KO JE GDE U SRBIJI I OKO NjE LETA 2015.

RADOMAN JOVIĆ SAD se vraćaju u region da bi podstakle konfrontaciju Nemačke sa Rusijom...

RADOMAN JOVIĆ

SAD se vraćaju u region da bi podstakle konfrontaciju Nemačke sa Rusijom i aktivirale Kerijevu „liniju vatre“ u i oko Srbije

„Zapadnobalkanska šestorka“, koju čine pet suverenih država Balkana, plus „NATO nedonošče“, u koju će izgleda biti ugurana i Grčka sa svojom dužničkom krizom, predstavlja projekat Berlina sa ciljem da pod njegovim tutorstvom, kao najmoćnije članice Evropske unije, osigura svoj predominantan ekonomsko-politički uticaj u okviru globalnog projekta širenja svog uticaja u svetskim razmerama i projekcije ekonomski nabildovane Nemačke kao jednog od bitnih faktora u međunarodnim odnosima. Nedavna poseta kancelarke Merkel Tirani, Beogradu i Sarajevu upravo predstavlja demonstraciju takve politike.

Unapređenje sveukupne saradnje zemalja ovog regiona je nužnost i nasušna potreba. Međutim, kako nju ostvariti ako se bude odvijala pod dirigentskom palicom stranog faktora, koji će, u to ne treba sumnjati, nastojati da ostvari svoje interese. Već su primetna nastojanja germanskog faktora da se eliminiše prisustvo i saradnja sa drugim značajnim faktorima u svetu, prvenstveno Ruskom Federacijom. Simptomatično je da se sledeći, treći po redu, sastanak ovih zemalja organizuje u Beču. Dosadašnjim aktivnostima u ovom formatu, ponajviše poniznim ponašanjem srpske vladajuće elite, kao da je najviše poena pripisala Albanija jer je iz političkog mrtvila isplivao na površinu njen premijer Rama, sa povlašćenim statusom kod evropskih partnera, čak i na sportskom planu.

ŠTA HOĆE NEMCI?
Istorija se ponavnja samo onima koji nisu izvukli pouke iz ranijih dešavanja. Poznato je da je germanski faktor svojevremeno svoj pohod na istok usmeravao upravo preko preko Bosne i Srbije. Za to je trebalo da posluži izgradnja železničke pruge od Sarajeva, sa jednim krakom prema Priboju a drugim prema Višegradu. Toliko je ta pruga bila strateški značajna za tadašnju Austrougarsku da je bila spremna da izdvoji „jednu oku zlata da bi se obila jedna oka kamena“. Usledila je aneksija BiH, zatim ultimatum i napad na Srbiju, iznurenu balkanskim ratovima, da bi kulminacija nastupila šestoaprilskim napadom na Srbiju bez objave rata. Ne treba zaboraviti da je Srbija iskusila i prvi posleratni izlazak nemačkog vojnika izvan svojih granica učešćem nemačkih bombardera u oružanoj agresiji 1999. u okviru snaga NATO.

balkanlideriDanas, u vreme tzv. demokratske vlasti u Srbiji, Nemačka slovi za „najznačajnijeg ekonomskog partnera“. Poznato je, međutim, da je najopasniji vid ugrožavaanja bezbednosti jedne zemlje kroz neuravnoteženu ekonomsku saradnju, gde jedna zemlja ili grupacija zemalja ima predominantan uticaj i prisustvo. Još kada, preumljeni ili pod pritiscima i ucenama, ponosno ponavljamo da, „kada nešto ne znamo, pitamo Nemce, i onda to tako uradimo“, a bez njihovih savetnika, čak i u kabinetu premijera, država ne bi mogla funkcionisati, šaljemo sliku u svet na osnovu koje nas „cene i poštuju“. Jeste, cene nas, poštuju i hvale, sa jedne strane, zbog naše finansijske konsolidacije (čitaj: osiromašenja naroda i punjenja državne kase da bi se vraćali lihvarski krediti i udovoljavalo „spasonosnim“ merama svetskog finansijskog policajca, koji je „usrećio“ mnoge zemlje sveta), a, sa druge, sve dok ispunjavamo njihove zahteve u vezi sa potpunom nezavisnošću KiM. Negde će se tu, u nešto kasnijoj fazi, naći Republika Srpska i Vojvodina. Jer nije slučajno da je upravo sada došla „afera Srebrenica“, kao i gde li se to, u koji deo Srbije, prevashodno usmeravaju strane u prvom redu nemačke investicije i prisustvo. A setimo se šta je svojevremeno izjavio o Vojvodini nemački ambasador, sada počivši, A. Cobel? Onome ko hoće da shvati i toliko je dosta.

A ŠTA, SAD, BRITANIJA…
SAD se vraćaju u region (bila nam je Nulandova, a i premijer A. Vučić ide u SAD na „popravni“ kod Bajdena) da bi između ostalog podstakle konfrontaciju EU i Nemačke sa Rusijom, i, nedajbože, aktivirale onu Kerijevu „liniju vatre“ u i oko Srbije. I Gordi Albion, u dosluhu sa SAD, je predlogom rezolucije o Srebrenici u SB pokušao da bude tu negde u „blizini“, kao što je bio i 27. marta 1941. (M. Gandi: „Kada vidite da se u moru biju dve ribe, znajte da se tu negde nalazi Englez“.) Kad nije uspeo rezolucijom, gnev je iskalio na Đokoviću. Džentlmenski, nema šta.

nulandbalkanPutin je spasonosnim „njet“ u SB stavio do znanja da se, između ostalog, bezbednost Rusije ne brani samo u Ukrajini već i u Srbiji. Sve mi se čini da to „njet“ kod nekih političara, i to ne samo iz opozicije, nije dobro primljeno. Neki kao da hoće da kažu – eto, majke mi, ja to nisam tražio od Putina. Da li se zaboravilo na poziv predsednika vlade Rusije Medvedeva premijeru A. Vučiću da dođe u prijateljsku posetu, a već se najavljuje nova poseta SAD u septembru?

Sa njegovim novim premijerskim manadatom, tek ćemo osetiti, pogotovo u Sandžaku i BiH, šta znači Davutogluova dokrina „strateške dubine“ u spoljnoj politici Turske.

Elem, saradnja zemalja Centralnog Balkana u očuvanju mira, unapređenju saradnje i otklanjanju još brojnih animoziteta među narodima regiona – da, ali na drugim osnovama i prvenstveno u njihovu korist, bez stranog tutorstva. Onakva saradnja kakvu su koncipirale i provodile zemlje „Višegradske grupe“.

Autor je ambasador u penziji

Šira verzija teksta objavljenog u „Politici“ 16. jula 2015.

Politika
Pratite nas na YouTube-u