PRIVATNA POSETA SA JAVNIM POSLEDICAMA

SINIŠA LjEPOJEVIĆ Sreda je početak nulte godine, pre toga nije ništa postojalo. Zabrinjavajući politički...

SINIŠA LjEPOJEVIĆ

Sreda je početak nulte godine, pre toga nije ništa postojalo. Zabrinjavajući politički pogled?

Dolazak tročlanog državnog vrha Bosne i Hercegovine u Beograd je najneobičnija državnička poseta u novijoj političkoj istoriji, ionako prepunoj retkih neobičnosti. Uz prenaglašen lični karakter dolaska gostiju i domaćina, utisak je da je pre svega reč o političkom marketingu zamagljenog cilja, a celi događaj budi i strahovanja da bi nove egizibicije tek mogle da dođu. Sve liči na privatnu komšijsku zabavu o državnom trošku i sa javnim posledicama.

Naravno – da li uopšte treba podsećati – kontakti Beograda i vlasti BiH su uvek ne samo dobrodošli nego i neophodni, i svaka poseta je važna i dobra. Ustvari, poseta Beograda Sarajevu i Sarajeva Beogradu ne bi trebalo uopšte da bude vest jer to je toliko normalno s obzirom na suštinsku bliskost, uprkos sukobima i ratovima. I tu nema dileme, nema potrebe o tome diskutovati, ali ova poseta nije iz te kategorije, ovo je nešto drugo. Ovde, međutim, nije reč o tome, ovde je reč o smislu posete, motivima i načinu njenog organizovanja. U svetlu dirigovane medijske euforije i državne propagande, mnogima bi postavljanje tih dilema i pitanja moglo da liči na neumesni cinizam, ali to su vrlo važne stvari, čak izuzetno važne, koje imaju ozbiljne posledice ne za odnose Beograda i Sarajeva nego pre svega za samu Srbiju i Srbe.

Prvo, treba podsetiti kako je do te privatne zabave uopšte i došlo. Da nije bilo napada na predsednika vlade Srbije u Potočarima kod Srebrenice ništa od ovoga na ovakav način ne bi ni bilo. Onda su u širokoj kampanji da se taj nemio, ali veoma važan događaj potisne iz javne komunikacije, zabašuri, izbegne istraga i po starom modelu iskoristi za krajnje političke ciljeve, po modelu pogroma kosmetskih Srba marta 2004. godine, smišljane razne vesti kojima je zasipana javnost. I potom, kao šlag na tortu, pozvano je tročlano Predsedništvo BiH da dođe u Beograd, i to kao gosti lično predsednika vlade Srbije.

POD PRITISKOM GAZDE
Tačnije, pozvan je Bakir Izetbegović, a, da se Vlasi ne dosete, došla su i druga dva člana. Poruka je valjda da se predsednik vlade Srbije ne ljuti i da se miri sa muslimanima jer Izetbegović je musliman. U tu nije bilo milosti i državničkog razuma. Kolektivnog šefa bosanskohercegovačke države je u goste pozvao predsednik vlade druge zemlje, i to one koja ima svog legitimno izabranog predsednika. To je presedan. Na osnovu koje političke prakse, kojeg prava, jedan premijer poziva šefa strane države. Nije, barem javno, poznato čija je to ideja, ali bez jake podrške Amerike i takozvane Evropske unije (EU) do posete ne bi došlo jer Predsedništvo BiH u prvi mah nije bilo sklono tom projektu. Ali gazda je očigledno isti i u Beogradu i u Sarajevu. Pod pritiskom tog gazde, članovi Predsedništva BiH su prihvatili za njih očigledno poniženje jer se sve svelo na dolazak Bakira Izetbegovića, a druga dva člana su mu bila samo pratnja što je poseta i pokazala. Nadalje, Izetbegović nije predsedavajući nego samo član, a predsedava Dragan Čović. Nigde nije bilo predsednika Srbije koji je, po definiciji, domaćin drugim šefovima država. Mediji su pre posete javili da se predsednik vlade Srbije telefonom dogovorio sa Izetbegovićem o svim detaljima posete, a ne sa predsednikom Predsedništva.

vucicizetbegovicbeograd02O preuveličanoj važnosti te posete mediji su sugerisali pisanjem da je taj dan, dan posete, „dan odluke za situaciju u regionu“. U tom stilu je ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović „zamolio građane Srbije da pokažu tradicionalno srpsko gostoprimstvo“ članovima Predsedništva BiH. Šta to znači? Da li možda znači da su građani Srbije divljaci koji jedu svoje goste ili da su gosti iz Bosne neki vanzemaljci i babaroge. Predsednik vlade je – doduše, tvrdi jedan novinski naslov – poručio da on „neće dozvoliti da se Bakiru išta desi“. I koji to građani? Reporter agencije Sputnjik je utvrdio da su u Knez Mihajlovu, gde je domaćin goste častio pićem i muzikom u kafani, dovođene grupe ljudi, aktivista Srpske napredne stranke, koje su imale svoja unapred određena mesta uz obavezu ispoljavanja dobrodošlice i oduševljenja. Neverovatne manipulacije.

U kojem to svetu živi politička elite zvaničnog Beograda? I onda sam tok posete, sva pažnja je bila usmerena na to šta će da kaže Bakir Izetbegović i šta će njemu da poruči predsednik vlade Srbije. I onda ti pokloni. Gosti su dobili, kako je objavljeno, „srpsku korpu“. Verovatno niko u Srbiji nije ni znao da postoji „srpska korpa“. U jednoj navodno nije bilo vina, nego rtanjski čaj. I, naravno, javnosti je skrenuta pažnja da je to „lični poklon“ predsednika vlade Srbije. Nije jasno šta znači „lični poklon“. I onda igrao se i šah na Kalemegdanu, ali samo sa Bakirom. Treba li podsetiti da na Kalemegdanu šah igraju penzioneri, dakle oni koji više nisu radno aktivni, „bivši“, ali, verovatno je, da na tu simboliku niko nije računao. Jer, kako je rekao predsednik vlade Srbije, „otvorena je nova stranica u odnosima Srbije i Bosne i Hercegovine“.

Drugim rečima, ta sreda je početak nulte godine, pre toga nije ništa postojalo. Zabrinjavajući politički pogled? Idilu je doduše donekle doveo u sumnju predsedavajući Predsedništva BiH Dragan Čović, predstavnik hrvatskog naroda – što se iz imena i prezimena ne bi dalo zaključiti, ali to je neka druga tema i deo tajni bosanskohercegovačke istorije i stvarnosti. Čović je, naime, u svojoj izjavi podsetio da saradnja vlasti BiH i Srbije postoji od ranije i da su još u Berlinu prošlogodišnjeg avgusta pod patronatom Nemačke dogovoreni i zacrtani njeni dalji oblici. Sve će biti dalje razrađeno na Ekonomskom balkanskom forumu u Beču ovogodišnjeg avgusta, na skupu koji je deo projekta iz Berlina. Tako će predsednik Srbije krajem septembra ili početkom oktobra posetiti Sarajevo, a predviđena je i zajednička sednica vlada.

ŠTA JE SLEDEĆE? REPUBLIKA SRPSKA?
Saradnja Srbije i Bosne je, dakle, već ranije uobličena, doduše u Berlinu, i privatna zabava minule srede u Beogradu nije „dan odluke“ i neće bitnije uticati na taj proces. Ona je, međutim, izuzetno važna kao događaj, i to pre svega zbog načina njene organizacije. Ona je iznad svega još jedan korak dalje u utemeljivanju vaninstitucionalne vlasti u Srbiji i autoritarnom režimu, koji Srbiju vraćaju nekoliko decenija unazad. Nedopustvo gubljenje vremena i rušenje ono malo preostale države. Ta vrsta uzurpacije vlasti i institucija države je omiljena u zapadnom radu sa malim državama jer samo tako, oslanjajući se na ličnosti koje su spremne da žrtvuju sopstvenu državu i sluganski slede tuđe interese, Zapad može da ostvari svoje političke ciljeve. Kroz institucije i utvrđene državne demokratske procedure nije moguće ispuniti želje Zapada. To je moguće samo kada se vlast izvuče iz institucija i prepusti jednoj ličnosti ili grupi ljudi koji su spremni na gotovo sve, a zauzvrat slede pohvale od „zapadnih prijatelja i partnera“. Tada je samo pitanje ličnih dogovora i obećanja, a ne državne politike. A šta će biti sa državom i narodom? E, to bi trebalo da bude briga tog naroda.

vucicizetbegovicbeograd06Taj proces vaninstitucionalne uzurpacije vlasti i države koji je razotkrila i poseta državnog rukovodstva Bosne i Hercegovine je upravo ono što budi zebnju. Jer šta je sledeće na dnevnom redu? Po svemu sudeći Republika Srpska. U okolnostima stvorenim posetom gostiju iz Bosne sada je sve moguće. Vrlo je verovatno da će biti primenjen model iz Hrvatske. Hrvatska je na putu kao Evropskoj uniji bila praktično ucenjena da ukroti bosanskohercegovačke Hrvate i prinudi ih da odustanu od traženja svojih prava i trećeg entiteta. Hrvatska je pristala na to, i bosanski Hrvati takođe jer nisu ni imali drugog izbora. Iako je status Republike Srpske temeljno drugačiji od „Herceg-Bosne“, isti model će biti primenjen i na Srbiju u njenoj odanosti „evropskom putu“. Pripreme su već uveliko u toku, pa bi iz tog ugla trebalo gledati i na učestale izjave predsednika vlade Srbije o njegovoj zabrinutosti za stanje u regionu i posebnom strahu za situaciju u Bosni i Hercegovini. I, naravno, priče o ekonomskoj saradnji, miru i novim radnim mestima. To jeste, mora se priznati, upakovano u veštu mada bezočnu propagandu, koja možda nema granice u svojoj bezočnosti, ali ima limite kao i sve u životu.

Za sada je prva žrtva medijske euforije o poseti gostiju iz Bosne stari hrast u selu Savinac, koji je na tom mestu živeo 600 godina. Smetao je auto putu. Posečen je u tajnosti tokom noći, dok je javnost Srbije zasipana oduševljenjima privatne zabave. Hrast je bio verski „zapis“ i za generacije lokalnog stanovništva imao je istorijsko-versko-nacionalni značaj, bio je simbol života i trajanja. Seča hrasta je veoma loš znak. Da li je sa tim hrastom, posle toliko vekova, posečena i Srbija?

Politika
Pratite nas na YouTube-u