UPRKOS KAPITULACIJI, RAT PROTIV GRČKE SE NASTAVLjA

SINIŠA LjEPOJEVIĆ Kako god se eksperiment rata protiv Grčke nastavi i jednog dana završi,...

SINIŠA LjEPOJEVIĆ

Kako god se eksperiment rata protiv Grčke nastavi i jednog dana završi, rezultat će biti kolaps evrozone

Iako su grčka vlada i premijer Aleksis Cipras kapitulirali pred moćnicima evrozone i Evropske unije, rat protiv Grčke se nastavlja. Još jednom se pokazalo da se izdaja nikada ne isplati. Nastavak tog hibridnog rata protiv Grčke sugeriše da se ništa u osnovi nije promenilo. I dalje nema poverenja prema Atini i od osnovnog plana se ne odustaje. Grčka vlada može da prihvati sve što se od nje traži, ali ništa neće biti dovoljno. Drugim rečima, krajnji ishod će biti izbacivanje Grčke iz evrosistema. U sudbini Grčke to je za sada jedino izvesno.

Posle kapitulacije rat je nastavljen propagandnim metodama kojim se pripremaju nove ucene i zahtevi, a istovremeno se potiskuju vesti o onome šta se stvarno događa u porobljenoj Grčkoj. Najbizarniji primer je otkriće grčkog lista Katimerini o prisluškivanim razgovorima bivšeg ministra finansija Janisa Varufakisa sa, kako to obično biva, neimenovanim investitorima u Londonu o tajnom planu za napuštanje evra. Prema tom planu, prva faza bi bila postojanje dvojnih valuta, grčke drahme i evra, a onda samo drahme. List, međutim, ne kaže ko je prisluškivao te razgovore i od koga je dobio te transkripte. Uz to se otkriva da je postojala zaverenička grupa koju je, pored Varufakisa, predvodio i bivši ministar energetike Panajotis Lafazanis. Trebalo je, tvrdi se, da ta grupa noću upadne u Centralnu banku Grčke i zapleni mašine za štampanje para i sve bogatstvo u njenim trezorima i da se sutradan Grci probude u novoj realnosti.

Taj deo je odmah probudio sumnju da je reč o propagandno-obaveštajnoj akciji jer je poznato da Grčka nema mašine za štampanje drahme pošto su one po nalogu Evropske komisije uništene još 2002. godine po uvođenju evra. U Grčkoj doduše postoji štamparija za evre, ali ona nije u Centralnoj banci niti je pod njenom kontrolom. Ali tu celu propagandnu akciju je razbio bivši ministar finansija Varufakis, koji je prvo britanskom Dejli telegrafu a kasnije i drugima objasnio o čemu se tu radilo. Tačno je, rekao je on, da je postojao tajni plan kako da se zemlja izvede iz evrokrize, i to u prvoj fazi uvođenjem dvojnog platnog sistema, u drahmama i u evrima. Trebalo je ustvari da se izvrši upad u kompjuterski sistem Ministarstva finansija, koji je pod kontrolom Trojke – Međunarodnog monetarnog fonda, Evropske centralne banke i Evrozone – i da se za noć preuzme platni sistem kroz drugačiji softver i odmah uspostavi dvojni finansijski sistem. Taj plan je, prema rečima, Varufakisa, skrojen još u decembru prošle godine, pre izbora na kojima je Siriza pobedila, i to uz podršku premijera i lidera Aleksisa Ciprasa. Cipras se, međutim, uplašio i u noći referenduma, kojim je grčka vlada praktično dobila mandat za temeljne iskorake, promenio mišljenje.

GRČKI TAJNI PLAN RODžERA BUTLA
To jeste bio tajni projekat, ali takav projekat uopšte nije tajna. Ta činjenica se uglavnom krije od javnosti. Grčki plan je bio zasnovan na poznatom stručnom radu o pogibeljnosti uvođenja evrosistema u toliko veliki broj zemalja koje se međusobno temeljno razlikuju i načinima kako bi jedna zemlja mogla da izađe iz evra i zašto bi to bilo dobro, tačnije spasonosno, rešenje. Autori tog stručnog rada su ekonomisti londonske konsultantske kuće Kapital ekonomiks, na čelu sa Rodžerom Butlom. Taj njihov rad je pre dve godine dobio prestižnu Volfsonovu nagradu, koja je u svetskoj publicistici na nivou Nobelove nagrade za književnost. Taj rad je javno objavljen i nije nikakva tajna a Butl je prošle godine objavio i knjigu Nevolje sa Evropom, razrađujući probleme i izlazak iz evra.

varufakis03Pošto status evrozone ne predviđa izlazak iz evrosistema jer on je navodno za večnost, stručnjaci Kapital ekonomiksa nude nekoliko mogućih varijanti kako bi jedna zemlja mogla da se spasi i izvuče iz evra. Osnovno pravilo za sve varijante je, upozorava se u radu, da se o tome nikome ništa ne govori, nego da se sve uradi u tajnosti i kada se posao obavi da se objavi. Jedna od tih mogućnosti je i ta koju je bila izabrala Siriza i na kojoj je radila. Prisluškivani razgovori su verovatno i bili sa timom Rodžera Butla. Cinici bi rekli „ne može ništa da se desi bez Engleza“. Cipras je, međutim, u poslednji čas izdao.

Premijer Cipras je izdao svoju politiku i svoje glasače, i to na najneverovatniji način u novijoj političkoj istoriji. Samo nekoliko dana posle referenduma, na kojem je dobio ubedljivu većinu i podršku, on je sve zaboravio i nastavio putem kapitulacije, kao i njegovi prethodnici, koji su zbog toga i izgubili vlast. I on sam kaže da se ne slaže sa onim sa čime se složio, ali da je to cena da se ostane u evru. Svoju računicu Cipras verovatno temelji na verovanju, koje je dobrim delom i činjenica, da većina Grka ne želi da odbaci evro. Grci su tako dospeli u apsurdnu situaciju da žele da ostanu u sistemu koji im uništava i državu i dostojanstvo. Uglavnom se navodi da je takvo raspoloženje zbog straha da će da izgube štednju, da će im nestati ušteđevina. Ali to se upravo i dešava.

Naime, u paketu traženih mera parlament Grčke je usvojio i odluku da se dubioze banaka delom podmiruju i iz štednih uloga građana i depozita kompanija. Drugim rečima, Grci će izgubiti svoju privatnu štednju, i to po zakonu, samo zbog toga što ostaju u evru. Uz uvođenje drahme, Grci bi u početku izgubili najviše do 40 odsto vrednosti svoje štednje a kasnije bi taj gubitak, kako se procenjivalo, bio do 20 procenata. Ovako, ostankom u evru Grci će izgubiti skoro svu svoju štednju. U stvari, nje više i nema.

To je, inače, odluka Evropske komisije još od 28. maja ove godine i važi za sve zemlje članice Evropske unije, a ne samo evrozone. Zemlje su bile obavezne da takve zakone usvoje do 28. jula, što ih je većina i učinila. U prevodu, u zemljama EU polako nestaje privatna štednja a zemlje su se obavezale, kao i Grčka, da garantuju samo minimalne iznose, uglavnom one ispod 100.000 evra. Taj model pljačke sopstvenih građana je testiran na Kipru i, tvrdi se u Briselu, pokazao se uspešnim.

RAT PROTIV GRČKE NIJE EKONOMSKI, VEĆ POLITIČKI
U slučaju Grčke ima još jedna sličnost sa Kiprom. Bivši ministar finansija Varufakis je otkrio da je Atina predlagala da sama formira jedan fond od svog nacionalnog bogatstva koji bi izdavao obveznice, nezavisno od države, kojima bi se finansirao ekonomski oporavak. To isto je u vreme krize na Kipru ponudila Grčka crkva Kipra da svojim trezorima garantuje oporavak, ali Evropska komisija i evrozona to nisu prihvatile kao i u slučaju Grčke. Sada je formiran jedan drugi fond koji jeste lociran u Atini, mada je traženo da bude u Luksemburgu, kojim rukovodi Trojka, a ne Grci. Taj fonda će rasprodavati grčko nacionalno bogatstvo i tim novcem vraćati dugove, a ne investirati u ekonomiju kako se tvrdi. Vrlo je, međutim, neizvesno kako će to da funkcioniše jer ni jedan investitor nije spreman da investira u tako razrušenu i nestabilnu zemlju, da kupi bilo šta, tako da je tu pre svega reč o preuzimanju vlasti nad Grčkom a ne nekom oporavku. Za investitore je poseban problem i mogućnost oživljavanja separatizama u Grčkoj, jer mnogi veruju da je i to jedan od skrivenih aduta evropskih moćnika. Računa se na inspirisanje separatizma na Kritu i donekle u Severnom Epiru, gde živi albanska manjina.

grckakapitulacijaprotestJedan od glavnih ciljeva u ovoj propagandnoj fazi nastavka rata protiv Grčke je „raskrinkavanje“ i omalovažavanje svih ljudi u Grčkoj, ali i šire, koji žele dobro svojoj zemlji i koji su spremni da se javno suprotstave teroru evrozone. To istovremeno razotkriva ono što je odavno poznato – da je rat protiv Grčke pre svega politički, da je reč o političkom projektu, a ne ekonomskom, nema to skoro nikakve veze sa oporavkom ekonomije. Nastavkom rata se Grčka koristi kao politički poligon za celu evrozonu, kao pretnja i poruka drugima šta može da ih čeka ako odbiju diktat. To je, međutim, uzaludan posao, samo se gubi vreme. Jer, kako god se eksperiment rata protiv Grčke nastavi i jednog dana završi, rezultat će biti kolaps evrozone.

Taj kolaps je jedino izvestan i kapitulacijom ne samo Grčke nego i drugih, i sa bilo čijom nazovi pobedom. Grčka je prva imala šansu da izađe iz tog ambisa, ali nije imala kapacitet za takav istorijski iskorak. Sa kolapsom evrozone više se neće moći prikrivati ni suštinski problemi Evropske unije, pa je ceo evropski projekat već sada u ruševinama. Sve drugo je samo propaganda. Što bi rekao pesnik „izgorelo niko ne zapali“.

Svet
Pratite nas na YouTube-u