OD DVERI DO DUGMIĆA

RADOVAN TVRDIŠIĆ Bilo mi je jasno da nova organizacija zaista postaje „pragmatična“ i „moderna“,...

RADOVAN TVRDIŠIĆ

Bilo mi je jasno da nova organizacija zaista postaje „pragmatična“ i „moderna“, ali da ideja u koju sam verovao ne živi više u SPD

U svetlu poslednjih dešavanja unutar Pokreta Dveri obraćam se svim svojim prijateljima i dugogodišnjim saradnicima sa kojima sam zajedno izgrađivao ovaj Pokret, kao i svima onima koji su nam na predhodnim izborima poklanjali poverenje verujući da nas osim patriotizma krasi i moralniji pristup prema javnom i političkom delovanju.

Svestan stare istine da se svetu ne može ugoditi, posle višemesečnog javnog ćutanja, moje viđenje situacije iznosim u dogovoru isključivo sa svojom savešću.

KAKO JE NEKADA BILO
Oduvek sam verovao da je poverenje osnov svakog ozbiljnog dogovora. Međusobno poverenje jedne grupe ljudi okupljenih oko vizije drugačijeg bavljenja politikom kroz 15 godina je i izgradilo Dveri kao relevantnu društveno-političku snagu u Srbiji.

Samo zbog bezrezervnog unutrašnjeg poverenja Dveri su uspešno prošle tegoban put od malog studentskog časopisa (Dveri srpske, čiji su urednici bili Branimir Nešić i Boško Obradović) preko Udruženja građana (Srpski sabor Dveri, čiji sam ja predsednik), koje je u vreme najveće petooktobarske euforije godinama organizovalo kultne tribine na Mašincu četvrtkom (140 puta), okupljajući na njima celokupnu nacionalnu elitu, do Grupe građana (Dveri – Pokret za život Srbije, čiji je zakonski zastupnik Vladan Glišić), koja je izlaskom u političku arenu probudila stotine hiljada ljudi, dva puta učestvovala na izborima a jednom čak i prešla cenzus, posle čega je brutalno pokradena od režima Borisa Tadića.

dveri09Na tom dugom putu uspevali smo ono što malobrojnima polazi za rukom, da jačamo svoj društveno-politički uticaj stalno prilagođavajući formu svog delovanja aktuelnom trenutku ali pritom ne menjajući svoju idejnu suštinu.

Zakonom prepoznati predstavnici različitih formi delovanja Dveri koji su snosili punu krivično-pravnu odgovornost za žestoko antirežimsko delovanje za širu javnost su bili skoro nevidljivi i svoja ovlašćenja po strateškim pitanjima nikada nisu koristili bez zajedničkog dogovora.

Verovao sam da je i prelaz na organizacioni nivo stranke samo još jedna nova forma koja neće promeniti suštinu, i da je potrebno samo svoje specifičnosti prilagoditi zakonskom okviru.

GDE SE ZAVRŠILO
Nakon svega što se u poslednje vreme desilo, razumevajuće i sve one koji ne misle na isti način, imam moralnu obavezu da posle dužeg ćutanja javno kažem sledeće. Ono što smo 15 godina zagovarali kao osnovnu ideju Dveri iznevereno je i više nemam poverenja u ljude koji vode SPD.

Kontinuitet slepe arogancije i elementarnog nepoštovanja prema nekadašnjim saborcima i prijateljima koji su zajednički stvarali Dveri, kao i uvođenje, mom duhu stranog, političkog makijavelizma u Dveri uništili su u meni i poslednje ostatke poverenja u ljude koji danas vode SPD. Ne mogu više da verujem ljudima koji snagu dogovora zamene golom silom samo jer im se to može.

Ne mogu više da verujem ljudima koji jedno pričaju, a drugo rade, pa te ujutru zovu bratom i prijateljem, a popodne bez tvog znanja izbacuju iz još neregistrovane stranke. Ne mogu više da im verujem ni na ličnom ni na političkom planu.

Moje poverenje u rasuđivanje i dobru volju mojih bivših saboraca na kome sam i gradio svoj petnaestogodišnji doprinos Dverima je nažalost nestalo.

UZROCI PROBLEMA
Ovoga puta neću se baviti detaljnijom činjeničnom hronologijom, koja bi samo zamarala i dodatno zbunjivala širu javnost, ionako umornu od svađa i drobljenja opozicione političke scene, već ću izneti samo svoje lično uverenje na bazi pretežno javno najvidljivijih događaja počev od donošenja Statuta.

dveriporodicaLično sam bio pristalica donošenja statuta (jer nam je olakšavao koalicioni nastup). Bio sam i za izbor predsednika koji treba da zastupa stranku kao što su prethodno i Udruženje građana i Grupa građana imali svoje zakonske zastupnike i smatrao da je Boško Obradović najpogodnija ličnost za tu ulogu. Ali protivio sam se načinu hitnog donošenja statuta i smatrao da bi mu ozbiljna unutrašnja rasprava po strukturi u jednom kraćem vremenskom roku dala demokratski legitimitet, eliminisala tenzije i osećaj nametanja po svaku cenu.

Lično sam smatrao sam da priroda ovakvog oktroisanog statuta negira ključne specifičnosti Dveri i pretvara ih u izrazito lidersku stranku. Iako je jedini odgovor na ovakve primedbe bio da „tako mora“, još uvek sam verovao da se bar deo suštine Dveri (koje 15 godina kritikuju upravo gazdinski koncept srpske politike) ipak može sačuvati i na Osnivačkoj skupštini održanoj u Čačku 27. juna 2015. odlučio da podržim novog predsednika Boška Obradovića, da prema Statutu budem uzdržan i, naravno, ostanem u organizaciji. Pogotovo što se tokom Osnivačke skupštine u Čačku, osim izraženih razlika, pojavila i dobra volja prisutnih koja mi je dala nadu da se u širem interesu nesuglasice mogu i moraju prevazići.

Statut je usvojen uz obećanje Prelaznog veća (trenutno uz predsednika jedinog organa SPD) da će se ozbiljno uzeti u razmatranje i mnogobrojne primedbe koje se zbog ubrzanog postupka donošenja tada nisu uzele u razmatranje. Vladan Glišić je u svom obraćanju takođe podržao Boška Obradovića na mestu predsednika, izrazivši stav da ostaje u Dverima dok bude korektnog odnosa prema neistomišljenicima, ali i najavio jednu vrstu principijelnog kritičkog odnosa prema ovakvom Statutu, dok je Boško Obradović u svom inaguaracionom govoru uveravao da neće biti revanšizma prema onima koji nisu prihvatili Statut kao dobro rešenje.

Uostalom, baš tu sposobnost prevazilaženja unutrašnjih sukoba uprkos različitim mišljenjima smo nekada baštinili kao jednu od najvećih vrednosti Pokreta Dveri. Verovao sam da je to sasvim dobar put za buduće ponovno približavanje i svima govorio da nikakvog raskola nema; da neslaganja oko Statuta ima, ali da problem nije nepremostiv. Trebalo je samo dozvoliti postojanje drugačijeg mišljenja i savesnim ponašanjem „pobednika“ tokom vremena ponovo pridobiti poverenje onih koji su verovali da ovakav Statut ugrožava samu ideju Dveri.

U prvom trenutku za mene je najvažnije bilo da ne postoje dve politike Dveri. Naknadne Vladanove javne izjave jesu bile kritičke prema Statutu, ali ni u detalju nisu menjale osnovne pravce dotadašnje politike Dveri, po kojoj smo smo se i nametnuli i postali prepoznatljivi. Bošku sam u potonjim razgovorima savetovao da u javnosti ne negira postojanje određenih unutrašnjih razlika, već da pokaže preko potrebnu ličnu širinu i neprestane javne kritike o unutrašnjoj zatvorenosti Dveri predstavi kao novu vrednost buduće „moderne“ političke organizacije.

Smatrao sam da, ako može DS da toleriše suprostavljanje Nenada Pajtića i Borka Stefanovića a SNS redovna medijska sukobljavanja svojih ministara, onda i Dveri moraju da budu dovoljno otvorene i za razlike između najprepoznatljivijih ličnosti Boška Obradovića i Vladana Glišića. Za ovo rešenje bilo je potrebna samo dobra volja, vreme i strpljenje obe strane.

Bio sam uveren da bi tokom vremena tenzije opadale, a spoljašnji izazovi i izbori koji su se već nazirali mogli su da lagano vraćaju i narušeno međusobno poverenje. Politička korist zajedničkog prevazilaženja unutrašnjeg problema bila bi nemerljiva, jer bi pomirujući scenario bila jedinstvena pojava na srpskoj političkoj sceni koja bi povećala čak i politički rejting SPD.

Zbog svega toga sam do pre 15-tak dana bio u redovnoj ličnoj komunikaciji i sa Boškom Obradovićem i sa Vladanom Glišićem. Izgledalo je da smo na dobrom putu prevazilaženja problema i rešenja koje ne bi rušio ni autoritet predsednika Boška Obradovića, ali ni lični integritet Vladana Glišića. Nažalost, umesto takvog puta, odabran je put kabadahijskog i bezobzirnog unutrašnjeg ponašanja, koje sam doživeo kao lično poniženje i bezobzirno nametanje svoje volje po svaku cenu. Shvatio sam da ono što sam doživljavao kao traženje rešenja SPD doživljava isključivo kao kupovinu vremena.

Istovremeno kreće i isključivanje neistomišljenika po povereništvima kao i distanciranje dela saboraca i povereništava od SPD. Vladan Glišić je na takvo ponašanje reagovao pojačanim medijskim izjavama koje su izašle iz okvira dotadašnje principijelne kritike postojećeg statuta.

Novi pokušaj brzog saniranja ove novonastale situacije na sastanku sa Prelaznim većem završio se isključivanjem Vladana Glišića, za koje sam saznao iz medija. Iako sam dugogodišnji član nekadašnjeg Starešinstva, koji je godinama obavljao najodgovornije poslove u Dverima, o ovom nečasnom činu nisam čak ni formalno obavešten. Posebno je licemerno i politički naivno što je to kamuflirano u formu saopštenja, o kojem Glišić nije ni obavešten.

Tako smo došli u tragikomičnu situaciju u kojoj Prelazno veće mimo svog proklamovanog mandata u dogovoru sa predsednikom SPD Boškom Obradovićem, bez prethodnog disciplinskog postupka, izbacuje predsedavajućeg GG Dveri – Pokret za život Srbije Vladana Glišića iz političke organizacije SPD, koja još nije ni registrovana a pretenduje da nastavi politički kontinuitet GG čijeg su zakonskog zastupnika isključili.

Nakon ovog čina sam prekinuo svaku dalju ličnu komunikaciju sa Boškom Obradovićem. Moje javno ćutanje je očigledno bilo jedino što mu je i trebalo. Uprkos svemu, bez mog aktivnog učešća još jednom je pokušano traženje rešenja uz garanta u koga su obe strane imale poverenje, ali je i na njega izvršen pritisak od strane SPD, posle koga se garant povukao. Tada sam definitivno shvatio da su od nekadašnjih Dveri ostali samo dugmići.

jasminavujic02Bilo mi je potpuno jasno da nova organizacija zaista postaje „pragmatična“, „efikasna“ i „moderna“, ali da ideja u koju sam verovao definitivno ne živi više u SPD. Ovakvim ponašanjem je uništen i moj pokušaj postupnog približavanja stavova, a time i logika javnog stajanja po strani. Posle svega što se desilo, odlučio sam da ostanem dosledan principima i ideji zbog kojih sam pre 15 godina i ušao u Dveri, ali neću niti mogu biti deo SPD – stranke koja pretenduje da nasledi ime Dveri.

Posebno se izvinjavam svima onima koje sam godinama uveravao da se Dveri upravo po unutrašnjoj slozi (uprkos čestim različitim pristupima i mišljenjima) razlikuju od ostatka političke scene što su razočarani svedoci svega ovoga.

Srdačno,
Radovan Tvrdišić
Starešina Dveri od 2004. do 2015.
Predsedavajući Udruženja građana Srpski sabor Dveri
Osnivač Grupe građana Dveri -Pokret za život Srbije

Politika
Pratite nas na YouTube-u