ULAZAK RUSKE VOJSKE U SIRIJSKI RAT

TIJERI MEJSAN Vašington bi bio srećan da Rusija smanji broj džihadista u Siriji, ali...

TIJERI MEJSAN

Vašington bi bio srećan da Rusija smanji broj džihadista u Siriji, ali ne bi oklevao da im pomogne da Rusiju tamo i zaglave

Duboka i značajna promena upravo se događa na prostoru Levanta – ruska armija počela je da se angažuje protiv terorista u Siriji. Iako je Rusija bila odsutna sa međunarodne scene od raspada Sovjetskog Saveza, zbog čega sada pažljivije vuče poteze, upravo je kreirana rusko-sirijska komisija. Ta komisija označila je početak snadbevanja oružjem, razmenu obaveštajnih podataka i slanje vojnih savetnika, i sve to u (većoj ili manjoj) koordinaciji Kremlja sa Belom kućom.

Pošto se izborila za regionalnu alijansu protiv Islamske države, koja uključuje Saudijsku Arabiju, Siriju i Tursku, Rusija je iznenada morala da odustane od te strategije posle turskog zaokreta. Ankara je zapravo odlučila da pokvari veze sa Rusijom, otkazavši, bez dobrog motiva, ugovor o Turskom toku, i stvorivši – u koordinaciji sa Ukrajinom – međunarodnu Islamsku brigadu, usmerenu na destabilizaciju Krima. Ankara je takođe počela da pomaže Islamskoj državi u njenoj borbi protiv Radničke partije Kurdistana (PKK) i kurdskih Jedinica narodne odbrane (YPG).

Isto tako, Bela kuća se obavezala na promenu svoje strategije posle manevara generala Džona Alena, koji je prihvatio da pomogne Erdoganu u stvaranju „bezbedne zone“ bez Islamske države u severnoj Siriji.

Na kraju su Moskva i Vašington uspeli da se dogovore o dve stvari:

1. Uklanjanju natovskog protivvazdušnog sistema „patriot“ iz Turske;

2. Stvaranju rusko-sirijske vojne komisije.

KRAJ ZONE ZABRANjENOG LETA
PVO sisteme „patriot postavio je NATO u Turskoj u januaru 2013. godine sa ciljem da spreči sirijsku avijaciju da deluje na granici sa Turskom. Rezultat je bio da su džihadisti iz Al Nusre (Al Kaida) preuzeli kontrolu na severu zemlje, a leta 2014. tu zonu bez letova okupirala je Islamska država.

Zato su tokom bitke za Kobane sirijske vazdušne snage bile onemogućene da bombarduju Islamsku državu a Sirija bila primorana da brani grad kopnenim snagama. Ali, kako nije bila u mogućnosti da osvoji poslednjih 30 kilometara, na scenu su nastupile kurdske snage YPG, koje je Atlantis pres predstavio kao borce nezavisne od Damaska iako ih je Sirija plaćala i naoružavala.

putingerasimovSistemi „patriot“, koje su neposredno rasporedili Nemačka i Holandija, danas su nemački i španski. Prvo će biti detaljno pregledani i modernizovani, a potom raspoređeni u Litvaniju, na rusku granicu.

PRVI RUSKI KORACI
Iako se Rusija uzdržavala od učešća u vojnim operacijama od početka konfikta u Siriji, sada je stvorena rusko-sirijska vojna komisija. Ipak, valja znati da je NATO organizovao sve događaje povezane sa „arapskim prolećem“, uključujući i rat protiv Sirije i koordinaciju – iz turske baze u Izmiru, koja je sada takođe baza gde su smeštene trupe 28 članica NATO – stranih džihadističkih grupa i njihovih saradnika u Libiji i Siriji, koje je prozvao „pobunjenicima“.

U roku od samo par nedelja, mnogi ruski vojni savetnici pristigli su u Damask. Siriji je dostavljeno i šest migova-31. Ovi avioni su najbolji presretači na svetu. Kupljeni su 2007 godine, ali je ugovor bio zamrznut. Njihovo isporučivanje ne podleže embargu na dostavu oružja zaraćenim stranama, budući da ne mogu da budu korišćeni u vojnim operacijama unutar zemlje, već samo u odbrambenim zadacima, što može biti korisno i u slučaju povrede sirijskog vazdušnog prostora od Izraela ili Turske. Pod različitim izgovorima, ove dve države su mnogo puta pomagale džihadistima, svaki put kad bi se našli u teškoj situaciji.

Izraelska vojska je 30. januara 2013. bombardovala centar za vojne studije u Jemrahi pod izgovorom da žele da unište oružje poslato Hezbolahu. Taj napad je zapravo bio usmeren na uništavanje informacija o NATO satelitima, kojih se dokopala sirijska vojska, čime je sprečena mogućnost da budu dešifrovane. Operaciju su izvele izraelske vazdušne snage u kordinaciji sa tzv. Oslobodilačkom sirijskom vojskom (naziv grupe pobunjenika koju zapadni mediji nazivaju „umerenom opozicijom“; prim. prev.), kojom su upravljali oficiri francuske Legije stranaca pod supervizijom NATO baze u Izmiru.

U isto vreme, ruska vojska je prvi put poslala satelitske fotografije Siriji. Ova odluka, na koju se čekalo pet godina, preokreće vojnu situaciju. Zapravo, do sada su džihadisti često uspevali da izbegnu sirijske tenkove, zahvaljujući satelitskim fotografijama u realnom vremenu, koje im je dostavljao NATO. U proteklih šest meseci izgledalo je kako je NATO prestao da deli obaveštajne podatke sa Islamskom državom, ali pomoć i dalje dobija Front Al Nusra (ogranak Al Kaide).

Na kraju, ruski vojni savetnici poseduju mnogo informacija koje im mogu pomoći da prouče mogućnost rasporeda međunarodnih snaga UN u Siriji. Njihov zadatak je i da pošalju izveštaje u Kremlj kako bi dalje bila proučena mogućnost ruske ili i zajedničke operacije država članica ODKB.

rusijasirija02Članice ODKB će se sastati u Tadžikistanu, u Dušanbeu, 15. septembra. Raspoređivanje snaga ODKB je i ranije pominjano kao mogućnost – u junu 2012, tokom priprema za ženevsku konferenciju. Ova vojna alijansa uključuje tri članice sa muslimanskom populacijom – Kazahstan, Kirgistan i Tadžikistan – koje su spremnije od Rusije da se bore sa islamističkim teroristima. Bilo kako bilo, u tom trenutku ODKB nije imao ugovor sa UN koji bi im omogućio izvođenje mirovnih operacija, što je rešeno 28. septembra 2012, sa mogućnošću da bude primenjeno ne samo na Siriju nego i na Avganistan.

OGRANIČENjA SARADNjE KREMLjA I BELE KUĆE
U svakom slučaju, saradnja između Kremlja i Bele kuće ima svoje limite. Rusija želi da uništi džihadiste pre nego što se usmere na nju, dok se SAD nadaju da bi neki delovi džihadističkih grupa mogli da budu reaktivirani u drugim konfliktima, kao što je ranije bio slučaj u Avganistanu, Bosni i Hercegovini, Čečeniji i na Kosovu. Već sad pojedini članovi Islamske države pristižu u Herson (Ukrajina), gde već postoji takozvana „krimska vlada u egzilu“.

Očigledno je da je američko povlačenje PVO sistema „patriot“ zapravo klopka. Vašington bi bio srećan da Rusija smanji broj aktivnih džihadista, ali u isto vreme ne bi oklevao da im pomogne da Rusiju zaglave u Siriji. To je razlog zašto ruski medved u ovoj situaciji nastupa veoma oprezno.

Preveo ALEKSANDAR VUJOVIĆ

Voltairenet

Svet
Pratite nas na YouTube-u