INICIJATIVA ZA GRADNjU MEMORIJALNOG KOMPLEKSA SRPSKIH ŽRTAVA GENOCIDA

Nenad Popović: Zadatak ove generacije političara i istoričara je da spreče prekrajanje istorije i...

Nenad Popović: Zadatak ove generacije političara i istoričara je da spreče prekrajanje istorije i da ne dozvole da se srpskom narodu, koji je jedan od najstradalnijih u Evropi u 20. veku, udari pečat genocida

Fondacija „Sveti Aleksandar Nevski“ i Srpska narodna partija pokrenuće u parlamentu Republike Srbije inicijativu za izgradnju „Memorijalnog kompleksa srpskih žrtava genocida“. Biće to jedinstvena, najveća zbirka dokumenata o genocidu nad srpskim narodom u prošlom veku, koja će – što je najvažnije – sadržati imena, prezimena i druge podatke o svim srpskim žrtvama u 20.veku, najavio je u subotu predsednik Fondacije i SNP dr Nenad Popović.

On je nastupio na konferenciji posvećenoj genocidu nad srpskim narodom u 20.veku.

Prema njegovim rečima, kompleks će činiti naučno-istraživački i obrazovni institut koji će se baviti istraživanjem genocida, etničkih čišćenja i masovnih zločina nad Srbima u 20. veku, sasvim konkretno – muzej genocida, arhive, spomenici, edukativni centri sa multimedijalnim sadržajima i izložbeni prostori. Ukoliko država ne bude prihvatila inicijativu, Fond će – kako je naglasio – sopstvenim sredstvima krenuti u realizaciju projekta.

O neophodnosti da se „ovakav kompleks izgradi da bismo pamtili žrtve i sprečili novi genocid“, govorili su i akademik Matija Bećković i istoričari mr Dragomir Anđelković i mr Radovan Kalabić.

Popović je na početku ukazao da je zadatak ove generacije političara i istoričara da spreče prekrajanje istorije i da ne dozvole da se srpskom narodu, koji je jedan od najstradalnijih u Evropi u 20. veku, udari pečat genocida. Britanci su to pokušali rezolucijom u SB UN, ali je Rusija vetom sprečila ovakvo falsifikovanje istorije, rekao je Popović i istakao da Srbija mora da se oduži tako što će Rusiji pružiti istu takvu podršku u odbrani istine i pravde u ovo vreme kada Zapad hoće da poništi ulogu Rusa u borbi protiv fašizma.

Prema njegovim rečima, sukobi u Ukrajini pokazali su da prekrajanje istorije stvara nove sukobe i priziva stara zla: da bi ruski oslobodilački narod označili kao okupatorski i da bi srpski narod predstavili genocidnim, iako smo mi ti koji su u 20. veku pretrpeli trostruki genocid.

U Prvom svetskom ratu su nemačka, bugarska i austrougarska vojska ubile trećinu srpskog stanovništva na Balkanu (1,3 miliona Srba), a na dopisnim kartama sa fronta su postavljali fotografije gde isključivo poziraju pored povešane dece, žena i staraca.

U Drugom svetskom ratu je izvršen najveći genocid nad srpskim stanovništvom, u kome je milion Srba ubijeno na području tzv. NDH i ostatka okupirane Jugoslavije. Ustaše su ubijale Srbe sistematično, u logorima u Jasenovcu, Gospiću, Jadovnu, na Pagu, Maksimovića štalama, bacali ih u kraške jame Velebita, po logorima Gornja Rijeka, Tenja, Kerestinec, Kruščica, Lepoglava i Caprag.

Monstruozno Jastrebarsko bio je logor za srpsku decu u NDH, jedini koncentracioni logor u svetu specijalizovan za pogrom dece. U logorima za decu u Sisku i Loborgradu deca su ubijana i – pokrštavana. Patent hrvatskih ustaša je jedinstven u istoriji civilizacije, a zločin nad decom jednog naroda je krunski dokaz namere genocida.

„Vertikala genocidne politike Hrvatske nad Srbima nastavljena je u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije: u „Oluji“ su Hrvati proterali najmanje 220.000 Srba, oko 2500 su ubijeni ili se vode kao nestali, a u „Bljesku“ su samo u jednom danu etnički počistile od Srba Zapadnu Slavoniju. Paradoksalno je da ta Hrvatska, članica EU, uz paradu i učešće NATO alijanse slavi jubilej – 20 godina – najvećeg etničkog čišćenja u novijoj istoriji Evrope“, kazao je Popović i upozorio da su Srbi, procentualno, u odnosu na broj pripadnika, uz jevrejski narod tokom 20. veka pretpreli najveći genocid i etnocid na kugli Zemaljskoj. Pa ipak, niti imamo popisane žrtve, niti smo im podigli spomenike, niti imamo zvanične datume za obeležavanje velikog stradanja srpskoga naroda. Početak ispravljanja te nepravde, najavljuje Popović, biće inicijativa za Memorijalni kompleks srpskih žrtava genocida.

Akademik Matija Bećković je ukazao na činjenicu da nijedan Srbin nikada nije podigao ruku na Hitlerov pozdrav – a toga nema u bukvaru, kao i da nijedna srpska formacija nije bila pod Staljingradom, ali da ni to nigde ne piše!

Tako se ne zna, rekao je Bećković, ni grob majoru Aleksandru Mišiću koji je streljan u Valjevu pošto mu je neprijatelj rekao da računa na onu polovinu njegove krvi (po majci) koja je nemačka, a on odgovorio da je ta polovina istekla na Kolubari.

„Nije samo on bez groba, već nemamo nijedno gubilište na kome su imena ubijenih. U Jasenovcu je – cvet! Ne zna se ni šta je to, gde da se upali sveća… Više je pravljeno da se zaboravi i da se ne zna šta je bilo na tom mestu. Tako je i sa Banjicom, Sajmištem… Skoro da je bilo zabranjeno reći ko je tu stradao. A sa druge strane: Hrvatska slavi „Oluju“ kao nacionalni praznik. Isto kao kada bi SAD kao nacionalni praznik izabrale dan kada su bacile bombu na Hirošimu“, rekao je Bećković i dodao da ni žrtve NATO nikada nisu dobile spomenik, iako je bio više puta usvajan takav predlog.

– To što prećutkujemo i zaboravljamo svoje žrtve, to je sigurno deo neke političke nagodbe. Ali, sada počinjemo od početka – sa Memorijalnim kompleksom, da bismo odužili svoj dug. Verujem da će biti otpora, kazao je Bećković i posebno dodao da je u Srbiji bezbroj neotkopanih grobnica – kako se ne bi saznao pravi broj žrtava – a „spisak stradalih od 1940. nije odgovarao stranci koja je ovde vladala 70 godina“.

Srbija je, prema oceni Bećkovića, doživela da je neki zovu genocidnom, „a nigde ne možete čuti da su Jevreji izvršili genocid nad Nemcima“.

Anđelković je, na početku izlaganja, istakao da je na početku 20. veka u Hrvatskoj živelo 20 odsto Srba, a danas pet puta manje, dok je na KiM krajem 19. veka bilo 65 odsto srpskog stanovništva, 1900. godine 45 odsto, a danas – oko 5 odsto!

„Jesmo li se to iseljavali u Ameriku? Ili nismo imali natalitet? Nismo, nego smo satirani i proterivani. A sada to neki pokušavaju da prikriju pričama o našim navodnim zločinima. Genocidna namera prema Srbima dugo postoji i kod Hrvata (vekovima) i kod albanske političke elite od Prizrenske lige. Mile Budak je jasno rekao da trećinu Srba treba pokatoličiti, trećinu proterati, a trećinu pobiti. Mustafa Kruja je kao predsednik vlade tzv. velike Albanije tokom Drugog svetskog rada, 1942. godine rekao Albancima na Kosovu da sve Srbe sa ovih prostora treba ili deportovati u logore ili pobiti, ali da Srba, kada se rat okonča, ne sme biti“, rekao je Anđelković i podsetio da treba da zahvalimo Italiji koja se usprotivila Nemačkoj i nije pustila da NDH sprovede svoj plan do kraja.

Pored tog spoljnog faktora koji, prema Anđelkoviću, određuje da li će neki genocid uspeti, postoji i unutrašnji: da li narod pamti žrtve, da li je samosvestan i spreman da se brani, ili – nije.

„Mi smo, nažalost, žrtve jedne antisrpske titoističke ideologije tokom koje su naše žrtve praktično brisane. U Vojnoj enciklopediji iz 1961. godine nema ni jedne reči o Jasenovcu. Pored te ideologije, naš problem je i srpska zaboravnost. Dok drugi izmišljaju zločine nad njima, mi zaboravljamo šta nam je učinjeno. A moramo biti svesni da oni koji su imali genocidne namere prema nama i koji su očistili od Srba onoliki prostor Hrvatske, BiH i Kosova i Metohije, i dalje imaju te namere. O tome svedoči i činjenica da Budak ima ulice u više gradova u Hrvatskoj! Oni kažu da je to jer je bio veliki književnik. I Hitler je bio slikar, pa nigde nema njegove ulice. Jasno je zašto se Budak i danas toliko poštuje u Hrvatskoj. Oni koji su nas satirali veličaju one koji su to radili, a mi zaboravljamo sopstvene žrtve i tako prizivamo novi genocid“, rekao je Anđelković i ocenio da protiv nas još postoji ozbiljna genocidna namera i da moramo da promenimo odnos prema genocidu da se jednog dana ne bismo pitali kako nema Srba u Vojvodini ili Raškoj.

Sa tim se saglasio i Kalabić, ukazujući da su Srbi poznati po tome što svaka generacija ne uči istoriju samo iz udžbenika već na sopstvenoj koži.

„Sećanje nam se sistematski zatire. Postoje tabu teme. A na nama je da skinemo tu oznaku i da kažemo da od Prvog svetskog rata, prvog genocida nad Srbima koji je počinjen u Mačvi i Podrinju, jedno ime figurira do 1948, do prvog palestinsko-izraelskog rata: ime Josipa Broza Tita. U genocidu u Mačvi se u zverstvima naročito istakla jedinica 25. Puk domobranski u okviru 42 domobranske divizije , sastavljene od Hrvata u kojima je Broz uzeo istaknuto učešće. Toliko da su ga nadređeni, videvši sa kolikim je entuzijazmom njegova jedinica sprovodila zločine prema Srbima, odlikovali u tom ratu, a kasnije premestili na ruski front, da se bori protiv Rusa. On je tada bio austrougarski cuks-firer, a protiv sebe je na drugoj strani imao vodnika Dražu Mihailovića, koji je u istom tom ratu branio Srbiju pod komandom Živojina Mišića i Stepe Stepanovića. A Broz je tada išao da je okupira“, istakao je Kalabić.

Brozove partizanske jedinice, nastavio je Kalabić, tokom celog Drugog svetskog rata nisu učinile ništa da zaustave jasenovačku fabriku smrti, u kojoj su stradali Srbi, Jevreji i Romi. Tek aprila 1945. Jasenovac su same ustaše zatvorile.

Kuriozitet je kako je došlo do prelomnog trenutka: u isto vreme nakon bitke kod Staljingrada, od 1943 kada je viđeno da će Crvena armija biti pobednik, smenjuje se rukovodstvo Jasenovca i smanjuje se intenzitet zločina. Ali, tada se u rat protiv Srba uključuje i Tito sa molbom savezničkoj komandi da se bombarduje ceo srpski etnički prostor na kome je suvereno vladao njegov rival iz prvog svetskog rata, Draža Mihailović, rekao je Kalabić i dodao da je usledilo angloameričko bombardovanje, a samo Beograd je bombardovan 11 puta, na najsvetije praznike. Najzverskije na Uskrs 1944! Niš od 20. oktobra 1943. do septembra sledeće godine. Nikšić na Cveti, a Podgorica na Đurđevdan. Najveće razaranje u drugom svetskom ratu je doživeo Leskovac koji je sravnjen sa zemljom na rođendan kralja Petra Drugog.

„Za sve ove usluge, podvukao je Kalabić, Broz se i zvanično zahvalio svojim angloameričkim saveznicima preko Bi-Bi-Si-ja“.

Autor Diana Milošević
Izvor Fakti, 25. 07. 2015.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u