„Živimo u zatišju pred buru. Ja ne znam od čega me je više strah, od zatišja ili od bure koja će jednom doći”
Akademik Milorad Ekmečić, vrsni predstavnik srpske kritičke istoriografije, preminuo je u subotu u Beogradu posle kraće bolesti. Za profesorom Ekmečićem ostaje impresivno, osobeno delo, nezaobilazno u valjanom razumevanju složenih istorijskih procesa na južnoslovenskom i balkanskom prostoru, u Evropi i svetu tokom 19. i 20. veka.
Od prvih radova objavljenih tokom studija nacionalne istorije na Sveučilištu u Zagrebu, Ekmečić je definisao metodološke i sadržinske okvire svog budućeg naučnog rada – posvetiće se istraživanju socijalnih i nacionalnooslobodilačkih pokreta na južnoslovenskom prostoru, procesa koji su vodili otvaranju Istočnog pitanja u 19. veku, istraživanju nastanka ideja i procesa koji će u prve dve decenije 20. veka dovesti do stvaranja Jugoslavije.
Već u doktorskoj disertaciji „Ustanak u Bosni 1875–1878”, koju je odbranio 1958. godine, Milorad Ekmečić je pokazao svoj raskošan istraživački talenat i moderan pristup kritičkog razumevanja prošlosti, izoštrenu sposobnost da istorijske procese na prostoru Balkana sagledava slojevito i neodvojivo od širih evropskih i svetskih tokova.
Otuda je za celinu njegovog dela karakteristično da analizirane probleme sagledava kroz prizmu interesa i politika velikih sila, koji su ostavljali, a i danas ostavljaju snažan i često tragičan pečat na istoriju srpskog i drugih južnoslovenskih naroda.
Predanom istraživanju arhivske građe, ne samo u domaćim, nego i u stranim arhivama, Ekmečić se posvetio vrlo rano, kao mlad istraživač, koji je posle Beča već 1960. i naredne godine počeo istraživanja i u američkim arhivima, pošto je godinu dana proveo na specijalizaciji u Prinstonu, da bi kasnije bio gostujući profesor i na čuvenom Univerzitetu „En Arboro” u Mičigenu.
Pedagošku karijeru, prošavši kroz sve naučne stupnjeve, od asistenta do redovnog profesora, tekao je na Filozofskom fakultetu u Sarajevu, a poslednje dve godine profesure, pod pritiskom ratnih zbivanja u Bosni i Hercegovini, bio je profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Obnovljeno bratoubilaštvo i razbijanje Jugoslavije profesor Ekmečić je video i razumevao iz mnogo dublje perspektive, iz ugla procesa dugog trajanja koji su stvarali tragična čvorišta na ovom prostoru tokom 19. i 20. veka. Jedno od takvih čvorišta, preraslih u simbol stradanja, upravo su njegovi rodni Prebilovci kod Čapljine u Hercegovini. U tom selu ustaše su 6. avgusta 1941. godine u jamu Golubinka kod Šurmanaca bacile tela više od 600 pobijenih, ali i živih, nedotučenih i nedoklanih Srba, među kojima su mnogi bili iz kuće Ekmečića.
U tom tragičnom iskustvu svakako se mogu tražiti i naći i dublji razlozi zbog kojih je profesor Ekmečić toliko energije uložio u istraživanje ideje jugoslovenstva i istorije Jugoslavije, za čiju je kapitalnu sintezu, dvotomnu studiju ,,Stvaranje Jugoslavije 1790–1918”, objavljenu 1989. godine, dobio nagradu nedeljnika NIN za nauku i publicistiku.
Poslednjih godina života usredsređen na istoriju srpskog naroda, profesor Ekmečić je objavio, prema ocenama mnogih, svoje životno delo – istorijsku sintezu ,,Između klanja i oranja. Istorija Srba u novom veku (1492–1992)”, pozajmivši ovaj naslov od Ive Andrića, koji je u tim rečima sažeo istoriju jednog naroda.
Nova politička konfiguracija Evrope i sveta posle pada Berlinskog zida 1989. godine, slom starih projekata i struktura, duboka kriza demokratije upregnute u poslove velikih finansija i biznisa, osenčili su poslednje dve i po decenije Ekmečićevog života neskrivenim nespokojstvom.
Otuda je u jednom razgovoru pre nekoliko godina izjavio: „Živimo u zatišju pred buru. Ja ne znam od čega me je više strah, od zatišja ili od bure koja će jednom doći”.
Životni put
Milorad Ekmečić rođen je 1928. u Prebilovcima u Hercegovini. Posle završene osnovne škole u Čapljini i gimnazije u Mostaru diplomirao je istoriju u Zagrebu, da bi iste 1952. bio izabran za asistenta na Filozofskom fakultetu u Sarajevu, na kome je radio do 1992. godine. Bio je član Akademije nauka i umetnosti BiH i Srpske akademije nauka i umetnosti, dopisni član Crnogorske akademije nauka i umetnosti i član Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske.
Autor je desetak knjiga, opsežnih, sintetičkih istoriografskih studija i više od tri stotine naučnih radova. Za naučni rad je nagrađivan 27-julskom nagradom BiH, nagradom ZAVNOBIH-a, NIN-ovom nagradom, Specijalnom Vukovom nagradom, nagradom ,,Vladimir Ćorović”, nagradom ,,Pečat vremena” za nauku i društvenu teoriju, nagradom Srpske književne zadruge za životno delo i Kočićevom nagradom.
Bio je nosilac Ordena časti sa zlatnim zracima Republike Srpske i Ordena Svetog Save I stepena. a dobitnik je Kočićeve nagrade i Ordena Svetog Save.
Autor Slobodan Kljakić
Izvor Politika, 30. 08. 2015.
