OBJAVLjUJE LI MMF RAT NEMAČKOJ ZBOG GRČKE?

N. BABIĆ Lagard upire prstom u Nemačku, smatrajući je za najvećeg krivca za nerešeno...

N. BABIĆ

Lagard upire prstom u Nemačku, smatrajući je za najvećeg krivca za nerešeno pitanje neodrživog grčkog duga

Grčki dug je neodrživ, i bez masovnog otpisa Atini nema pomoći. Međunarodni monetarni fond, MMF, zahteva za Grčku poček od 30 godina i tvrdi da je Evropska unija znala za tajni izveštaj MMF o neodrživosti duga. Italijansko izdanje portala The Wall Street piše da je MMF saopštio da ne može davati kredite zemlji čiji se dug smatra neodrživim. Sve to bilo je jasno još u tajnom izveštaju u kome MMF navodi da je spreman na saradnju sa grčkom vlasti, ali je zapravo objavljio rat Nemačkoj, koja se i dalje protivi otpisu dela grčkog duga.

Ukoliko Evropa ne prihvati stvarnost i smanji dug, koji iznosi oko 320 milijarde evra i koji je, prema MMF, neodrživ, Atina iz Vašingtona neće dobiti nikakvu finansijsku pomoć. Izveštaj upozorava da bi nacionalni dug Grčke uskoro mogao da dostigne 200 odsto BDP, što bi bilo daleko više od neodrživog nivoa. U izveštaju koji je dostavljen agenciji Rojters govori se o „drastičnom pogoršanju održivosti duga i ukazuje na potrebu njegovog umanjenja mnogo više od onoga što se predlaže planom spasavanja Evropskog mehanizma za stabilnost“ (European Stability Mechanism, ESM).

Sa druge strane, zemlje evrozone hoće da razgovaraju samo o produženju dospeća naplate duga i smanjenju kamata na kredite. Međutim, MMF je zatražio poček od 30 godina, jer samo tako grčki dug može da postane održiv. U protivnom, evrozona bi mogla da provodi eksplicitne godišnje transfere novca u Grčku ili da konačno prihvati masovno umanjenje direktnog duga. Najgora u svemu je činjenica da su čelnici zemalja EU znali za poslednju nemilosrdnu analizu grčkog duga koju je objavio MMF, i to pre prihvatanja uslova za „spasavanje“ Grčke.

KRAJ JEDINSTVA TROJKE?
U scenariju da dođe do oštrog sukoba između MMF i Nemačke kao najvećeg grčkog poverioca, moglo bi se početi govoriti o nestanku Trojke, odnosno jedinstva između Evropske komisije, Evropske centralne banke i MMF. Naime, 60 odsto grčkog duga otpada na kreditore iz evrozone, najviše na Nemačku i Francusku, a tek 10 odsto duga drži MMF, šest odsto Evropska centralna banka i ostatak drugi kreditori. Od svih njih jedino je Nemačka zauzela stav da Atini ne treba oprostiti nijedan cent od 320 milijardi potraživanja, dok su druge zemlje to videle kao dobru mogućnost za izlaz iz ove situacije, a na tome sada insistira i MMF. Kako se čini, MMF ne gleda blagonaklono na mogućnost da se Grcima bez ikakvog oprosta pomaže Evropskim mehanizmom stabilnosti, ESM, koji je od početka zamišljen tako da pogoduje Berlinu, a ne zemljama u finansijskim problemima. Naime, ESM je još 2013. izradio plan kojim se predviđa privatizacija grčkih javnih dobara, čime bi se otplatio deo od 20 milijardi evra duga.

grckastrukturadugaDeutsche Wirtschafts Nachrichten u avgustu 2013. piše: „Program ESM trenutno obuhvata privatizaciju 80.000 objekata grčke državne imovine. No, zbog birokratskih prepreka, tek njih nekoliko promenilo je vlasnika. Izvještaj ESM procenjuje vrednost imovine obuhvaćene privatizacijom na više od 20 milijardi evra. Privatizacija je jedini način da Grčka vrati dugove u većoj meri. Mnogi funkcioneri Trojke, posebno oni iz MMF, veruju da će Grčka morati da restruktuira svoje dugove. Samo na taj način će zemlja imati priliku za postizanje održivog nivoa duga. Bivši glavni ekonomista Evropske centralne banke Jirgen Štark veruje da Atina bar delimično mora da sreže svoj dug“.

Posle svega, dve godine kasnije, Grčka je u još goroj situaciji nego 2013. Aleksis Cipras je pre nedelju dana formalno zatražio tri godine kreditiranja i novac od ESM, prenosi Evronews. Međutim, ESM nikad nije ni bio zamišljen da spasava zemlje članice evrozone ili EU iz finansijskih problema, i njegov je osnovni zadatak bio i ostao da pogoduje najbogatijima. Stoga se stav nemačke kancelarke Angele Merkel nikako ne može objasniti. Naime, još 2012. je Klaus Regling, vodeći čovek ESM, za Blomberg naglasio dva važna aspekta u funkcioniranju ESM. „ESM je dosad uložio četiri milijarde evra u ‘visoko ocenjene’ državne obveznice i obveznice međunarodnih institucija. Uglavnom su sve u evrima. Učinili smo to u malim novčanim iznosima, jer bi u protivnom morali da premestimo tržište, što ne želimo da učinimo ni u kom slučaju“, rekao je Klaus Regling. To znači, da je stalni fond kojim raspolaže ESM počeo da investira novac koji uplaćuju sve zemlje evrozone i koje su potpisale takozvani Pakt o stabilnosti.

Preciznije, investirali su početnih četiri milijarde evra u korist obveznica međunarodnih institucija, kao i državnih obveznica zemalja sa visokim rejtingom, pre svega Nemačke. Međutim, u ugovoru u članku 39. i 40. stoji da bi ESM i njemu srodni finansijski mehanizam, takozvani EFSF trebalo da upravljaju i kreditiraju zemlje evrozone sa „ne više od 500 milijardi evra“. Regling je 2012. dodao da će se praksa kreditiranja sigurnih članica nastaviti manjim novčanim iznosima da se ne bi poremetila dinamika tržišta kapitala.

ESM ĆE KORISTITI JEDINO NEMAČKOJ
Ništa čudno, s obzirom da član 22. Pakta o stabilnosti govori kako „direktor ESM mora da vodi politiku investiranja sa najvećim oprezom, da ona garantuje maksimalnu kreditnu pouzdanost, kao i da vodstvo ESM mora da poštuje principe vođenja finansija u skladu sa rizicima“. Novac fonda mora biti investiran upravo tamo gde „ne postoji“ rizik i gde se garantuje najveća kreditna sposobnost, uzimajući kao odrednicu poštovanje rokova oko vraćanja kapitala.

grckasimboliNa kontinentu gde izgleda da je jedino sigurno – namerno ili ne – neznanje evrobirokrata podrazumeva se investiranje u Nemačke državne obveznice na kraći vremenski period. Dakle, Nemačka je bila predodređena da koristi blagodati kapitala ESM, koji se puni iz budžeta zemalja članica, bolje rečeno novcem poreskih obveznika, a da nije učinila nikakav formalni zahtev.

I pored „ograničenih“ iznosa koji su do tada investirani, mnogi su tvrdili da će se takvim poslovanjem ESM još više produbiti jaz između zemalja koje čine srce evrozone i onih sa Mediterana. Ekonomije zemalja „zone niskog rizika“ će moći da posluju pod boljim uslovima zaduživanja, a već su uživale povlašten položaj u odnosu na zemlje na samoj ivici bankrota, koje će, s obzirom na obavezu uplaćivanja sredstava, biti prisiljene da se zadužuju pod neizdrživim uslovima samo kako da bi punile fond ESM. Sada bi istim tim fondom navodno trebalo da se „spasava“ Grčka, koja je i sama kao članica evrozone učestvovala u njegovom stvaranju i pogodovanju Nemačkoj ekonomiji i finansijama.

Čelnica MMF Kristin Lagard dobro je upoznata sa ovim i svim drugim prevarama oko grčkog duga, ali sada izgleda da puca jedinstvo Trojke, što je jedino dobro koje može nastati iz grčke kalvarije. Jedinstva između Berlina i MMF više nema i Lagard upire prstom u Nemačku, smatrajući je za najvećeg krivca za nerešeno pitanje neodrživog grčkog duga.

Za kraj treba napomenuti da je Nemačka posljednja zemlja u Evropi koja bi nekom mogla da drži lekcije. „Nemačka je zemlja koja nikad nije platila svoje dugove i ne može davati lekcije drugim zemljama“, otvoreno je izjavio ugledni francuski ekonomista Tomas Piketi. „Oni koji žele da izbacite Grčku iz evrozone završiće na smetlištu istorije“, rekao je Piketi u intervjuu za nemački list Die Zeit.

NEMAČKA NEMA PRAVO DA DELI LEKCIJE
Ali ovaj ekonomista ne samo da je opisao stav EU prema Atini kao „veliku grešku“ nego je naglasio da je vođstvo u Berlinu u svemu odigralo ulogu koja izgleda kao „neslana šala“. „Ono što Nemačka radi danas, insistirajući na tome da države i dalje tonu u siromaštvo zbog mehanizama koje sam Berlin ignoriše, jeste ugrožavanje evropske demokratije. Nemačka je stvarno najbolji primjer zemlje koja nikad nije platila svoj spoljni dug. Ni posle Prvog svetskog rata ni posle Drugog. Nemačka nije u situaciji da drugima daje lekcije“, tvrdi Piketi.

piketi2015Kao primer, on navodi Londonski ugovor iz 1953. godine, kojim je otpisano više od 60 odsto nemačkog stranog duga akumuliranog posle dva rata, a Nemcima su restrukturirani i unutrašnju dugovi. Posle Drugog svetskog rata, 1945. godine dug Berlina prelazio je 200 odsto BDP, podseća on. Deceniju kasnije javni dug tada Zapadne Nemačke bio je manji od 20 odsto. „Mi nikad ne bismo postigli ovo neverovatno brzo smanjenje duga fiskalnom disciplinom, koja se sad preporučuje Grčkoj“, rekao je on.

Piketi navodi da postoje dva ključna načina za plaćanje dugova, a ne samo jedan, kao što Berlin i Pariz žele da uvere Grke. Jednu od tih metoda je praktikovalo Britansko carstvo u 19. veku, posle skupih ratova sa Napoleonom. London je provodio strogu budžetsku disciplinu više od sto godina i od ekonomije odvajao 2-3 odsto kako bi otplatio dugove. Ali to je strategija koja iziskuje veoma dugo vreme, ističe Piketi i osuđuje činjenicu se taj „spori metod“ danas preporučuje Grčkoj.

Drugi metod je mnogo brži, i Nemačka se njime okoristila u 20. veku, naglašava ekonomista. Prema njegovim rečima, takozvano „nemačko ekonomsko čudo“ temelji se na tri stuba: inflaciji, posebnim porezima na lično bogatstvo i na istoj vrsti oprosta duga kakav se danas ne dozvoljava Grčkoj. „Evropa je osnovana na temelju oprosta duga i ulaganja u budućnost. To nije ideja beskrajne pokore, ali se moramo setiti toga“, rekao je Piketi.

Na pitanje o Grexit-u’ Piketi je upozorio da bi on pokrenuo lančanu reakciju. „Ako počnemo da izbacujemo države, kriza poverenja u evrozoni će se samo pogoršati i pogoditi finansijska tržišta. Pod njihovim pritiskom rizikovaćemo žrtvovanje na oltaru iracionalne konzervativne politika štednje i uništićemo evropski socijalni model, demokratiju, a, na kraju, i našu civilizaciju“, zaključio je francuski ekonomista.

Šta će se dalje događati, videće se, ali navedeno govori da Aleksis Cipras ipak nije trebalo da pristane na nemačke ucene. Imao je sve adute u rukama, ali se izgubio u bespredmetnoj retorici i pustim obećanjima biračima, koja nije ispunio.

Alter Mainstream Info

Svet
Pratite nas na YouTube-u