MIHAIL HAZIN
Globalna ekonomija nije se oporavila od krize 2007-2009. godine, i svet je zato na pragu novih potresa
Kolaps berzanskih indeksa i pad vrednosti sirovina na višegodišnje minimume za mnoge je bio šok. Ali ovo je pre ili kasnije moralo da se desi, jer su nacionalne banke razvijenih zemalja upumpale na tržište bilione dolara nakon krize 2008. godine, a oni nisu pretvoreni u investicije u realnu ekonomiju. Sada se postavlja pitanje: da li vlade SAD i Kine mogu da sačuvaju svet od nove krize?
„Plač i škrgut zuba… Globalno tržište kapitala je nastavilo da opada, uslovljeno situacijom na kineskom tržištu i razočarenjem američkim akcijama“, opisali su poslednja dešavanja na svetskim tržištima analitičari Sberbank CIB. Pad na berzama počeo je još u petak. Formalni razlog je bilo objavljivanje indeksa poslovne aktivnosti kineskog proizvodnog sektora, koji se pokazao slabim (47,1 poena), što je potvrdilo zabrinutost investitora zbog usporavanja ekonomije u Kini. „Takav dvodnevni pad kotacija (sedam odsto više) nije viđen od decembra 2008. godine. Tada je, u roku od dva meseca za indeks S&P 500 osvanulo desetak nepovoljnih dana, kada su dvodnevna kolebanja premašila trenutni obim promena“, ističu u Sberbank CIB.
U ponedeljak, kineski indeks Shanghai Composite pao je 8,5 odsto, evropski indeks STOXX Europe 600 pao je 5,3, britanski FTSE 100 izgubio je 4,67, a američki S&P 500 završio je trgovanje sa smanjenjem od bezmalo četiri odsto. U utorak su berze azijsko-pacifičkog regiona završile trgovanje različito: dok su neka tržišta započela trend korekcije nakon recesije od prethodnog dana, berze Kine i Japana su pokazale negativan trend (naročito je indeks Shanghai Composite pao na 7,63 odsto, a japanski Nikkei 225 na 3,96 odsto). Posle „crnog ponedeljka“, glavni berzanski indeksi Evrope u utorak su zatvorili trgovanje u plusu. Istovremeno, američki indeks Dow Jones je postavio novi antirekord. Prvi put za 119 godina svog postojanja, on je četiri dana zaredom pao za više od 200 poena. S&P je tog dana izgubio 1,35 odsto.
KINEZI NA PRAGU VALUTNOG RATA
Investitori čekaju odlučne poteze kineskih vlasti za stimulaciju rasta. Ali nedavni početak devalvacije juana samo otvara nova pitanja i generiše nove strahove. Pojavljuje se sumnja da će Peking započeti valutni rat sa SAD i drugim zemljama, što preti da dodatno potkopa stabilnost finansijskih tržišta i svetske trgovine. S druge strane, „ne stiče se utisak da kineska vlast kontroliše situaciju“, izjavio je u intervjuu za Bloomberg šef strateškog odeljenja bankarske grupe SEB Tomas Tugesen.
Sve ovo se dešava u uslovima tekuće sapunice sa povećanjem kamata od Sistema federalnih rezervi SAD. Naredni sastanak komiteta za operacije na otvorenom tržištu Federalnih rezervi održaće se u septembru, a do tog trenutka tržišta će se i dalje nalaziti u stanju iščekivanja. Ako stope budu povećane, to će dovesti do jačanja dolara i još većeg slabljenja drugih valuta.
Dok monetarne vlasti Kine i SAD održavaju visok nivo neizvesnosti u svojim postupcima, čak i na kratak roku, tržišta nastavljaju da besne. Naravno, u toj mutnoj vodi mnogi trgovci stiču bogatstvo, ali situacija je u suštini nestabilna i novi kolaps se može desiti u svakom trenutku. Sve u svemu, globalna ekonomija nije uspela da se oporavi od krize 2007-2009. godine niti da izađe na putanju održivog rasta, i svet je zato na pragu novih potresa.
Dokazi za to su brojni. Ekonomije zemalja u razvoju stagniraju, mnoge valute su znatno devalvirale. Kineska ekonomija, kao što je već rečeno, usporava. Rast BDP je usporen sa 7-10 na šest odsto godišnje. Izvoz i uvoz padaju, a mehur na berzi se ispumpava. Sledeće na redu su nekretnine.
EU u celini i evrozona naročito se nalaze u stanju recesije ili slabog rasta (na primer, ove godine agencija Moody’s očekuje rast BDP evrozone od 1,5 odsto). Plus, zvaničnici EU nisu uspeli da pronađu rešenje za grčke probleme. Čak i sadašnji „kompromis“ kada države izdaju nove kredite u zamenu za „reforme“ izgleda samo kao još jedan tajmaut. A sada će Evropa još morati da se suoči sa stotinama hiljada ilegalnih migranata, što sigurno neće pozitivno uticati na ekonomiju Starog kontinenta.
SAD BEZ RASTA
SAD su formalno od 2009. godine izašle iz recesije i izborile se sa nezaposlenošću, međutim, privredni rast je nizak. A realna slika onog što se dešava u najvećoj svetskoj ekonomiji je sakrivena od javnosti. Kao što je jula ove godine priznao Zavod za ekonomske analize Ministarstva trgovine SAD (VEA), oni redovno naduvavaju kvartalne pokazatelje stope rasta BDP još od 2011. godine. U nekim slučajevima, obim „lažiranja“ ide do pet puta po kvartalu (kao što je u trećem kvartalu 2013. godine BDP porastao ne za 2,5 već tek za 0,5 odsto). Rezultat je smanjena godišnja stopa rasta BDP u 2012. godini sa 2,3 na 2,2 odsto; u 2013. sa 2,2 na 1,5 odsto. Američka statistika redovno pokazuje čuda manipulacije. Na primer, u prvom kvartalu ove godine pad od 0,2 odsto nakon „ažuriranja“ je zamenjen rastom od 0,6 odsto.
Na sličan način su se bavili nezaposlenošću. Privremena i povremena zaposlenost pomaže da se poboljša statistika (sada je stopa nezaposlenosti u SAD 5,3 odsto), ali situacija na tržištu rada nije mnogo zdravija. Kako navode kritičari, američka statistika za zaposlenu smatra, na primer, čak i osobu koja je na eBay internet aukciji prodavala nešto za sto dolara mesečno.
Takođe je važno napomenuti da se i u EU i u SAD faktički okončala era potrošačke ekonomije. Potražnja povećana do neviđenih visina na račun povećanja obima kreditiranja, de facto je prestala da raste. Prodaja najvećih američkih trgovinskih lanaca ne raste već osam godina. Čak i minimalno povećanje cena, pa čak i deflacija, uzrokovana padom cena nafte, povećava potrošnju samo jedan i po odsto godišnje. A to je veliki problem jer u tim istim SAD na potrošnju odlazi oko 70 odsto BDP. „Rast BDP u SAD i evrozoni nije dovoljno snažan da spreči globalni deflacioni šok“, govori Tomas Tugesen. Pokušaji nacionalnih vlasti da izvuku svoje zemlje iz recesije uz pomoć pumpanja ekonomije jeftinim (zapravo besplatnim) novcem imali su mali efekat za realni sektor, ali su zato doveli do formiranja mehura na finansijskim tržištima i u sektoru nekretnina. Samo Federalne rezerve SAD upumpale su u finansijski sektor više od tri biliona dolara tokom 2008-2014. godine. Gotovo šest godina je stopa rasta bila na nivou od 0-0,25 odsto. Približno iste stope sada imaju Banka Engleske, Evropska centralna banka i Narodna banka Japana.
Istovremeno su vlade sve vreme u protekloj deceniji povećavale svoju zaduženost. Nacionalni dug SAD trenutno iznosi oko 18 biliona (to je malo više od BDP) a dug EU je 12 biliona evra (87 odsto BDP). Pri čemu je višak besplatnog novac doveo do veoma čudne distorzije, stvarajući u Evropi, na primer, hrpu državnih hartija od vrednosti vrednih bilion evra sa negativnim prinosom (uz uračunatu inflaciju). To jest, kreditori plaćaju svojim dužnicima.
ZERO HEDGE: „SAMO JE PITANjE DATUMA“
Pošto nijedna od vodećih ekonomija sveta ne raste visokim tempom, a i one koje su rasle sada su počele da usporavaju, to dovodi do pada cene sirovina. Indeks sirovina, koji izračunava Bloomberg, u ponedeljak je pao na minimum iz 1999. godine. Ni metali, ni energija nemaju tražnju pri sadašnjem obimu svetske ekonomije. Tržištu nafte, kao što je poznato, dodatni problem stvaraju Saudijska Arabija i druge zemalje Bliskog Istoka, preplavljujući tržište nepotrebnom naftom, kako bi zadržale nivo kotacija na niskom nivou i ugušile konkurenciju iz SAD, koje proizvode naftu iz škriljaca. Rezultat je tužan – devalvacija i nemogućnost da se dostignu visoke stope rasta. Za SAD je to gubljenje desetina hiljada radnih mesta u industriji nafte i gasa, kao i opasnost nepovraćanja kredita utrošenih za proizvodnju nafte iz škriljaca.
Sve u svemu, sadašnja situacija u svetskoj ekonomiji izgleda veoma obesharabrujuće. Ogromna količina besplatnog novca nije razbuktala ekonomiju, već je pretvorila u trapavog dinosaurusa koji bi mogao pasti u svakom trenutku. Popularni portal Zero Hedge, poznat po svojim alarmantnim publikacijama, ne sumnja da će uskoro početi nova runda krize: „Za nas nastupaju loša vremena. Samo je pitanje datuma“.
Činjenica da su gotovo svi glavni emisioni centri u svetu pribegli politici jeftinog novca (i uradili to veoma neefikasno) znači da, ako u doglednoj budućnosti počne nova kriza, načina za borbu protiv nje neće biti mnogo. Kako navodi The Wall Street Journal, na tradicionalne instrumente se ne može računati: kamatne stope su na nuli, poreski stimulansi su opterećeni visokim nivoom javnog duga i potencijalnim povećanjem budžetskog deficita zbog penzionisanja generacija bejbi-bumera. „Svetska ekonomija podseća na prekookeanski kruzer bez čamaca za spasavanje“, smatraju ekonomisti HSBC Bank.
Naravno, još uvek postoji mnogo šansi da će Federalne rezerve, Narodna banka i vlast Kine, kao i EU, biti u stanju da pronađu neke načine da podrže rast. Moguće je verovati rečima francuskog predsednika Fransoa Olanda, koji smatra da je „svetska ekonomija dovoljno jaka i da ima potencijal za rast, koji ne zavisi samo od situacije u Kini“. Mada, iskreno, čak ni u Francuskoj se Olandove reči ne uzimaju za ozbiljno. Tojest, najbolje je unapred se pripremiti za probleme.
Nažalost, ne postoji nijedan dokaz da u ruskoj vladi bar neko o svemu ovome razmišlja.
Preveo SRĐAN ĐORĐEVIĆ
