KOLIKO PUTIN IMA STRANAKA U SRBIJI

Uprkos snažnom proruskom raspoloženju rejting stranaka koji se zalažu za tešnje veze sa Moskvom...

Uprkos snažnom proruskom raspoloženju rejting stranaka koji se zalažu za tešnje veze sa Moskvom gotovo minoran

Veliki ugled koji Vladimir Putin uživa u srpskom narodu i činjenica da 61 odsto građana, barem prema poslednjem istraživanju javnog mnjenja „Nove srpske političke misli”, podržava savez sa Moskvom većini proruskih stranaka u Srbiji ne pomaže mnogo. Izborni cenzus bi samostalno jedino prošla Srpska radikalna stranka. I to zahvaljujući pre svega Vojislavu Šešelju koji je privremenim puštanjem na slobodu SRS-u podigao na oko oko šest odsto podrške biračkog tela.

Istraživanja javnog mnjenja odavno pokazuju da je Vladimir Putin najpopularniji strani političar u Srbiji. Čak je i predsednik Tomislav Nikolić prilikom svoje poslednje posete Moskvi rekao da bi samo Putin mogao da ga pobedi na predsedničkim izborima.

Ogromna Putinova popularnost i činjenica da Srbi doživljavaju Ruse kao najveće prijatelje, što potvrđuje i poslednji ruski veto na britansku rezoluciju o Srebrenici u SB UN, umnožili su na političkoj sceni broj partija i pokreta koji se zalažu za čvršće ne samo ekonomske i političke već i vojne odnose sa Rusijom.

Spisak onih koji bi politički da profitiraju na Putinovoj harizmi nije mali – osim Srpske radikalne stranke i Demokratske stranke Srbije tu su još i Dveri, Državotvorni pokret i Srpska narodna partija, Treća Srbija, Naši… Pre nekoliko dana u otvorenu prorusku kampanju je krenula i grupa građana „Istočna alternativa”, na čijem čelu je bivši funkcioner SRS-a Dragan Todorović, koja je plakatima izlepila centar Beograda.

Politički analitičar Đorđe Vukadinović kaže da je jedan od paradoksa činjenica da je u Srbiji prorusko raspoloženje vrlo visoko, a da je rejting proruskih stranaka uglavnom nizak ili gotovo minoran.

„Više je razloga zašto je to tako. Jedan je što proruskih partija ima desetak i stalno se umnožavaju. Uz to, one su duboko rascepkane i razjedinjene. Drugi razlog njihove slabosti jeste to što su one uglavnom marginalizovane od medija u Srbiji koji su prozapadno i evroatlantski orijentisani”, kaže Vukadinović.

Vlast u Srbiji, koja je jednim delom utemeljena i na populističkim principima, do sada nije okrenula leđa Moskvi. Upravo odbijanje Vučićeve vlade da se pridruži zapadnim sankcijama Rusiji i Srpska napredna stranka i Socijalistička partija Srbija mogu da koriste kao ozbiljan argument u domaćim raspravama rusofila i evroentuzijasta. I da istovremeno odvuku veliki broj glasova koje bi mogle da dobiju partije koje se otvoreno zalažu sa saradnju sa Rusijom.

Iz ugla prosečnog srpskog građanina čini se da nema velike razlike između DSS-a, Dveri, SRS-a i SNP-a, ali lider SNP-a Nenad Popović smatra da razlike postoje, jer njegova stranka odnose sa Rusijom ne zasniva samo na emocijama i prošlosti, već i na konkretnoj ekonomskoj koristi koju bi od toga imali naša zemlja i građani.

„Cilj SNP-a je da omogući da srpski privrednici imaju istu podršku institucija za izvoz u Rusiju kao što danas imaju za izvoz u EU. Verujemo da u bližoj ekonomskoj saradnji sa Rusijom leži najveća šansa za privredni rast i otvaranje novih radnih mesta”, naglašava Popović.

Đurđe Vukadinović takođe smatra da je ekonomski interes nešto što bi moralo da bude jedan od bitnih razloga za saradnju Srbije i Rusije. On, međutim, naglašava da opozicione stranke koje su daleko od cenzusa nisu interesantne zvaničnoj Moskvi koja do sada nije pokazala nikakvo interesovanja i nije želela da ohrabri i osnaži te snage u Srbiji.

„Politika Rusije je da otvoreno sarađuje sa vlašću. Za razliku od zapadnoevropskih diplomatskih predstavnika koji se sastaju i sa premijerom Vučićem, ali i sa opozicionom Pajtićevom Demokratskom strankom i Tadićevom Socijaldemokratskom strankom, to se Rusima do sada nije dešavalo. Moskva je uvek bila oslonjena na saradnju sa vlašću i nije mnogo pokazivala interesovanje za razgovor sa njoj naklonjenoj opoziciji”, kaže Vukadinović.

Možda se i upravo zbog toga u javnosti spekuliše da su te partije desne orijentacije osnovane i finansirane iz Rusije, pa zbog toga diplomate iz ove zemlje i nemaju razloga da se sastaju sa njihovim predstavnicima. Tako je Sanda Rašković Ivić pre nekoliko meseci posle posete Rusiji morala da se pravda u Srbiji da nije dobila ni jedan evro ili rublju za politički rad DSS-a.

Nenad Popović ne želi da komentariše kako se koja partija finansira, ali tvrdi da SNP novac dobija iz donacija malih privrednika i preduzetnika. I dok niz malih vanparlamentarnih stranaka u Srbiji, za sada bez uspeha, pokušava za sebe da pridobije bar deo naklonosti koje u Srbiji ima Putin ili Rusija, zapadni ambasadori ili prvaci nevladinog sektora kao refren ponavljaju da se uticaj Moskve na partije, institucije ili medije „širi kao neka velika epidemija”. Sudeći po nekim zapadnim ambasadorima, Putin je lider iz senke gotovo svih partija u Srbiji. Od pripadnika vladajućih stranaka se, međutim, može čuti da se upravo takve priče i lansiraju kako bi zvaničnici morali da pokazuju da imaju što manje dodirnih tačaka sa Moskvom.

Autor D. Spalović
Izvor Politika, 02. 08. 2015.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u