DR GORAN RADOSAVLjEVIĆ: ŠTA ĆE UKIDANjE SANKCIJA IRANU DONETI SVETSKOM NAFTNOM TRŽIŠTU?

Ukidanje sankcija Iranu će u kratkom roku dovesti do rasta izvoza nafte iz ove...

Ukidanje sankcija Iranu će u kratkom roku dovesti do rasta izvoza nafte iz ove zemlje, što će doprineti padu cena na svetskom tržištu

Pitanje koje je ovih dana glavna tema u gotovo svim svetskim medijima je ukidanje sankcija Iranu. Osnovni razlog za to je činjenica da je pre uvođenja sankcija, 2011. godine od strane SAD, a 2012. godine od strane EU, Iran bio jedan od najvećih izvoznika sirove nafte na svetu. U situaciji kada je cena nafte na svetskom tržištu u prethodnih 10 meseci prepolovljena (sa oko 115 dolara za barel krajem avgusta 2014. godine na 55 dolara sredinom jula 2015. godine), mogućnost značajnog povećanja ponude, ulaskom u tržišnu utakmicu još jednog velikog „igrača“, otvara mnoga pitanja. Kako će to uticati na cenu nafte na svetskom tržištu u kratkom i srednjem roku, a kako na kompanije u naftnom sektoru i šta će od toga imati potrošači su pitanja na koja ćemo kratko probati da odgovorimo.

Iran je u godinama pre sankcija izvozio oko četiri miliona barela sirove nafte dnevno (procenjena potrošnja u svetu u 2015. godini je oko 93 miliona barela na dan). U 2014. godini taj izvoz je pao na oko 1,4 miliona barela, a išao je, pre svega, u Kinu, Indiju, Japan i Tursku. Proizvodnja je nešto veća, oko 2,4 miliona barela dnevno, a deo koji se ne izveze ili ne iskoristi u sopstvenoj potrošnji se skladišti. Procene su da Iran trenutno poseduje 30 do 40 miliona barela sirove nafte skladištene, uglavnom, u velikim tankerima na moru. Međutim, dugogodišnji pad proizvodnje, praćen odsustvom investicija u istraživanje i razvoj, zatim zastarela i već dosta dugo korišćena naftna polja, dovode u pitanje mogućnost iranske naftne privrede da se u kratkom roku vrati na nivo proizvodnje koji je imala u periodu pre sankcija.

Ukidanje sankcija, ukoliko se sve birokratske procedre u SAD i EU završe u predviđenom roku, neće zvanično stupiti na snagu pre prve polovine 2016. godine. Dakle, prvi rast izvoza iranske nafte možemo očekivati tek u tom periodu. Procene Međunarodne agencije za energetiku su da Iran neće odmah naglo povećati izvoz, iako u skladištima ima značajne rezerve, već da je realno da izvoz poraste za oko 200.000 barela dnevno u periodu od šest meseci. Osnovni razlog je sprečavanje naglog pada cene nafte, što bi se negativno odrazilo i na sam Iran. Taj period bi Iranska država trebala da iskoristi da obezbedi nove investicije u istraživanje i proizvodnju nafte. Neke procene su da je potrebno čak 100 milijardi dolara investicija kako bi se Iranska naftna privreda vratila na nivo pre sankcija. Uzimajući u obzir to, kao i činjenicu o komplikovanosti iranske administracije i, uopšte, poslovanja stranih kompanija u Iranu, za to će biti potrebne godine.

Dakle, rast izvoza se može očekivati sredinom 2016. godine, ali proći će godine dok Iran ponovo ne postane drugi najveći izvoznik OPEK-a. Cena će u tom periodu verovatno ići na dole, ali rast izvoza iranske nafte neće biti jedini uzrok tome. Postavlja se pitanje kako će na rast izvoza Irana reagovati druge zemlje izvoznice nafte. Želja da spreče pad svojih prihoda, u kratkom roku može dovesti do rasta proizvodnje nafte i ovim zemljama. Zatim, procena je da će globalna tražnja u 2015. godini porasti za oko 1,1 miliona barela na dan. Ukoliko rast globalne privrede bude manji nego što se to očekuje i tražnja za naftom će biti manja. Istovremeno, rast proizvodnje na godišnjem nivou srednom 2015. godine je bio čak 3,5 miliona barela dnevno. Ako se tome doda i rast proizvodnje i izvoza iranske nafte, cena bi u narednih godinu do dve mogla da se spusti na nivo ispod 50 dolara za barel (neke projekcije kažu da će ići u jednom trenutku čak i ispod 40 dolara za barel).

Pad cene negativno će se odraziti na države koje svoje budžetske prihode baziraju, pre svega, na izvozu nafte (Rusija, Venecuela, zemlje članice OPEK i dr), koje su već, značajno, morale da redukuju svoje budžetske rashode u prethodnih deset meseci. Rusija će dodatno biti pogođena povratkom Irana na svetsko tržište, jer su ove dve zemlje konkurentni na istim tržištima, pa će pored sankcija koje trpi od strane EU i SAD, morati da se bori i sa novim izazovom u narednom periodu.

Pad cena dodatno će uticati na smanjenje investicija naftnih kompanija, do odlaganja nekih projekata za istraživanje i proizvodnju i posledično do pada proizvodnje u godinama koje slede. Ovo će se posebno negativno odraziti na proizvodnju nafte i gasa iz škriljaca u SAD, koja je već pretrpela značajne negativne posledice padom cene nafte ispod 60 dolara krajem prošle godine. Iako je većina tih kompanija, ipak, uspela da se održi na tržištu, smanjenjem troškova i povećanjem efikasnosti, dodatni pad cena, koji se očekuje nakon rasta proizvodnje iranske nafte, verovatno će se negativno odraziti na ovaj sektor.

Jedini koji mogu da imaju koristi od daljeg pada cene nafte su potrošači i, donekle, zemlje uvoznice nafte. Jeftiniji derivati nafte znače rast potrošnje, ali i veća raspoloživa sredstva, koja bi se trošila za kupovinu drugih roba i usluga. Međutim, to pre svega važi za potrošače u SAD, gde se pad cena nafte na svetskom tržištu u velikoj meri preslikava na pad cena derivata na tržištu maloprodaje (pad prosečnih maloprodajnih cena od oko 30% u prethodnih 10 meseci). U Evropi, usled poreske politike, koja se oslanja na visoke akcize na naftne derivate, cena sirove nafte učestvuje u maloprodajnoj ceni derivata u znatno manjem odnosu nego što je to slučaj npr. u SAD. Usled rasta akciza u prethodnom periodu, koji je posledica namere evropskih država da povećaju budžetske prihode u uslovima krize, evropski potrošači nisu u značajnoj meri osetili benefite pada cena sirove nafte na svetskom tržištu (pad prosečnih maloprodajnih cena u EU od oko 10% u prethodnih 10 meseci).

Zaključak je da će u kratkom roku rast izvoza iranske nafte doprineti padu cena na svetskom tržištu, ali u kojoj meri, zavisiće od sposobnosti Irana da privuče nove investicije u ovaj sektor i brzine podizanja proizvodnje na nivo pre sankcija, kao i od kretanja svetske ekonomije, pre svega, nivoa privrednog rasta u Kini, EU i SAD. U svakom slučaju, realno je očekivati da taj pad bude umeren jer, u situaciji kada su cene u prethodnih deset meseci prepolovljene, nikome, pa ni samom Iranu, ne odgovara značajniji pad cena u narednim godinama.

Autor je generalni sekretar Nacionalnog naftnog komiteta Srbije (NNKS)

Izvor Balkanmagazin, 21. jul 2015.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u