PETAR ISKENDEROV
Francuska i njeni saveznici pokazuju sve manje želje da igraju onako kako Nemačka svira
Diskusije do kojih opet dolazi, a koje se odnose na rešavanje problema Grčke, sve očiglednije stiču „geografsku meru“, a podela interesa se polarizuje oko dva glavna centra – sredozemnog, koji vodi Francuska, i severnog, na čelu sa Nemačkom. Argumentacija i zaključci njihovih predstavnika su dijametralno suprotni, a sve dublja sukobljenost direktno preti moći Evropske unije da deluje kao jedinstven ekonomski i politički organizam.
Za one koji podržavaju nemački prilaz rešavanju problema grčkih dugova za programski se smatra članak koji je ovih dana u američkom internet-izdanju Project Syndicate objavio predsednik Nemačkog saveta ekonomskih eksperata Kristof Šmit (na slici gore levo). Taj analitičar i njegova organizacija su poznati zbog tesnih veza sa krupnim nemačkim biznisom, a njihove preporuke stižu direktno na sto Angele Merkel, federalnog kancelara.
KRISTOF ŠMIT ILI ŠTA HOĆE NEMCI
Kakvu politiku predlaže Šmit prema Grčkoj? Njena suština je u zabrani ne samo otpisa grčkih dugova već i njihovog restruktuiranja. Restruktuiranje Grčkog duga će zapretiti „dugoročnoj stabilnosti čitave evrozone“, tvrdi predsednik Nemačkog saveta ekonomskih eksperata. Priznajući činjenicu da visoka zaduženost smeta rastu ekonomije, Šmit je uporan u tvrdnji da „Grčka ima mnogo ozbiljnije smetnje, na primer, strukturne mane i političke igre na granici faula“, i predlaže da se „pre svega pažnja obrati na to“.
Osim toga, po njegovim rečima, restruktuiranje zvaničnog duga Grčke predstavlja presedan – izuzetak od pravila. Ostale zemlje evrozone će ranije ili kasnije da zahtevaju potpuno iste ustupke. Godine 2013, pošto je Grčkoj produžen rok za vraćanje dužničkih obaveza, Irska i Portugalija su zahtevale – i dobile – isto produženje mada su njihove potrebe bile manje vidljive – podseća Šmit.
Umesto da se ide na ustupke koji bi mogli da dovedu do dugoročne nestabilnosti evrozone, lideri Evrope treba da se zalažu za mere koje aktivno stimulišu zemlje učesnice da vode pametniju budžetsku politiku – ubeđen je Šmit. On dalje smatra da će Grčka da zavisi od povlašćenog finansiranja iz netržišnih izvora, po svemu sudeći, još vrlo dugo. Ovakav način finansiranja se pruža uz uslov izvođenja reformi, a ne promene dužničkih koeficijenata. „Nominalna veličina grčke zaduženosti će početi da bude važna tek kad ta zemlja ponovo stane na dužnička tržišta i počne da vodi računa ne o povlašćenim, već o tržišnim uslovima pozajmljivanja. Dok je situacija takva, zemlja mora da sprovede strukturne reforme, koje su neophodne kako bi se obnovile perspektive dugoročnog ekonomskog rasta i tako ojačale i njene mogućnosti da se dug isplaćuje bez značajnog smanjenja njegove nominale“ – konstatuje nemački ekspert i zaključuje: „Nemoguće je negirati da kratkoročne odluke o velikim problemima, naprimer, ublažavanje dužničkog bremena Grčke, preti dugoročnoj stabilnosti evrozone. Da bi se opstalo, i, uostalom, i da bi evropski monetarni savez jačao, njegove vođe ne treba da prihvataju iskušenje da postoje laka rešenja“.
Analiza postulata šefa Nemačkog saveta ekonomskih eksperata nas primorava da zaključimo da su oni u osnovi potpuno suprotni ocenama analitičara koji predstavljaju nezavisne finansijske centre i institucije. Jer oni većinom podvlače da je neophodno da se odmah otpišu grčka dugovanja ili da se izvrši njihova kardinalno restruktuiranje, konstatujući da će u suprotnom tu zemlju i celu evrozonu već sledećih meseci čekati novi još jači potresi. Tako anketa najvećih svetskih ekonomista, koju je sprovela Agencije za poslovne novosti Bloomberg, pokazuje da krajem 2016. mogu ponovo da se steknu uslovi da Grčka ostane izvan zone evra.
Skoro polovina anketiranih ekonomista je izjavila da je treći paket finansijske pomoći od 86 milijardi evra, koji je dogovoren u julu, nedovoljan da bi Grčka izašla iz krize. Pritom, u opasnost da će Grčka biti prinuđena da krajem 2016. godine napusti evrozonu veruje 71 odsto ekonomista koje je anketirao Bloomberg.
Većina eksperata smatra i da je neophodno da se Grčkoj olakšaju uslovi vraćanja dugova. Kako je to primetio glavni ekonomista kompanije Merrion Capital Group iz Dablina Alen Mekvejd, Grčkoj je neophodno da joj se smanji dužničko opterećenje. Ukoliko se to ne učini, on smatra da će ta zemlja teško preživeti u evrozoni. S tim se slažu svi, po rečima tog eksperta, osim Nemačke.
U nastaloj situaciji postaje još aktuelnija priča koju je u julu ispričao predsednik Saveta EU Donald Tusk. On je priznao da se, dok su trajali pregovori, održani odmah posle grčkog referenduma o odnosima Atine i međunarodnih kreditora, evropska ekonomija zbog nekonstruktivne pozicije nemačke kancelarke Angele Merkel prema grčkom premijeru Aleksisu Ciprasu, našla na ivici „katastrofe“.
FRANCUSKE KONTRAINICIJATIVE
Prema rečima Tuska, koji je i sam učestvovao u diskusijama, evropski lideri su se „cenjkali“ o veličini grčkog privatizacionog fonda, čije osnivanje je predstavljalo jedan od uslova međunarodnih kreditora da bi se Atini odobrio novi paket finansijske pomoći. „U toku pregovora, oko sedam sati uutro, Cipras i Merkel su zamolili za prekid i osetio sam da su pregovori veoma blizu propasti. Dotle je razlika u proceni iznosila samo 2,5 milijarde evra. Rekao sam im da, ukoliko se pregovori završe bez dogovora, ja sam spreman da vrlo glasno objavim da se Evropa našla na ivici katastrofe zbog 2,5 milijardi evra“ – to je saopštio predsednik Saveta EU.
U vezi s tim značajan je i bitan detalj iz navedenih pregovora, koje je predsednik Saveta EU faktički „spasao“. Glavni kamen spoticanja u pregovorima je postao upravo zahtev spoljnih kreditora da se u Luksemburgu formira fond za privatizaciju državnih aktiva. Atina se na kraju složila da tamo preda državne aktive u vrednosti od 50 milijardi evra na upravljanje međunarodnim kreditorima, zbog čega je docnije premijer Cipras u svojoj koaliciji levih radikala – Sirizi – pretrpeo oštru kritiku. Prema našim informacijama, navedeni zahtev o formiranju fonda je vanredno uneo na dnevni red nemački ministar finansija Volfanga Šojblea, odmah pošto se u Berlinu saznalo da je došlo do zbližavanja pozicija MMF, Evropske centralne banke i Evropske komisije, sa jedne strane, i grčke vlade, sa druge. Pritom, do ovog zbliženja je došlo zahvaljujući naporima Francuske, koja je faktički svim učesnicima pregovora pružala odlučujuću ekspertsku i tehničku podršku. Berlin je ultimativno izjavio da ne prihvata već skoro završen sporazum, s obzirom da u njemu nema „garancija“ da će Atina ispuniti svoje obaveze, i zahtevao je formiranje fonda, pripretivši da će u suprotnom postaviti pitanje isključenja Grčke iz evrozone najmanje na pet godina.
Kako svedoči pomenuto internet-izdanje Projekt Syndicate, scenario za privremeno odbijanje Grčke da se služi valutom Evropske unije osmislio je Šojble, koji je svoju poziciju objasnio nemogućnošću čak i delimičnog otpisa dugova u okviru struktura i institucija evrozone. „Mada su pravni argumenti verovatno vrlo nategnuti, otvoreno smanjenje dugovanja za zemlju evrozone ostaje nemoguće iz političkih razloga“, u vezi s tim konstatuje analitičar Project Syndicate Danijel Gros.
Na kraju, postignuti dogovor je ispao povoljan za Nemačku. Evrozona je sačuvana u obliku u kome je bila i do sada, grčka dugovanja nisu otpisana, Nemačka je učvrstila svoju ulogu finansijsko-političkog lidera u Evropskoj uniji, a privatizacioni fond, koji je formiran u EU našao se pod kontrolom u prvom redu nemačkog biznisa. Međutim, protivrečnosti u samoj EU time su samo pojačane, jer Francuska i njeni saveznici pokazuju sve manje želje da igraju onako kako Nemačka svira.
Nastaviće se
