BRANKO RAKOČEVIĆ
CIA je u hladnom ratu po sovjetskom bloku ilegalno distribuirala 10 miliona knjiga i antisovjetske sadržine
Više nema nikave sumnje, ako je ikad i bilo: Centralna obaveštajna agencija, CIA, je još od decembra 1957. godine svoje moćne kapaciteta anagažovala za objavljivanje Pasternakovog romana Doktor Živago, čemu se energično susprostavljala sovejtska vlast, koja nije posebno bila probirljiva u metodama da to spreči. Nedavno je CIA sama skinula tajne sa dosijea koji smo nazvali Doktor Živago – pacijent CIA i na svom sajtu objavila 99 dokumenata učinivši ih dostupnim svim korisnicima intetrneta.
U ovoj dokumenataciji crno na belo je pisaćom mašinom napisiana direktiva ove moćne obaveštajne agencije da se roman Doktor Živago ne samo štampa u maksimalnom tiražu na ruskom jeziku i da se distribuira po celom Sovjetskom Savezu nego i da se objavi i na stranim jezicima, a, uz sve to, i da mu se pribavi Nobelova nagrada za književnost.
Naređeno, izvršeno. Pasternaku je dodeljena Nobelova nagrada za književnsot 1958. godine, uz „konstruktivno“ sročeno obrazloženje Švedske kraljevske akadmije, „za značajno dostignuće u savremenoj lirskoj poeziji, a takođe i za nastavljanje velikog ruskog epskog romana“. Autor, zbog ogromnog pritiska koji je trpeo od nemilosrdne sovjetske vlasti, nije znao ni šta će sa životom, pa se brže-bolje odrekao Nobela, i tek posle pune tri decenije, kad ga odavno nije bilo među živima, nagradu je primio pesnikov sin Jevgenije Pasternak, koji je takođe pre nekoliko godina preminuo).
BRITANSKI AGENT PRENEO RUKOPIS ŽIVAGA
Dokotor Živago je prvi put štampan na ruskom jeziku u Italiji 1957. godine po nalogu CIA, da bi u nekoliko narednih godina bio preveden na strane jezike i objavljen najpre u Holandiji, SAD i Velikoj Britaniji, a zatim i u ostalim zemljama. Naručilac posla uvek je ostao nepromenjen – CIA.
U materijalima sa kojih je CIA skinula zabranu, pored ostalog se navode i dokumenti u kojima se govori i o podršci „drugim sovjetskim autorima koji se odlikuju aktivnom stvaralačkom pozicijom poput Borisa Pasternaka i koji mogu koristiti u rušenju gvozdne zavese“.
Iz jednog od 99 dokumenta postavljenih sajt CIA saznajemo kako je najpre neki agent Britanske obaveštajne službe 1957. godine fotografisao originalni tekst romana Doktor Živago. U belešci jednog operativca CIA datiranoj 2. aprila 1958. navodi se da je MI-6 dostavila Amerikancima kopiju romana obima 433 stranice prekucane na pisaćoj mašini. U toj belešci se u izdvojenom odeljku ističe kako Britanci pružaju punu podršku američkim nastojanjima da se Pasternakov roman iskoristi u sve žešćoj antisovjetskoj propagandi i nude sve vrste pomoći da se ti ciljevi ostvare.
U jednom od objavljenih dokumenata može se videti ozbiljna američka i britanska strepnja da bi većina knjiga i drugih propagadnih pošiljki, obrađenih u njihovom zajedničkom „kreativnom timu“ mogla da dospe u ruke neumoljive sovjetske cenzure. Kao najpouzdaniju meru opreza, partneri u zajedničkom poduhvatu – CIA i MI-6 – preporučuju da se za distribuiranje knjiga i drugog propagandog materijala u Sovjetskom Savezu i zemljama Istočnog bloka koriste poverljivi putnici koji budu odlazili nekim poslom iza gvozdene zavese.
PROPAGANDNI KAPACITET PASTERNAKOVOG ROMANA
Za jedan od 99 dokumenta sa sajta CIA moglo bi se reći da predstavlja pravi panigirik Pasternakovom romanu, za koji je nadahnuti operativac napisao da je najoriginalnije i najbolje književno delo od svih koje na slobodni Zapad stižu iz pomračenog i porobljenog sovjetskog bloka. U jednom dokumentu može se pročitati i ushićenje agenata ogromnim propagadnim kapacitetima koje sadrži ljubavna priča o Lari i njenom voljenom Živagu. „Roman sadrži ogroman propagdni potencijal, i to ne samo zahvaljujući umetničkoj vrednosti koja pobuđuje misli i emocije kod čitalaca nego i načinom na koji su prikazne i prilikama u kojima je delo nastalo i publikovano“, stoji u dokumentu.
Još pre nego što je na svom sajtu objavila dosije o Doktoru Živagu, ova obaveštajna agencija saopštila je da je postojao „Maršalov plan za ispiranje mozgova“. Reč je o strogo poverljivom tajnom programu distirbucije knjiga čiji su sadržaji smišljeni, odabrani i namenjeni ispiranju mozgova čitalaca dok je trajao hladni rat. U tom saopštenju CIA navodi se kako je motivacionu suštinu revolucije u zemljama bivšeg sovjetskog bloka sačinila upravo stvaralačka inteligencija koju je organizovala CIA, pružajući joj, pored finansisjkih sredstava, i sve druge oblike pomoći i zaštite. U okviru tog manje poznatog „Maršalovog plana“ „u zemljama bivšeg Sovjetskog bloka distibuirano je više od 10 miliona knjiga i drugih izdanja propagandne namene, isključivo antisovjetske sadržine.
Važno je podsetiti da je, dok se još nije znalo da li će CIA na svom sajtu obelodaniti dokumente o svojoj ulozi u publikovanju Doktora Živaga, u SAD je u julu 2014. izašlo zajedničko istraživanje Pitera Fina (Peter Finn), novinara Vašington posta i Petre Kuve (Petra Couvee) pod naslovom Istorija Živago: Kremlj, CIA i bitka za zabranjenu knjigu. Kako je tada preneo Vašington post, istraživanje je bilo preduzeto sa ciljem da se osvetli uloga CIA u rasturanju Pasternakovog romana Doktor Živago na teritoriji bivšeg Sovjetskog Saveza i zemalja Istočnog bloka. „Samim tim što delo jednog od najvećih živih ruskih pisaca ne može biti publikovano u njegovoj zemlji, ono mora poslužiti kao povod sovjetskim građanima da razmišljaju o tome „da nešto nije u redu sa njihovom vladom“, glavna je poruka rukovodstva CIA, zaključuje se u knjizi Fina i Kuveove.
