MORAMO DA POPIŠEMO SVE SRPSKE ŽRTVE U 20. VEKU

NENAD POPOVIĆ Nema važnijeg nacionalnog zadatka nego da svako pojedinačno ime bude zapisano u...

NENAD POPOVIĆ

Nema važnijeg nacionalnog zadatka nego da svako pojedinačno ime bude zapisano u kolektivnom sećanju i Srba i čitavog sveta

Ustaški novokomponovani pevač Tompson biće glavna zvezda državne proslave operacije „Oluja“ u Kninu, dok u tridesetak jama Jadovna još leže kosti zaklanih i bačenih Srba u zločinu bez presedana učinjenom 1941. godine. Dok će najviši zvaničnici Hrvatske klicati pevaču koji veliča Antu Pavelića, posmrtni ostaci kozaračke dece ubijene u ustaškom logoru Jastrebarsko više od 70 godina čekaju dostojnu sahranu, opelo i oproštaj.

U međuvremenu se i Vatikan trudi da formalno privede kraju svoju odluku da nadbiskup Alojzije Stepinac postane svetac, pa rehabilitacija ustaškog nacističkog pokreta postaje jednako groteskna i jednako užasavajuća. Ali nisu li i politički skupovi Adolfa Hitlera početkom tridesetih godina prošlog veka započinjali kao komedija apsurda, a završili se kao najveći zločin u istoriji čovečanstva?

Nije, međutim, hrvatska politička elita usamljena u rehabilitaciji nacizma i etničkog čišćenja oko 250.000 Srba uoči obeležavanja dve decenije od genocida koji je sprovela Republika Hrvatska u operacijama „Oluja“ i „Bljesak“. Svedoci smo pokušaja prekranja istorije na globalnom nivou: heroji koji su srušili Hitlera i oslobodili koncentracione logore smrti, proglašavaju se za zločince, dok se dželati proglašavju za žrtve.

MORALNA KONTRAREVOLUCIJA
Da li su naše uspavane elite svesne ove geopolitičke, istorijske i pre svega moralne kontrarevolucije? Zamislimo samo šta bi se dogodilo u slučaju izglasavanja britanske rezolucije o Srebrenici u Savetu bezbednosti. Srpski narod bi zauvek bio žigosan kao genocidan. U svim čitankama na svetu deca bi učila da su Srbi genocidan narod. Na Guglu bi na ukucanu reč „genocid“ izlazile stranice sa srpskim narodom. Republika Srpska bila bi srušena pod obrazloženjem da je tvorevina nastala na genocidu, dok bi se po toj revizionističkoj matrici istorije, Srbija verovatno raspala po istim šavovima koje su krojile nacističke sile nakon aprilskog sloma 1941. godine.

jasenovacdecaSamo zahvaljujući vetu prijateljske Rusije, takav scenario je sprečen. Međutim, malo je ljudi primetilo tu vezu Moskve i Beograda, koja me sa jedne strane ispunjava ponosom, a sa druge strane unespokojava. Naime, veto je uložila zemlja koja je ubedljivo najviše doprinela slamanju Hitlerovog nacističkog zla. Dakle, ta zemlja spasila je u Savetu bezebednosti naš narod, koji je procentualno u odnosu na broj stanovnika, upravo posle Rusije, najviše postradao u Drugom svetskom ratu.

Tako je posle sedam decenija nastavljeno moralno, a ne interesno savezništvo između Rusije i Srbije, jer dve bratske zemlje svoje politike baštine na načelima istine, pravde i antifašizma. Zato je njihov otpor bio tako snažan i tako iznenađujući u Ujedinjenim nacijama, jer se suprotstavio mešetarskoj trgovini istorijom koja se nameće svetu i podseća na reinkarnaciju onih sila i interesa koji su dva puta u prošlom veku svet doveli na ivicu nestanka.

Kako se suprostaviti novom pisanju istorije, u kojoj se ruski narod, koji je oslobodilački, označava kao okupatorski, a srpski narod, koji je stradalnički, predstavlja kao genocidan?

Drugi narodi slave i veličaju svoje žrtve, a mi se stidimo svog nacionalnog identiteta i istorije, jer nemamo ni zvanične datume za obeležavanje stradanja srpskog naroda niti spomenike koji bi verodostojno predstavljali srpske žrtve i genocid počinjen nad našim narodom. Na našu nacionalnu sramotu, niti jedna vlast – od Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i Kraljevine Jugoslavije, preko Titove Jugoslavije, do danas – nije bila posebno zainteresovana za popisivanje srpskih žrtava u ratovima tokom 20. veka – od Prvog i Drugog balkanskog, preko Prvog i Drugog svetskog rata, do građanskih ratova na prostoru bivše SFRJ, rata na Kosovu i Metohiji, zaključno sa NATO agresijom 1999. godine.

Ne samo da ti srpski mučenici nisu pobrojani nego do dana današnjeg nemamo ni jedinstvenu bazu s podacima o grobljima, poslednjim počivalištima i stratištima tih žrtava. A veličina jednog naroda ogleda se baš u njegovom odnosu prema stradalima.

Sada je vreme da ispravimo tu nepravdu.

MEMORIJALNI KOMPLEKS SRPSKIH ŽRTAVA GENOCIDA
Zato će Srpska narodna partija u parlamentu Republike Srbije pokrenuti zvaničnu inicijativu da se izgradi Memorijalni kompleks srpskih žrtava genocida, koji će u sebi sadržati naučno-israživački i obrazovni institut, koji će se baviti istraživanjem genocida, etničkih čišćenja i masovnih zločina nad Srbima u 20. veku. Ovaj kompleks bi činili muzej genocida, arhive, spomenici, edukativni centri, izložbeni prostori… Kao što to rade najrazvijenije zemlje na Zapadu, od kojih možemo puno da naučimo kako se treba odnositi prema našim stradalim sunarodnicima.

olujazrtveSmatram da nema važnijeg nacionalnog zadatka nego da svako pojedinačno ime – od milion i trista hiljada poginulih u Prvom svetskom ratu, od preko milion pobijenih u Drugom svetskom ratu, do 400.000 proteranih Srba iz Hrvatske, tokom devedesetih godina prošlog veka – bude zapisano u kolektivnom sećanju Srba, ali i čitavog sveta. Bila bi to jedinstvena najveća zbirka dokumenata o genocidu nad srpskim narodom u 20. veku. I, što je najvažnije – bila bi to zbirka imena, prezimena i podataka o svakoj srpskoj žrtvi. Svaki ubijeni seljak iz Mačve 1915. godine, svako stradalo dete sa Kozare 1941. godine, svaki svetomučenik Jasenovca i svaki proterani civil iz Hrvatske i Bosne devedesetih godina dobiće svoje mesto u popisu stradalnika koji su svojim životima i sudbinama branili čast i dostojanstvo Srbije.

Tim popisom žrtava, sačuvaćemo sećanje na našu slavnu prošlost, ali, još važnije, stvorićemo najveći zalog naše nacije za budućnost. Jer bili smo na pravednoj strani istorije.

Autor je predsednik Srpske narodne partije

Novosti

Politika
Pratite nas na YouTube-u