KAŽE IXI

NIKOLA PILIPOVIĆ MANIK „Moja najdublja molitva je da niko ne vidi koja je moja...

NIKOLA PILIPOVIĆ MANIK

„Moja najdublja molitva je da niko ne vidi koja je moja najdublja molitva”, kaže Ixi

KAŽE IXI 1.
Ixi je Sirijac, četrdeset godina, trgovac.

„Svako jutro kada ustanemo, prvo što pogledamo je crna kafa. Unošenje crnog je naš prvi dnevni gest?”

“Navika!”

Kaže Ixi.

KAŽE IXI 2.
U Srbiji je vreme za spremanje zimnice, kruže razni recepti za ajvar.

Ixi kaže: „Mi u Siriji paprike stavljamo na sunce da se suše“.

Pitao sam ga: „A muve?“

Ixi kaže: „Kada paprike staviš visoko, na krov, muve ne dolaze.“

KAŽE IXI 3.
Popodnevna je gužva. Ljudi su se sjatili oko tezge.

„Kako to da je baš sada ovakva gužva?”. pitam, „zar malopre nije bio potpuni mir?”

„Kada je gužva, svi misle da se nešto važno dešava, da se nesto džaba deli. U tom smislu nema razike između ptica i ljudi. Jedna ptica sleti, celo jato sleti za njom.”

Kaže Ixi.

KAŽE IXI 4.
„Neko baci reč, kao kamen sa brda”.

Kaže Ixi.

KAŽE IXI 5.
Grad odakle je Ixi došao zove se Rakka, i na samom je izvoru drevne mesopotamske civilizacije, na reci Eufrat.

Pošto smo izmenili neke recepte, pitam Ixi-ja šta je omiljeno jelo u njegovom gradu. On sa osmehom ispriča anegdotu:

sirijaizbeglice01„Bamije. Šest dana u nedelji se jedu bamije, a u nedelju, kada se povede razgovor o ručku ukućani opet požele bamije!”, kaže Ixi.

KAŽE IXI 6.
Ima tri vrste kupaca grožđa: oni koji zgrabe zrno, oni koji prvo upitno pogledaju prodavca i oni koji pitaju za dozvolu da probaju.

„Prve dve vrste kupaca su lopovi“, kaže Ixi, „zamisli da ti neko uzme novac, mobilni telefon ili nakit tako kao što ovi uzimaju grožđe. Šta je veliko, a šta malo? Za šta treba pitati, a za šta ne?”

KAŽE IXI 7.
Žalim se kako su mi u radnji trgovci podvalili pokvarenu veš-mašinu. Pošto sam uspeo da je vratim uz znatan trošak, razočaran sam i besan…

„Nema osećanja za stid i disciplinu kod ljudi“, kaže Ixi, „inače te ne bi doveli u takvu situaciju“.

KAŽE IXI 8.
„Kada se ovde najviše osećaš kao stranac?”, pitam.

„Uvek”, kaže Ixi.

KAŽE IXI 9.
Žalim se kako sam od svoje 18. godine posvećen radu, kako za 30 godina boravka u ovom gradu nisam otišao u disko, nisam stekao prijatelje… Uvek je bilo preče raditi „umetnost“ nego družiti se i odmarati. Sada ne znam da li je sve to bilo korisno…

„Lanac nije lanac dok se zadnje dve karike ne zakuju”, kaže Ixi.

„Šta ti to znači?”, pitam, ali Ixi već uslužuje sledeću mušteriju. Banane!

KAŽE IXI 10.
Starica se zaustavlja pred Ixi-jevom tezgom i pita koliko je sati. Ixi kaže da ne zna. Pokazuje mi ispod jakne prazno mesto gde je nekada nosio sat i kaže: „Do pre nekoliko godina sam nosio sat i mnogo ljudi koji prolaze me je pitalo koliko je sati. Odlučio sam da im više ne odgovaram na to pitanje. Kada me je jedan prolaznik pitao za vreme rekao sam da nemam sat.

„A šta je ovo?”, upita me čovek pokazujući na sat koji sam nosio na ruci.

„Ne radi!”, odgovorio sam.

KAŽE IXI 11.
„Živimo u vremenu kada sebi dopuštamo da ocenjujemo da je ljudsko biće bez vrednosti“, kaže Ixi.

KAŽE IXI 12.
Sredovečna žena pretura po gajbici mandarina koje počinju da ispadaju… Najzad žena uviđa da se nešto događa i, pošto je pogledala u svoju torbu i uverila se da njoj ništa nije ispalo, kaže: „Aha! Sve je u redu“. Odlazi.

sirijaizbeglice05Ixi skuplja mandarine po pločniku. Kada je završio kaže: „Šugava koza stalno ide na izvor i zagađuje ga“.

KAŽE IXI 13.
„Prijateljstvo ili veza…, svi razmišljamo o trnu koji tu može da se pojavi. Ali zašto trn, a ne ruža?”

KAŽE IXI 14.
„Mislio sam da posetim Sajam knjiga”, kaže Ixi, „ali sam odustao. Veliki sam baksuz!”

„Zašto?”, pitam.

„Uvedena je nagradna igra da se izvlače brojevi karti za Sajam, a glavna nagrada je putovanje u Ameriku. Kakav sam baksuz – izvukli bi moj broj“.

KAŽE IXI 15.
„Ipak sam otišao na Sajam”, kaže Ixi.

„Sinoć sam gledao na televiziji komentare o Sajmu i jedan čovek se žali kako je za njega, ženu i dvoje dece preskupo da plati ulaznice, da kupi nešto sa roštilja i uz to i neku knjigu. Mislim da nije skupo kada se pomisli koliki je tu trošak oko održavanja, obezbeđenja… Ipak je to izuzetna svečanost i, kao takvu, mi imamo obavezu da je podržavamo bar plaćanjem ulaznica.”

Pošto je već hladno, Ixi užurbano nastavlja započeti posao oko raspoređivanja voća po gajbicama, kao da želi da utekne mrazu.

KAŽE IXI 16.
„Kamen koji se čoveku ne sviđa može da ga povredi“, kaže Ixi.

KAŽE IXI 17.
„Sebičnost je kao zmija koja nam se svija oko vrata: greje nas, a ustvari guši na smrt“.

KAŽE IXI 18.
„Katolički Božić, Nova godina, Bajram, srpski Božić… sve te praznike čestitam komšijama, a oni se stalno žale: nije dobro, prejeli smo se, boli nas stomak, glava, odoše pare… niko se nije setio da mi čestita Bajram niti da jednostavno zahvali na mojem čestitanju…”

KAŽE IXI 19.
„Ako se danas prejedeš, ti sutra jedi laku hranu, kuvanu: krompir, malo belog luka i nanu. A onda sutra – jebeš kevu!”, kaže Ixi.

KAŽE IXI 20.
„Kod nas svako jebe svoju ženu kako hoće.”

KAŽE IXI 21.
„Zašto žene nose mrežaste čarape?”, Ixi se pita dok jedna žena prevrće po čarapama koje on prodaje na ulici.

„Da im ne pobegne ribica!”, kaže Ixi.

KAŽE IXI 22.
Pojavilo se proleće iza ugla. Ixi ponovo prodaje voće na ulici. Pozdravljamo se, zamolim ga da mi pronađe tri velike narandže. Dodajem: „Hoću da osetim težinu kada uzmem u ruku“.

sirijaizbeglice07„Kod nas kažu – daj najveće pa neka je i gorko!”, kaže Ixi.

KAŽE IXI 23.
Pitam Ixi-ja šta se radi u Siriji (u njegovom rodnom gradu) kad dođe proleće.

„Ljudi idu na izlete porodično. Najčešće na izvore ili blizu spomenika iz davnina – rimskih, pravoslavnih, muslimanskih…”

„A šta mladi parovi rade tamo?”

„A šta ti misliš?”, pita Ixi dok trpa jednoj gospođi voće u košaricu.

KAŽE IXI 24.
Lep je prolećni dan. Dve gospođe prebiraju po Ixi-jevim jabukama.

Posle nekoliko minuta histeričnog prevrtanja po jabukama, ne izabravši baš ništa, gospođe odlaze.

„Hvala“, kažu.

„Sisaj kurac!”, odgovara Ixi na onoj frekvenciji glasa koju nijedna od ovih dama ne može da čuje, ali ih ih zato dobro razume.

KAŽE IXI 25.
Pošto stiže rano povrće pričamo o hrani. Ixi kaže:

„Mislim da je pravi domaćin onaj koji zna sa čim raspolaže u kući i kakvog je to kvaliteta. On je uvek spreman da ponudi čak i najuvaženijeg gosta onim što jede njegova porodica, makar to bio običan pasulj. Oni koji ne brinu o svom domu kada dođe gost, odmah šsalju nekog u prodavnicu da kupi posluženje. Na taj način odlažu svoj problem. Ali jednom će morati da se suoče?”

KAŽE IXI 26.
Pitam Ixi-ja kako ide posao sa mladim povrćem.

„Znas kako…, jeftino je i dosta prodajem. Problem je u tome što poznajem dosta svojih mušterija, pa za par tikvica treba da sa svakim porazgovaram po pola sata. Pokušavam da to ispoštujem jer cenim svoje mušterije, ali oni nisu svesni koliko truda za takvu trgovinu treba.”

Posle poduže razmene formalnih pozdrava i uobičajenih fraza sa jednim starijim gospodinom koji je kupio glavicu kupusa, Ixi mi prilazi: „Jel’ vidiš sada o čemu sam malopre govorio?”

KAŽE IXI 27.
„Kada umre kraljev pas, svi moraju da budu tužni. Ako i nisu tužni, moraju da se prave da jesu da bi se dodvorili kralju… Kad kralj umre, ljudi se ponašaju kako im volja ako nema kraljevog naslednika koji će da pazi kako se ko ponašao da bi naučio više o onima kojima će vladati. I zato moraš da uspostaviš standard i u žalosti.”

Ixi se nasmejao. Ne previse veselo.

KAŽE IXI 28.
Gledamo mangupe kako divljaju po ulici.

sirijaizbeglice03„Majmuni!”, kaže Ixi.

„Ali znaš šta se dešava?”, nastavlja, „posle nekog vremena dosadi im majmunisanje i onda se vraćaju na ono što su ustvari – magarci!”

KAŽE IXI 29.
Ulicom prolazi devojka koja se Ixi-ju dopada.

„Pogledaj kako je lepa. Još samo da je crnka!”

„A šta misliš da ovako sedimo u tvom gradu u Siriji i da ja vidim zgodnu ženu i da kažem: pogledaj kako je lepa samo da je plava?”

„U Siriji ne možeš da vidiš ovakvu devojku“, kaže Ixi.

„Ipak, zamisljajmo. Šta bi pomislio o čoveku koji bi tamo rekao za Sirijke ono što si ti rekao za naše žene. Šta bi pomislio? Da je rasista, primitivan, pristrasan, priglup, nepažljiv?”

Ixi ćuti. Prvi put otkad razgovaramo, nema odgovor.

KAŽE IXI 30.
„Znaš šta je moja najveća molitva?”

Čudim se pitanju, jer Ixi nije sklon ispovedanju, već propovedanju.

„Šta?”

„Moja najdublja molitva je da niko ne vidi koja je moja najdublja molitva”, kaže Ixi.

KAŽE IXI 31.
Na užarenom asfaltu svi smo mrzovoljni. Umesto da posedim i popričam, zaustavljam se nakratko i u prolazu pitam Ixi-ja kako je. Očekivao sam da će reći uobičajeno: dobro sam, hvala.

Međutim, Ixi kaže: „Juče su bili predsednički izbori u Siriji. Išao sam od Višnjičke Banje skoro do Zvezdinog stadiona u Ambasadu Sirije da glasam. Kada sam se vratio, komšije mi kažu: ‘Zašto po ovoj vrućini, jel’ ti toliko važno’? Kako da im kažem da osećam da moram da poštujem svoje pravo da glasam, da sam obavezan prema tom pravu. Pravo podrazumeva obavezu i obratno. To je izgleda najteže objasniti.”

KAŽE IXI 32.
Danas sam neraspoložen i Ixi to primećuje. Obično ne unosimo lično i trenutno raspoloženje u naše razgovore.

Pita me šta se desilo. Nisam siguran, ali mislim da me stalno i iznova povređuje odnos ljudi koji su i sa kojima smo tokom 90-tih godina prošlog veka sarađivali na umetničkim projektima. Zemlja je bila zatvorena, a zajedništvo i razmena ideja bile su najsnažniji odgovora ništavilu i nesreći. Odazivali smo se i animirali druge, dajući najbolje od sebe. Sada je sve drugačije. Borba za slugeranjsko mesto kod par stranih i domaćih mecena napravilo je lošu i neprijateljsku atmosferu (ako se pod „prijateljem“ misli na prijatelja sa početka knjige Šta je filozofija). Zazor, pohlepa i kompeticija čine od kolegijalnosti i poštovanja profesionalnog kvaliteta nešto čega se svi nerado sećaju. Pošto smo izvan ovih novih društvenih „tokova“ i „razmena“, postali smo nerado viđeni svedoci: izgnani i nepoželjni od istog tog kruga ljudi za koje smo verovali da su prijatelji.

„Da”, kaže Ixi, „treba davati ono najbolje ako imaš da daješ. Davati loše, polovično i nerado, sramno je za onoga koji daje a i za onoga koji takav dar uzima”.

KAŽE IXI 33.
„Kažem: taj me je mnogo razočarao!”, kaže Ixi, „umesto da kažem: mnogo sam sebe razočarao. Jer pametan čovek pazi na svoje postupke i ne dozvoljava da bude prevaren!”

KAŽE IXI 34.
„Ono što je dobro uzimaš. Ono što je sumnjivog kvaliteta – biraš“, kaže Ixi.

KAŽE IXI 35.
U kraju je preuređeno par C-marketa u Maksi markete. Mada su radovi obećavali, na kraju je sve ispalo razočaravajuće. Posebno je loše rešen problem sa kasama – nepotrebne gužve zbog njihovog lošeg položaja.

sirijaizbeglice04Ixi kaže: „Čovek ulaže novac i pravi poboljšanja da bi mu bilo lakše. Ali, ako se desi da, i pored ulaganja, uradi da mu bude teže, to je kao da je kupio magarca. I, umesto da magarac nosi njega, on nosi magarca.”

KAŽE IXI 36.
Pitam Ixi-ja šta se to dešava u Siriji pošto se poslednjih dana pominje na CNN i na Sky News? Nekako uvek ispadne da vidim samo fragmente tih vesti.

„To je pitanje slično ovome što vi imate sa Kosovom. Pitaj bilo kog Arapina šta o tome misli i niko se ne slaže sa secesijom Kosova. Eto, i kod nas u Siriji treba da se realizuje neki mirovni sporazum, ali mi kažemo: da bi se pomirili, prvo treba da izravnamo račune. Jer, na primer, ako si ti meni dužan hiljadu evra i hoćeš sa mnom da se pomiriš, logično je da mi prvo te pare vratiš, pa ćemo se tek onda nekako dogovoriti. Da li bi ti pristao na neki dogovor, a da ti pare nisu vraćene?

Zato mi u Siriji tražimo da nam se vrate oduzete teritorije (a ko se malo zainteresuje za istoriju, videće veoma brzo ko je tu teritoriju uzeo i kome ju je dao). Tek kada se ovaj uslov ispuni, dolazi prostor za pregovore”, kaže Ixi.

KAXE IXI 37.
„A stigao… lubenice!”

Ixi kaže: „Da, stigao bostan!”

„Nisam znao da znaš taj izraz“.

„Pa zato sam ti odmah rekao da ga znam”, nastavlja Ixi: „U prevodu se pola gubi, zar ne?”

KAŽE IXI 38.
Pričamo o mnogim stvarima, o protestu policije pre dva dana i o tome kako nigde nismo baš ništa mogli o događaju da saznamo (jedino je Bora Čorba u Pravdi rekao kako podržava policiju u protestu).

I, dok sam ja epski raspričan, Ixi govori u sentencama, kratko, odsecno, jasno i vazda poučno. Pitam ga da li je primetio tu razliku u izražavanju između naše dve civilizacije (pravoslavne i muslimanske).

„Da”, kaže Ixi, „nema se vremena i zato tako govorim”.

KAŽE IXI 39.
Često pričam sa Ixi-jem tako što se nagnem preko ograde kafanske bašte i, dok on posluje na svojoj tezgi, usput odvojimo po minut-dva za razgovor.

Baš danas sam ostao kelnerici dužan nekoliko dinara.

sirijaizbeglice08„Greška”, nezadovoljan sam jer takve dugove ne volim a i desilo se mojom krivicom, koja je proistekla iz nepažnje.

„Ma nije greška ako može da se ispravi!”, kaže Ixi.

„A ako ne može da se ispravi?”, pitam.

„Pa onda ne govorimo o greški. Jel’ tako?”

KAŽE IXI 40.
Ixi-jev poslodavac pojavio se sa zavojem preko lica. Pitam šta se desilo, da li ga je ujeo pas.

„Da, pas”, kaže Ixi, „ako umesto mozga u glavu staviš alkohol, onda se može reći i da ga je umesto čoveka ujeo (udario) pas.”

Pošto i sam pijem alkohol dok razgovaram sa Ixi-jem, pitam se koje su to količine maligana potrebne da čovek obnevidi i da počne sa agresijom.

„Jednostavno je“, nastavlja Ixi, „ako već imaš nešto što se samo agresijom mora isterati, tada to zadržiš za sebe i, kad dođeš kući –posvađaš se sa ženom”.

KAŽE IXI 41.
Nešto sam prehlađen od klima uređaja, slabo spavam, osećam se iscrpljeno.

„Znaš šta ćeš?“, kaže Ixi, „uzmi jogurt i urme.To ti je dobro za vraćanje snage”.

KAŽE IXI 42.
Prilazim Ixi-ju uzrujan Tadićevim izvinjenjem Hrvatima. Ixi se postavlja prema tom događaju čas kao neko ko sve gleda sa strane („nije državljanin Srbije“), a opet u nekom momentu o događaju govori kao da jeste brižni građanin Srbije. Pitam ga kako to da je veoma raspoložen prema svom položaju koji mu daje komfor da se čas postavi na jedan, a čas na drugi način.

Ixi mi tada odgovara pitanjem: „Šta je istina?”

Kažem mu da je istina nešto čega nema, i neka se on bavi „istinom” ukoliko ga to žulja. Pitam ga kako gleda na mogućnost da se Izrael izvini Siriji i nastavi sa svojom politikom na tom terenu.

On odgovara da su Srbi „Tvrdi na ‘ja’”.

Pitam ga kakve to veze ima sa izvinjenjem, da li ćemo se formalno izviniti, a zatim svilen gajtan

„Zrelost jednog društva se vidi u njegovom odnosu prema smrti i ludilu.” (Fuko)

Mislim da je je 42 razgovora sa Ixi-jem sasvim dovoljno za pametnog čoveka da o svemu sastavi svoju sliku.

KAŽE IXI 43.
Prošlo je…izvesno vreme od kada smo Ixi i ja prestali sa razgovorima. Da li je on prišao meni ili obrnuto – ne znam. Razgovori se nastavljaju.

Danas me je Ixi pozvao, prvi put otkad se poznajemo, sa predlogom da razgovaramo.

„Svi koji imaju pravo i obavezu da glasaju u nedelju trebalo bi da tu svoju privilegiju iskoriste. Glasajući i najmanji, najsiromašniji, lep ili ružan, ovog ili onog političkog ubeđenja, potvrđuju za sebe i za svet – ja postojim!

KAŽE IXI 44.
„U nedelju je slava mog tasta“, kaže Ixi. „Insistiraću da moja žena pre nego što odemo kod njenog oca na slavu obavi glasanje“.

KAŽE IXI 45.
Ixi radi nedaleko od mesta gde je i počeo – u prostorijama gde se nalazio bioskop „Drina“. Tamo je prvo držao dve tezge, zatim je taj prostor izdat za poker automate. Sada se tu gradi nova luksuzna kockarnica. Sada ispred, na ulici, Ixi prodaje pamučnu robu.

sirijaizbeglice09Pošto smo razgovarali o onome što se dešavalo pre izbora, pitam Ixi-ja šta sada misli, posle izbora.

„Ništa se još nije završilo. Pobeda onih koji su u prvom krugu bili nadmoćni se zlonamerno podcenjuje, a to je znak za one koji su već pobednici da u februaru izađu i potvrde svoju pobedu.

A zar bi ti posle pobede ustupio svoje mesto onome kojega si pobedio?“

Oktobar 2006 – januar 2008.

Kultura
Pratite nas na YouTube-u