MARINA RAGUŠ: EU U VANREDNOM STANjU

Neslavni kraj evropskog „sna“ ostaće zabeležen po fijasku brojnih pokušaja da se odgovori na...

Neslavni kraj evropskog „sna“ ostaće zabeležen po fijasku brojnih pokušaja da se odgovori na mnoga „pitanja i probleme“ s kojima se Stara dama suočila

Dvadesetog avgusta Vlada Mekedonije „uvela je vanredno stanje na južnom i severnom delu granice zbog povećanog talasa migranata, što otvara mogućnost angažovanja makedonske vojske“[i], saopštio je portparol makedonskog Ministarstva unutrašnjih poslova, Ivo Kotevski.

„Očekujemo da će angažovanje vojske dati rezultate u dva pravca. Prvo, da se poveća bezbednost i spokoj lokalnog stanovništva; i, drugo, da se obezbedi sveobuhvatniji pristup u tretmanu lica koja su izrazila nameru da zatraže azil u Makedoniji u skladu sa kapacitetima i preporukama konvencije čiji je potpisnik i Republika Makedonija a koju se trudimo da dosledno poštujemo“, rekao je Kotevski na konferenciji za novinare.

Istovremeno, Vlada Makedonije optužila je Grčku da „organizovano transportuje migrante (ka Makedoniji, prim. aut.) i da s namerom „ne kontroliše severnu granicu s Makedonijom“[ii]. Dok je grupa od više od 3000 izbeglica, tokom prepodneva dvadesetog avgusta, blokirala prugu Solun-Skoplje. Oni su pokušali da na području Đevđelije, duž graničnog pojasa peške pređu granicu. U tome su ih sprečili specijalne jedinice makedonske vojske.[iii]

I, to nije bilo sve. Dvadeseti avgust, doneo je još jedan incident s izbeglicama u centralnoj Nemačkoj, kada je u sukobima policije i izbeglica povređeno 17 osoba, među kojima i šest policajaca. Do incidenta je došlo kada je jedan Avganistanac pocepao neke stranice iz Kurana što je razbesnelo dvadesetak drugih izbeglica mahom iz Sirije. Došlo je do obračuna, u izbegličkom centru u Sulu, gradu u centralnoj Nemačkoj. Policija je pokušala da zaštiti Avganistanca koji se sakrio među pripadnike bezbednosnih snaga i sukobila se sa pedesetak izbeglica koji su u sukobima koristili metalne šipke i kamenje. Tom prilikom, oštećeno je i šest policijskih vozila.

Obračun je u noći 20. avgusta trajao nekoliko sati u najbogatijoj zemlji EU bloka, preplavljenoj talasima izbeglica. Širom zemlje koriste se sportske hale, šatori, kasarne za prihvat izbeglica za koje se očekuje da će do kraja tekuće godine preplaviti Nemačku u četvorostruko većem broju u odnosu na prethodnu 2014 godinu.

Naime, ministar unutrašnjih poslova Nemačke, Tomas de Mezijer, dan uoči sukoba u Sulu, objavio je podatak da Nemačka do „kraja godine očekuje oko 800 000 izbeglica“ i pritom, oštro kritikovao EUropu zbog neadekvatnog odgovora na najveću izbegličku krizu od Drugog svetskog rata. „Neprihvatljivo je da institucije EU i dalje rade sporo kao sada“ rekao je de Mezijer posebno ističući da te iste institucije „rade premalo na sprovođenju donetih odluka“[iv].

Za Mezijera, rešenje je u pridržavanju slovu zakona za sve članice EU bloka, a to bi značilo da se EU komisija obaveže u sprovođenju „sporazuma o readmisiji sa zemljama u koje se migranti mogu vratiti bez straha od progona“[v]. Takođe, prema nemačkom ministru unutrašnjih poslova bilo bi neophodno da se „izgrade krizni centri u Italiji i Grčkoj, gde bi se izbeglice razvrstavale na stvarne, s pravom na status i na lica u statusu neregularnih ekonomskih migranata“[vi].

Tomas de Mezijer, oštro je osudio EU zbog „neuspešnog rešavanja izbegličke krize“, ocenivši pritom da je ugrožen šengenski sistem koji je (do sada) omogućavao slobodno putovanje bez pasoša kroz veći deo EU.

Kako Mezijer vidi ograničenje slobodnog kretanja migranata kroz EU? Jer, o tome je ovde reč: o ograničavanju slobode kretanja, zar ne? Za nemačkog ministra unutrašnjih poslova, rešenje je formiranje „zona čekanja“ koje bi se formirale u Italiji i Grčkoj. Zemljama koje su na mediteranskoj i balkanskoj ruti prve na udaru plimskog talasa izbeglica. Biće vrlo zanimljivo čuti reakcije zvaničnog Rima i Atine, pogotovo što „zone čekanja“ znače na dnevnom nivou stotine hiljada evra dodatnih troškova za zemlje, inače, pogođene recesijom. Ko će to njima da nadoknadi? Brisel, koji se bavi kvartalnim sastancima i deklarativnim izjavama? Ili da budemo potpuno jasni: prebacivanjem problema na druge i to najčešće ili na najsiromašnije države EU bloka ili one na periferiji EU carstva. Uostalom, zar Italija nije obustavila Mare Nostrum, projekat „potrage i spašavanja“ na Mediteranu upravo zbog toga što nije mogla da podnese finansijski teret prebačen isključivo na leđa njenih građana?!

Dakle, pod velikim je znakom pitanja je, kako će se Nemačka izboriti sa, kako zvaničnici, izbegličku krizu definišu, „velikim izazovom“. Neće dugo proći do odluke da se restriktivno zakonodavstvo na terenu zameni „vanrednim stanjem“ i specijalnim jedinicama nemačke vojske koje će zatvarati granice pred tražiocima azila koji u Nemačkoj vide svoju „željenu destinaciju“. Podjednako kako je to uradila Makedonija. Kako će to uskoro, sve su prilike, uraditi i Mađarska, i kako će se uostalom ponašati i druge zemlje bilo krajnje destinacije ili tranzitne tačke. Jer, talasi izbeglica neće jenjavati. Ratovi, kao i verski i sektaški sukobi, uz teror koji odašilje ID, neće još dugo stati. Niko ozbiljan ne može očekivati da će Avganistan, Sirija, Libija, Somalija, Eritreja postati „zemlje sigurnog porekla“ u bliskoj budućnosti. Naprotiv! Iz ovih zemalja, prema podacima obaveštajnih službi milioni ljudi se sprema na zbeg.

Ko će da ih zaustavi? Ograde? Policija? Restriktivni zakoni? Sve nervoznije i uplašenije lokalno stanovništvo?

Kako smo i najavili prošli put talase „vanrednih stanja širom Europe, tako i sada nažalost možemo samo da predvidimo da će, nekada davno, „slobodna“ Evropa, zadojena „snom o prosperitetu unutar svog saveza“, postati logor oivičen bodljikavim žicama koje će pod punom ratnom opremom čuvati pripadnici vojski spremnih na sve da „odbrane“ teritorijalni integritet i suverenitet pred naletima izbeglica. A, unutar samih „logora“ političke scene ličiće na arene u kojima će vladati ekstremizam i šovinizam, uostalom kao i više puto do sada kada kriza poprimi neodržive modalitete. I, malo-pomalo, postaće jasno da je EU uvučena u projekat, a ne izazov. Projekat koji će i ovaj put Nemačka nazvati ratnim, napuštajući uniju evropskih država tako brzo i lako, kako je i svojevremeno ponovo zakoračila na tron Evrope. Tada uz podršku Amerike, kao brana širenju uticaja Sovjetskog Saveza. Sada, uz svesrednu „pomoć“ korporativne Amerike koja se opredelila za scenario kakav smo baš na ovom mestu toliko najavljivali i koji se, nažalost, obistinio.

Ovo je kraj EU kakve smo (pre)poznavali. Projekat, napravljen, da obezbedi dominaciju jedne sile – SAD u nekada unipolarnom svetu, rašio se po istim šavovima po kojima je skrojen ostavljajući za sobom razvaline na mestima gde su nekada bile suverene evropske države. Neslavni kraj evropskog „sna“ ostaće zabeležen po fijasku brojnih pokušaja da se odgovori na mnoga „pitanja i probleme“ s kojima se Stara dama suočila. Taj fijasko, kada je reč o stanovnicima evropskog kontinenta značiće stanje nedostojno čoveka: od „mera štednji“ koje su dodatno osiromašile građane slomljene recesijom, preko lihvarske ideologije banaka koje su otimačini dale novu definaciju, do konačno golog opstanka u središtu krize izazvane trulim kompromisima i slepim sledbeništvom agresivne spoljne politike američkog „vođstva“.

Ukoliko predikcija zvuči isuviše pretenciozno, da pomenutim događajima dodamo još po koji.

Istog, 20. avgusta, koji je osvanuo i oknočao s krizama od Makedonije do Nemačke, uhapšen je građanin Slovačke koji je dan ranije na internetu objavio oglas da „nudi posao: odstrel izbeglica u Gabčikovu – 25 evra po komadu“. Tokom samo prvog dana, javilo se dvadeset „zaintersovanih za posao“. Slovačka je, takođe, da podsetimo, odbila da primi izbeglice muslimanske veroispovesti pod izgovorima: da u Slovačkoj nema džamija, da bi integracija izbeglih bila nemoguća i da su kapije Slovačke otvorene za hrišćane iz Sirije, i to opet u ograničenom broju.[vii] Do objavljivanja teksta, na Đevđeliji se situacija menja iz časa u čas: policija je upotrebila suzavac kako bi sprečila izbeglice, njih oko 3000 koji čekaju na ničijoj zemlji da pređu granicu i tom prilikom bilo je povređenih. U noći između 20 i 21 avgusta grupa od oko 300 izbeglica probila je ogradu i prešla na makedonsku teritoriju…

Nažalost, ovakve i bojimo se brutalnije slike smenjivaće se iz dana u dan dok projekat „izbeglička kriza“ ne postane očigledan. Pitanje je samo: šta tada? Kada je i sada, u ovom trenutku, kasno za bilo koje civilizovano rešenje. Vreme civilizacije je prošlo onoga momenta kada je na scenu stupila borba za opstanak.

U tom sveopštem ratu, za vrednosti mesta nema.

________
Uputnice:

[i] http://rs.seebiz.eu/makedonija-vlada-proglasila-vanrednu-situaciju-zbog-migranata/ar-117941/

[ii] http://www.blic.rs/Vesti/Svet/584406/Makedonija-optuzuje-Grcku-da-organizovano-transportuje-migrante

[iii] http://www.blic.rs/Vesti/Svet/584351/Izbeglice-blokirale-prugu-Solun–Skoplje

[iv] http://www.blic.rs/Vesti/Svet/584482/Evropski-sastanak-o-migrantima-sredinom-oktobra-u-Parizu

[v] isto

[vi] isto

[vii] http://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/europe/slovakia/11811998/Slovakia-refuses-to-accept-Muslim-migrants.html

Izvor Fond strateške kulture, 22. 08. 2015.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u