SVILEN GAJTAN OKO VRATA SRBIJE

PETAR ISKENDEROV Zašto je izvoz srpske industrijske proizvodnje u Rusiju opao za trećinu? Vlada...

PETAR ISKENDEROV

Zašto je izvoz srpske industrijske proizvodnje u Rusiju opao za trećinu?

Vlada premijera Aleksandra Vučića nastavlja da deluje jednoglasno sa Briselom i Vašingtonom na štetu srpskih nacionalnih interesa, umesto da u uslovima „rata sankcijama”, koji je nametnuo Zapad protiv Rusije, pokuša da ojača svoje prisustvo na ruskom tržištu, pomažući tako i rešavanju socijalno-ekonomskih problema u zemlji. Takav zaključak sledi iz podataka koje je objavilo srpsko Ministarstvo trgovine. Oni svedoče o tome da je u prvom polugodištu 2015. godine Srbija prodala Rusiji robu u ukupnoj vrednosti 322 miliona dolara, a u istom periodu 2014. godine taj pokazatelj je iznosio 486 miliona. Pad iznosi trećinu trgovinskog robnog obrta.

Ono što još više uznemirava – Srbija smanjuje izvoz industrijske proizvodnje, koji je jedan od ključnih faktora ekonomskog razvoja. Maja Gašić, pomoćnik ministra trgovine, kao primer navodi pad od 40 odsto izvoza najlon-čarapa u Rusiju. Međutim, slična slika karakteristična je i za druge vrste robe – od obojenih metala do nameštaja. Pritom je problem dostigao takve razmere da su u Srbiji počeli da otpuštaju radnike preduzeća orijentisanih na izvoz. Dobar doprinos realizaciji vladinog socijalno-ekonomskog programa!

ŠTA JE DO OBJEKTIVNIH FAKTORA, A ŠTA DO NAS?
Treba računati da su mnoga srpska preduzeća orijentisana upravo na izvoz u Rusiju, kao na primer poljoprivredni kombinat Južni Banat, koji u Rusiju izvozi do 90 odsto svoje proizvodnje.

svilengajtan02Srpski političari sva objašnjenja svode na spoljne objektivne faktore – pad kursa ruske rublje, rast kursa dolara, smanjenje cena nafte. Poslednjih dana spisku mogu komotno da dodaju i devalvaciju kineskog juana.

Međutim, ništa manju, ako ne i veću ulogu, igraju i čisto unutrašnji srpski faktori. Jedan od njih ogleda se u slaboj prilagođenosti nacionalne privrede izvoznim zahtevima. Kako priznaju i sami srpski stručnjaci, proizvodnja jednostavno ne doseže do neophodnih standarda koji se objektivno povećavaju shodno opredeljenju Rusije za smanjenje uvoza. „Mi nemamo ni unapred pripremljenu proizvodnju, ni standarde”, svedoči srpski ekonomista Miladin Ševarlić.

Druga okolnost povezana je sa generalnim kursom kabineta Vučića, koji praktično odbija da iskoristi postojeću mogućnost za porast ili bar za očuvanje prethodnog nivoa izvoza u Rusiju. Još pre godinu dana, kad je Zapad počeo da zavrće spiralu „rata sankcijama” – srpske vlasti su pokušale da zauzmu maksimalno jednakoudaljenu poziciju, tojest da sede na dve stolice. Pošto nije u stanju da odbaci zahteve vođstva EU, Beograd je smislio lukavu formulu: Srbija se ne priključuje antiruskim sankcijama, međutim, Vlada je istovremeno odbila da stimuliše proizvođače koji su izrazili želju za povećanjem izvoza u Rusiju.

Jasno je da u konkretnim ekonomskim uslovima odbijanje Srbije da stimuliše proizvodnju praktično podriva sposobnost da ne samo njeni proizvođači povećaju svoje prisustvo na ruskom tržištu nego da čak podrže i neophodne zahteve i standarde. Kao rezultat toga, upravo Vučićev kabinet (a ne rublja, dolar ili nafta), pokušavajući da ugodi Briselu, nanosi udar sopstvenoj privredi. Umesto da pokušaju da iskoriste jedinstvenu šansu i ojačaju trgovinsko-ekonomske odnose sa Rusijom, Ministarstvo trgovine je prinuđeno da izračunava gubitke, čiji se iznos već računa u stotinama miliona dolara.

NOVE ŠANSE ZA SRBIJU
Istina, u rezervi srpskih vladinih činovnika postoji još jedan argument. On se ogleda u relativnom povećanju izvoza prehramebnih proizvoda u Rusiju. Međutim, nezavisni ekonomisti primećuju da prihod od tog faktora ne može da prelomi negativnu situaciju. Tako se rast srpskog prehrambenog izvoza u Rusiju ocenjuje na 110-120 miliona američkih dolara – što je manje od gore ukazanih ukupnih gubitaka. Ne čudi da je, kao što piše litvanski ekonomista Juris Pajders, rast prehrambenog izvoza u Rusiju u 2014. godini „neznatno uticao na ukupni obim izvoza i na privredu” Srbije.

svilengajtan01Karakteristično je da, dok srpski vladini činovnici iz sve snage pokušavaju da plivaju u kanalu EU, izvan Evrope su sve jači glasovi onih koji priznaju neefikasnost i neopravdanost sličnog kursa. Veliki šok u geopolitici, čije približavanje vi verovatno ne primećujete – tako glasi naslov teksta u novinama koje se ne štampaju u Moskvi ili Pekingu, nego u američkom izdanju Nacija (The Nation). Tamo se ističe rastući uticaj u svetskim poslovima – u tom smislu i ekonomskim – novih integracijskih mehanizama, a posebno se izdvajaju ŠOS i BRIKS. Prema tom časopisu, stvorena nova razvojna banka BRIKS zainteresovana je za jačanje uzajamnog finansijskog delovanja sa zemljama koje ne ulaze u EU sa njenom birokratijom, autoritarizmom i režimom žestoke štednje. Nacija citira reči Lučijana Kutinja (Luciano Coutinho), predsednika Brazilske banke za razvoj (koja je već potpisala sporazum sa bankom BRIKS), o tome da u bližoj budućnosti ove institucije „mogu da pruže podršku evropskim zemljama koje ne ulaze u EU, kao na primer Srbiji i Makedoniji”.

Jasno je međutim da jačanje uzajamnih veza sa Rusijom i drugim novim centrima političke i ekonomske moći podrazumeva da Beograd treba da odustane od prethodnih pokušaja laviranja u tamnim vodama evrointegracija, kao i da svoju politiku dovede u sklad sa istinskim nacionalno-državnim interesima. U suprotnom se rizikuje da će svilen gajtan oko srpskog vrata da se zategne.

Fond strateške kulture

Politika
Pratite nas na YouTube-u