SLOBODAN ORLOVIĆ: DVOLIČJE TUĐIH INTERESA GAZI SRBIJOM

U jednom periodu čelnika srpske vlasti javno pohvaljuju ambasadori, (pod)sekretari, a istovremeno, tajnim komunikacijama,...

U jednom periodu čelnika srpske vlasti javno pohvaljuju ambasadori, (pod)sekretari, a istovremeno, tajnim komunikacijama, kritikuju i pritiskaju. Kada pak javno negoduju, potajno paralelno šalju poruke podrške. I tako naizmenično

Vlast godinama kao svoj prvi plus ističe zanovljeni veliki ugled koji Srbija uživa među prijateljima sa svih strana. Ipak, kakva je naša država danas i koja joj je budućnost ako predsednik vlade jedva spasava živu glavu za vreme istorijske posete srebreničkom mezarju? Sve uz direktan prenos za svetski auditorijum. Nešto tu ne štima.

Politika svetskog vladara (SAD), njegovih saveznika i poslušnika prema Srbiji istovrsna je od vremena predsednika Slobodana Miloševića do danas. Za vladare sa Zapada poželjan si na mestu predsednika države ili premijera sve dok činiš njihovom političkom, vojnom, ekonomskom i kulturnom interesu. Ali uz igru po njihovim notama, paralelno teku pritisci i kritike. U jednom periodu čelnika srpske vlasti javno pohvaljuju ambasadori, (pod)sekretari, portparoli, mediji, ređe ministri, a istovremeno, tajnim komunikacijama, isti ga kritikuju, pritiskaju, ucenjuju. Kada pak javno negoduju, potajno paralelno šalju poruke podrške. I tako naizmenično, sve dok ne ocene da od premijera ili predsednika države više ne može biti koristi. Tada se svekoliko planiranje, finansiranje, propagiranje i organizovanje usredsređuje na izbornu pobedu ili revolucionarni prevrat (već prema datim okolnostima) u korist novog zapadnog miljenika.

Primer „ljubavi i mržnje” prema Miloševiću u tom smislu je poučan. S početka podržan kao reformator socijalističkog (ili omrznutog im komunističkog) političkog sistema u socijaldemokratski kapitalizam (poput švedskog), stručnjak zapadnjačkog profila koji je držao da ekonomija treba da vodi politiku, ličnost sa darom (harizmom) da se intimizira sa običnima i slabima, „garant stabilnosti” brže-bolje je pritisnut sankcijama (koje nisu ništa drugo do vid genocida). Po isteku „roka trajanja” Milošević je postao žilav neprijatelj, „balkanski kasapin”, čiju zemlju treba bombardovati (NATO agresija, 1999). Čak i kao politički otpisan, držan je i palikućom i vatrogascem kome je Klintonova administracija (a posebno R. Holbruk) posvećivala ključnu pažnju. Sve dok deo opozicije nije dovoljno ojačao za „petooktobarski prevrat” (2000).

U zaključcima se ne gubi išta ako preskočimo 15 godina i osmotrimo ovu manju, nemoćniju, siromašniju i bezvoljniju Srbiju i njenu vlast. Pred njom raste brdo novih, preteških zahteva, često u obliku uljudnih, diplomatskih molbi. Povući se iz sopstvene južne pokrajine, „normalizovati odnose sa republikom Kosovo”, imperativno nastaviti beskrajnim „evropskim putem”, uvesti – iste onakve – sankcije Rusiji, povoljno prodati strancima sve što je iole valjano ostalo – i poljoprivredno zemljište, naravno, iznova pokajnički otići u Srebrenicu… Neiscrpan je broj takvih ucena na koje vlast pristaje ne bi li dobila nešto javne političke podrške i finansijske pozajmice. Istovremeno, iza kulisa, dok peščani sat trajanja curi, vladu kritikuju zbog nedovoljno „transparentnosti” (sic!), finansiranja javnog medijskog servisa i manjka „medijskih sloboda”, podrške Dodiku, nepredavanja Šešelja, vojne parade „za Putina”, nepriznavanja „presuđenog genocida” i čega sve ne.

Opet je sve personifikovano, kao za Miloševićevog vakta, u „harizmatičnom” premijeru Aleksandru Vučiću. Narod ga trenutno većma voli, a Zapad podržava i kradomice kritikuje. Ne interesuje ih živi li on za politiku ili od politike (M. Veber), već im je važno da ima razumevanja za njihove interese. A ako se promeni ili kad se „potroši”, poradiće se na političkoj smeni kojom se nastavlja tamo gde on stade. Samo što nastavak hoda tim stazama i bogazama ne nosi ičega dobrog za naš napaćeni narod i posrnulu državu. Srbi, u pamet se (N. Popara), okrenimo se svojim interesima na svome putu.

Vanredni profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu

Izvor Politika, 22. 07. 2015.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u