Valjda će, pored bujice turskih serija, doći na red i srpska istorija, nada se autor kapitalne serije „Ognjište”, od 80 epizoda, koja još čeka realizaciju
Gordan Mihić (76) autor je scenarija za 47 igranih filmova, 18 TV serija, osam drama i devet pozorišnih dela. Posebno se pamte: „Sivi dom”, „Samci”, „Kamiondžije”, „Gore-dole”, „Zaboravljeni”, „Tuđa Amerika”, „Crna mačka, beli mačor”, „Tango argentino”, „Dom za vešanje”, „Kad budem mrtav i beo”, „Balkan ekspres”, Dnevnik uvreda”, „Varljivo leto 68”, „Srećna Nova 49” i „Mehanizam”.
Bio je novinar, a potom reditelj, pa profesor dramaturgije na Akademiji dramskih umetnosti u Beogradu i naš je najnagrađivaniji scenarista. U braku s glumicom Verom Čukić ima ćerku Ivanu, glumicu.
Mihićevo životno delo –TV serija „Ognjište”, od 80 epizoda, napisano pre nekoliko godina, još čeka realizaciju na RTS-u.
Šta je „Ognjište”?
— „Ognjište” je, kako stoji u recenziji Redakcije igranog programa RTS-a, kapitalno delo o stvaranju srpske države tokom 19. veka – od Prvog srpskog ustanka do Majskog prevrata. To je slika i duša jedne velike, burne epohe, koju su stvorili: Karađorđe, Miloš Obrenović, Garašanin, Vučić-Perišić, knez Mihailo, Aleksandar, Vuk, Dositej, Jovan Ristić, priča čiji su junaci, između ostalih, i Viktor Igo, Gete, dva ruska cara, Franja Josif, Fridrih Engels, Branko Radičević, Đura Jakšić, Josif Šlezinger, brojna tršćanska dijaspora…
Kako je moguće da nije bilo novca ili volje za takav TV poduhvat?
— Moje je bilo da se prihvatim tog ogromnog posla i da ga završim do kraja, sve ostalo nije u mojoj moći. Trebalo je naći dramsku okosnicu za zbivanja od 100 godina i tu su se moje snage, možda, previše iscrple, pa nisam mogao da učinim ništa za realizaciju projekta.
Ali, drugi su „imali snage”, jer za to vreme je, kako ste nedavno izjavili, snimljeno osam drugih serija, sa više od 150 epizoda. I šta sad?
— Ostaje mi očekivanje da će novo rukovodstvo RTS-a promeniti ovaj tok stvari. Valjda će, u medijskom prostoru, konačno, pored bujice turskih serija, doći na red i srpska istorija.
Kojom pričom uvodite gledaoce u„Ognjište”?
— Okvir cele priče je životni put Aksentija Akse Višnjića, siročeta, vršnjaka veka, koji proživljava, na svoj način, sve velike, burne, prelomne događaje, u kojima više puta strada – diže se iz pepela da bi nesmanjenom snagom nastavio da pomaže svom rodu. Tu je i nekoliko burnih ljubavnih priča, rođenih u predasima ratova, buna, Revolucije 1848…
Kome biste poverili režiju?
— Režija je već poverena Marku Marinkoviću, koji je završio sve pripreme, pa čak i tri puta bio na korak od realizacije…
Ko bi, po vašem mišljenju, trebalo da igra glavnu ulogu?
— Reditelj i ja smo se bili odlučili za Vojina Ćetkovića. Ali čekanje se toliko odužilo da će on, možda, na kraju igrati ulogu svog oca.
Koliko ste uscenariju serije poštovali istorijske činjenice?
— U potpunosti.Pet punih godina, pre pisanja, proučavao sam istorijske knjige, memoare, časopise, svedočenja, novinske izveštaje iz tog vremena, odlazio u muzeje, tragao za skrivenim detaljima, učio o običajima, svadbama, svakodnevnim stvarima, jelima te epohe, igrama, sportovima, nošnji, pesmama, literaturi… Sve je zasnovano na istoriji, a romaneskni tok radnje je, naravno, smislio pisac.
Da li nam „Ognjište” daje i neke odgovore na večita životna pitanja?
— Strah me je od toga koliko sličnosti ima sa našim ondašnjim i sadašnjim verama, nadama, zanosima, žrtvama, stradanjima, gubicima, vremenom u kome sve visi o koncu, pravdama i nepravdama velikih sila, sa uzletima i padovima, gubicima čitavih generacija i stalnom nadom o početku preporoda… Dakle, pitanja su ista, a da li se pomaljaju, na obzorju, pravi odgovori – videćemo.
Da li ste zadovoljni životom u Srbiji?
— Biti zadovoljan je, u ovakvom vremenu, prosto nemoguće. Hiljade je klipova u našim točkovima i treba mnogo, mnogo rada, znoja, suza i čvrste vere da se tok naših sudbina pokrene nabolje. Uz sve naše nevolje, uz nas promiče i biblijska seoba naroda, pogođenih bedom i ratovima, reka ljudi, žena i dece kojima treba pomoć i uteha…
Šta bi trebalo učiniti da nam bude bolje?
— Potpuni preokret u shvatanju ozbiljnosti situacije. Pred nama nije jedan, već desetine Gordijevih čvorova.
Koje državne odluke podržavate…
— Po onome što gledam na televiziji i čitam u novinama, koliko-toliko se smanjuje nezaposlenost, nekako su – bar u početnoj fazi – rešeni slučajevi ogromnih gubitaša, poput Železare, Jata… Nema inflacije, grade se autoput i koridor, smanjuju se troškovi budžeta…
…a koje kritikujete?
— Nedovoljna je briga o kvalitetu, odnosno, opasnosti od onog što jedemo i pijemo, poražavajuće je odsustvo prave kontrole đubriva za useve i otrova kojim se prska voće i povrće, gura se pod tepih odgovornost onih koji zagađuju reke i jezera… Žao mi je, takođe, što vlada, obuzeta ekonomskim problemima, nema vremena ili se usteže da se oštro obračuna sa stravičnim šundom, koji sve više osvaja medijski prostor, zagađen do nepodnošljivih razmera. Ako se plaše zabrane, tu je drastični porez, o kome se uveliko priča, ali nikako s njim da se krene.
Koliko ste zadovoljni postignutim?
— Nije vreme da se priča o ličnom nezadovoljstvu dok stotine hiljada migranata u krajnjem očajanju prolaze pored nas…
Šta, kao umetnik, pa, podrazumeva se, i vizionar, vidite na horizontu Srbije?
— Bitnije je šta vide generacije koje tek počinju radni vek, zatim oni pred kojima je još mnogo do penzije, šta vide roditelji čija su deca otišla u svet da potraže posao.
Šta vašem životu daje smisao?
— Porodica i rad.
Koliko Vam znači vera i zašto?
— Ako mislite na religiju, ja sam vernik. Slava mi je Sveti arhangel Mihailo. Ako mislite na veru u smislu života – kakav bi bio naš put bez nje?
Autor Slavko Trošelj
Izvor Politika, 23. 08. 2015.
