ŽAN PJER ŠEVENMAN: BALKAN NE TREBA DA PROLAZI KROZ NOVI HLADNI RAT

Budućnost naroda Balkana je danas u izmenjenoj Evropskoj uniji. Poželjno bi bilo da se...

Budućnost naroda Balkana je danas u izmenjenoj Evropskoj uniji. Poželjno bi bilo da se prethodno približe

Žan Pjer Ševenman je bivši ministar odbrane Fransoa Miterana i predsednički kandidat na izborima 2002. godine. Predsednik je Fondacije Res Publika i jedan od najuticajnijih glasova u francuskoj javnosti. Ustao je protiv bombardovanja Srbije i Crne Gore 1999. godine i zalagao se za razoružanje OVK. O priznanju jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova od strane Pariza 2008. godine govorio je kao o kršenju međunarodnog prava koje može da dovede do novog hladnog rata.

Bivši ministar se 5. maja sastao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, na zahtev francuskog predsednika Fransoa Olanda. U ekskluzivnom intervjuu za srpski Sputnjik govori o tome ko unosi razdor između Evropske unije i Rusije, da li je ulazak u EU uslovljen ulaskom u NATO i zašto treba izbeći novi hladni rat na Balkanu i u ostatku Evrope.

Kako gledate na sankcije Evropske unije Rusiji?
— Ove sankcije ne štete samo Rusiji. One pogađaju i Evropu, koja je prvi trgovinski partner Rusije. U velikoj meri su inspirisane sankcijama koje je proglasio Vašington, polazeći od krize u Ukrajini koju je apsolutno bilo moguće izbeći, kako bi uneo klicu dugotrajnog razdora između Evrope i Rusije. Ova vizija je kratkovida, čak i iz ugla SAD. Ona gubi iz vida snažne zajedničke interese koje imaju Zapad i Rusija, pre svega kada je reč o borbi protiv džihadističkog terorizma. Zbog toga se mnogo ne brinem da će sankcije biti ukinute. Francuska je pokušala da pomogne tako što je predložila normandijski format. On je ujedinio predsednike Porošenka, Putina, Olanda i kancelarku Merkel, ali se američki pritisak pokazao snažniji. Taj pritisak su unutar Evropske unije preuzele da vrše neke zemlje koje imaju istorijski složene susedske odnose sa Rusijom.

Pritisak se vrši i na Srbiju, da se odluči između Istoka i Zapada, što doprinosti rastu antagonizama u društvu i unosi atmosferu novog hladnog rata.
— Ne mislim da Balkan treba da prolazi kroz novi hladni rat, kao ni ostatak Evrope. Raspad Jugoslavije je bila velika greška, za šta svi snose odgovornost. To je bilo suprotno sporazumu koji je postignut na Konferenciji o bezbednosti i saradnji u Evropi, koji je potpisan u Parizu 1990. godine, na kome se mastilo još nije osušilo (kada su počeli sukobi). Budućnost naroda Balkana je danas u izmenjenoj Evropskoj uniji. Poželjno bi bilo da se prethodno približe. Potrebno je pronaći uslove za sporazum koji bi omogućio mir i stabilnost u regionu u kome je izbio Prvi svetski rat i u kome je Drugi svetski rat dobio naročito zločinačke razmere. Francuska je sila koja je za ravnotežu. Nadam se da će u potpunosti odigrati svoju ulogu, ne samo kako bi se u potpunosti vratio mir već i kako bi doprinela zajedničkom napretku svih naroda Balkanskog poluostrva, bez izostavljanja Grčke, koja, kao i Srbija, ima posebno mesto u srcima Francuza kojima su u sećanju bliske istorijske veze.

Da li je ulazak u NATO uslov za ulazak Srbije u Evropsku uniju, kako se nekad predstavlja?
— Evropska unija nije nadležna da vrši pritisak na Srbiju da uđe u političko-vojnu organizaciju koju vode SAD. Austrija i Finska su deo Evropske unije, ali su se odlučile za neutralnost. Čak i kada je deo EU, zemlja ima suvereno pravo da odluči kom savezu će pripadati. Videli smo to 2003. godine kada su se Francuska i Nemačka suprotstavile američkoj invaziji Iraka.

Autor Ana Otašević
Izvor Sputnjik, 12. 07. 2015.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u