel i još nekoliko šefova država članica evrozone pokušali su da primoraju grčkog premijera Aleksisa Ciprasa da podnese ostavku u znak odmazde zbog održavanja referenduma 5. jula, rekla je Marina Albiol, španski poslanik u Evropskom parlamentu .

Albiolova, koja je poslanik iz Ujedinjene levice EU i nordijskih zelenih navela je da su Merkelova i drugi evropski lideri na sve načine vršili pritisak na Ciprasa da podnese ostavku zbog referenduma na kojem je 61 odsto Grka glasao protiv predloga kreditora.

„Tražili su ostavku ali nisu uspeli jer je, kako se i na referendumu videlo, narod bio na njegovoj strani“, izjavila je Albiolova, prenosi ruska novinska agencija Sputnik.

Prema njenim rečima, lideri evrozone vršili su pritisak na Grčku da bi „zastrašili“ i ostale vlade EU na čijem su čelu levičari.

Posle 17 časova pregovora, lideri evrozone nešto ranije postigli su dogovor o trećem paketu finansijske pomoći za Grčku.

Izvor Srna, 13. 07. 2015.

PANOS KAMENOS: PRETILI SU ZATVARANjEM BANAKA I ZAPLENOM ULOGA U NjIMA

Premijer Aleksis Cipras se u Briselu – na samitu evrozone – suočio sa pokušajem sopstvenog svrgavanja.

Ovo je izjavio grčki ministar odbrane Panos Kamenos. Što je takođe značajno, izjava je usledila nakon njegovog susreta sa Ciprasom.

Objasnio je da su iza „pokušaja prevrata“ – stajale Nemačka, Holandija i baltičke zemlje. Pritom je podvukao:

„Ciprasu su pretili krahom naših banaka i „hapšenjem“ svih štednih uloga već (jutros) pred zoru“.

Kamenos pripada partiji Anel koja je u koaliciji sa Ciprasovom Sirizom, ali – kako je saopštio – neće podržati sporazum koji je premijer postigao sa poveriocima. Doduše, neće ni izaći iz vladajuće koalicije.

„Mi nismo saglasni sa predlozima i zahtevima kreditora. Mi se sa tim ne možemo saglasiti“, naglasio je Kamenos.

Grčki vojni ministar otkrio je da je u izradi završnog dokumenta prihvaćenog na samitu evrozone učestvovala „francuska ekipa“.

Izvor Tanjug, 13. 07. 2015.

JANIS VARUFAKIS: KREDITORI TRAŽE DA PREUZMU SVU DRŽAVNU IMOVINU GRČKE

Novi program pomoći za Grčku vredan 86 milijardi evra, kog su danas dogovorili Atina i njeni evropski partneri, zapravo je nova vojna hunta poput one iz 1967, rekao je bivši grčki ministar finansija Janis Varufakis u intervjuu za australijski radio ABC.

„Ovo je politika ponižavanja. Trojka se postarala da premijer Aleksis Cipras pojede svaku reč koju je izrekao kroz kritike upućene njima (kreditorima) u poslednjih pet godina, ne samo za ovih šest meseci koliko smo na vlasti”, rekao je on.

Varufakis je sporazum s kreditorima uporedio s Grčkom vojnom huntom iz 1967, kojom je uvedena vojna diktatura u toj zemlji.

„U vojnoj hunti su kao oružje za rušenje demokratije upotrebljeni tenkovi, a sada banke, koje su strane sile upotrebile da sruše vladu. Razlika je u tome što (kreditori) sada traže da preuzmu svu državnu imovinu”, rekao je on.

Sporazum postignut jutros nakon maratonskih pregovora koji su trajali celu noć sadrži stroge uslove, uključujući rezanje penzija, podizanje poreza i privatizaciju koja treba da donese 50 milijardi evra u novi nezavisni fond iz kog će se, između ostalog, dokapitalizovati grčke banke i otplaćivati novi zajam.

Predviđeno je da grčke banke budu dokapitalizovane sa 25 milijardi evra iz Evropskog stabilizacionog mehanizma, što, iako je impresivna cifra, jedva da je minimum koji je bankama potreban, piše danas Volstrit džornal.

Data sredstva Atina bi trebalo da vraća iz fonda za privatizaciju, mada je prilično nejasno kako će Grčka identifikovati, a još nejasnije kako će po kratkom postupku prodati državnu imovinu vrednu 50 milijardi evra koju treba privatizovati, piše američki list.

Varufakis navodi da je moguće da će Cipras sazvati vanredne izbore, pre nego što sporazum dostavi na odobrenje grčkom parlamentu, dodajući da bi bio veoma iznenađen ako Cipras bude želeo da ostane premijer.

Varufakis je pojasnio da je ostao u dobrim odnosima sa Ciprasom i da je odlaskom sa funkcije ministra finansija želeo da doprinese pregovorima s kreditorima.

„Skočio sam više nego što su me gurnuli. Ušao sam u kancelariju premijera na krilima pobede „Ne” (ohi) na referendumu i sa entuzijazmom, ali sam odmah osetio duh rezigniranosti i negativnu atmosferu, što je bilo u potpunoj suprotnosti sa onim što se dešavalo napolju”, rekao je on.

„Rekao sam premijeru: „Ako želiš da iskoristiš nalet demokratije sa ulica, računaj na mene. Ali ako osećaš da ne možes da se boriš sa ovim ‘Ne’ iracionalnim predlozima evropskih partnera, ja ću se tiho povući”, dodao je Varufakis.

Bivši ministar priznao je da se Atina spremala da počne da štampa drahme u slučaju da bude primorana da napusti evrozonu.

„Kao odgovorna vlada, znajući da postoji klan u evrogrupi koji nas želi van evrozone, morali smo da mislimo o svemu. Mali tim ljudi u tajnosti je radio na planu za slučaj izlaska iz evrozone“, dodao je on.

Varufakis je u tekstu za britanski list Gardijan tokom vikenda naveo da grčka finansijska drama dominira u medijskim naslovima već pet godina iz jednog razloga – zbog tvrdoglavog odbijanja kreditora da Atini daju suštinske olakšice na dug.

Zašto se oni, uprkos zdravom razumu, mišljenju Medunarodnog monetarnog fonda i svakodnevnoj praksi u kojoj se bankari suočavaju sa pritisnutim dužnicima, protive restrukturiranju duga, pita Varufakis u tekstu, i dodaje da se odgovor na to pitanje ne može naći u ekonomiji, već da on leži duboko u lavirintima evropske politike.

„Grčka je 2010. godine postala nesolventna zemlja. Za njen dalji ostanak u evrozoni postojale su dve opcije: prva razumna, koju bi preporučio svaki bankar – restrukturiranje duga i reformisanje privrede; i toksična opcija – povećanje novih kredita entitetu pred bankrotom, koji se pravi da je i dalje solventan“, napisao je bivši grčki ministar finansija.

Zvanična Evropa je, kako dodaje, stavila spasavanje francuskih i nemačkih banaka izloženih grčkom javnom dugu iznad grčkog društveno-ekonomskog razvoja.

Izvor Tanjug, 13. 07. 2015.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u