NIKOLA JOVANOVIĆ: ZAŠTO SE EVROPA OGRAĐUJE OD BALKANA

Usled straha od posledica novih sukoba na Bliskom istoku, Evropa se politički i fizički...

Usled straha od posledica novih sukoba na Bliskom istoku, Evropa se politički i fizički ograđuje od brdovitog Balkana i „čuva” svoj meki trbuh, centralnoevropsku niziju

Dovoljno je poslednjih nedelja proći železničkom ili autobuskom stanicom u Beogradu ili se pak prošetati Suboticom da bi se pojmilo do koje se mere tragedija Bliskog istoka preliva na naše krajeve. Iako je domaća javnost poslednjih meseci uglavnom bila zaokupljena ukrajinskom krizom i novim hladnim ratom i načinima na koji se evolucija odnosa Nemačke i Rusije odražava na Srbiju, mnogo relevantniji trendovi u svetu su nam promicali ispod radara. Tu pre svega mislim na političke, ideološke i socijalne revolucije koje simultano potresaju Bliski istok poput zemljotresa, a čija ćemo podrhtavanja direktno osetiti.

Uporno prenebregavamo činjenicu da Srbija u posthladnoratovskom periodu nema dodirnih tačaka sa Jugoslavijom iz vremena hladnog rata i da geopolitičke opsesije i imperativi tog vremena nisu relevantni za današnji trenutak. SFRJ se geopolitički prostirala pre svega horizontalno, služeći kao neutralna zona između Istoka i Zapada, dok savremena Srbija ima u geopolitičkom smislu pretežno vertikalnu dimenziju, onu koja povezuje Panonsku niziju i istočni Mediteran.

Novi hladni rat, iako takav naziv nije adekvatan, odvija se na prostorima centralnoevropske nizije severno od Srbije, na geografiji od Baltika do Crnog mora. Kod nas je probudio neke davne reflekse i interne podele, na momente podsetio na replike iz filma „Tri karte za Holivud”, ali suštinski ne utiče na status i položaj Srbije u Evropi i svetu. Rusija, iako u usponu, danas nije klasična evropska sila, kao što je bila od 17. veka do raspada SSSR-a. Za Rusiju zapadni Balkan ne predstavlja zonu od neposrednog interesa, a jedino je Bugarska prepoznata kao donekle strateški interesantna.

Balkan nije ni za Nemačku zona od primarnog interesa, što se golim okom videlo i tokom rešavanja grčke krize. Njen geopolitički prioritet u Evropi je predstava centralnosti, pa Nemačka sebe vidi u središtu nove Evrope, što podrazumeva delovanje pre svega u centralnoj i istočnoj Evropi. Dakle, status Balkana u Evropi zavisi najpre od evropske strategije prema istočnom Mediteranu.

Svaki veliki metež u istočnom Mediteranu gotovo automatski se preliva na prostor od Turske do Mađarske, utiče na status zapadnog Balkana i Srbije u Evropi, ali i suštinski menja karakter same EU. Srbija je po karakteru i strateškom položaju mnogo više mediteranska nego centralnoevropska zemlja, što se laicima može donekle činiti ironično jer nema direktan izlaz na more. Zato je bitno razumeti kako će se razvijati situacija na istočnom Mediteranu i koje direktne posledice očekuju Srbiju u narednom periodu.

Odgovor na prvo pitanje nije veseo. Iako će sporazum SAD sa Iranom na duži rok dovesti do uspostavljanja nove ravnoteže snaga na Bliskom istoku, koja će podrazumevati veću odgovornost lokalnih aktera za mir i ekonomiju regiona, na kraći rok svi ti akteri gledaju da pre nove podele karata ojačaju svoju poziciju na primarnim i sekundarnim frontovima. To znači intenziviranje sukobau Siriji, Iraku i Jemenu, između sunita, predvođenih Saudijskom Arabijom, i šiita, predvođenih Iranom. Ovakav porast nasilja podrazumeva još snažniji priliv izbeglica u jugoistočnoj Evropi.

Štaviše, u samom sunitskom svetu vlada sukob usled političkog bankrota Muslimanske braće, koji je usledio nakon arapskog proleća i moralne neprihvatljivosti novog kalifata u formi tzv. Islamske države. Turska bi mogla da posluži kao model države i društva na Bliskom istoku, ali njena usredsređenost primarno na kurdsko pitanje mnogo više podseća na klasičan nacionalizam nego na potencijalnog lidera sunitskog sveta. Na kraju, Egipat predstavlja tempiranu bombu, od koje treba da strahuje cela Evropa i Mediteran. Vojska drži poklopac lonca pod pritiskom, ali unutrašnje versko, socijalno i političko vrenje, pojačano stalnom agresijom džihadista na Sinaj, dovešće pre ili kasnije do eksplozije.

Kakav je odgovor Evrope? Čini se da je ona odustala od ideje da ima autentičnu politiku prema Bliskom istoku. Evropa, koja je zauzeta definisanjem svog jezgra, nema ambiciju da se bavi periferijom i susedstvom. Ono što se nekad nazivalo konceptom „Evrope tvrđave” sada vidimo golim okom kroz postavljanje ograde na mađarskoj granici, a u slučaju pobede konzervativnih snaga u Hrvatskoj sličan scenario bi se i tamo mogao dogoditi. Usled straha od posledica novih sukoba na Bliskom istoku, Evropa se politički i fizički ograđuje od brdovitog Balkana i „čuva” svoj meki trbuh, centralnoevropsku niziju.

Umesto da Balkan bude evropska odskočna daska za Bliski istok, postaće za jedno vreme predsoblje, neutralna zona, što ironično podseća na turski zahtev za sever Sirije. EU će pre ili kasnije shvatiti da ograde ne rešavaju problem i da samo raspaljuju maštu imigranata i stvaraju autoritarne režime sa obe njene strane. Unapređenje odnosa sa balkanskim muslimanima, uspostavljanje saveza sa Grčkom i Makedonijom i ljudski odnos prema izbeglicama sa Bliskog istoka su neposredni prioriteti Srbije u takvoj situaciji.

Programski direktor CIRSD

Izvor Politika, 11. 08. 2015.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u