RIJALITI LOBOTOMIJA

VLADIMIR ĐUKANOVIĆ Bez obzira koliko Srbi vole da gledaju ove programe, mera se mora...

VLADIMIR ĐUKANOVIĆ

Bez obzira koliko Srbi vole da gledaju ove programe, mera se mora pronaći inače odosmo do vraga

Licemerje je najgore kad je masovno. Veliki broj poznanika me pita zašto vlast ne zaustavi prikazivanje rijaliti programa, jer kompletna nacija je zgrožena onim što se tamo može čuti i gadostima koje se otvoreno prikazuju našoj deci. Slažem se da je to što se može videti u tim programima ispod svakog nivoa. Međutim, svi koji pitaju zašto vlast to ne ukine apsolutno sve znaju o samim učesnicima, šta su kada rekli, ko je kome majku majčinu, ko je sa kim legao u krevet, kada se tuširao, išao da vrši nuždu itd.

To dovodi ka samo jednom zaključku: svi ti tobože zgroženi masovno gledaju to ludilo. Da budem iskren, to licemerje daleko je više za gađenje od učesnika tih morbidnih programa. Jednako je odvratno to što neko ima poriv da bude nadgledan nekoliko meseci po 24 časa, kao i onaj koji kao opčinjen bulji u ekran gutajući gadosti koje učesnici govore, a posle ide po čaršiji i pljuje sve te učesnike.

Realni da budemo, da takve emisije nemaju prođu i veliku gledanost, svakako se televizije ne bi utrkivala da ih emituju. Međutim, nije bilo rijalitija do sada a da nije lansirao neku novu javnu ličnost koja je posle išla od televizije do televizije po zabavnim, a, da se ne lažemo, i ozbiljnim emisijama da nam prosipa svu pamet ovog sveta. U te programe sve televizije ulažu ogroman novac. Sekunde za reklame su tokom emitovanja tih ludorija veoma skupe. Zašto je tako? Odgovor je jednostavan – zato što se to gleda.

Svi dnevni listovi su puni tekstova o dešavanjima u Parovima, Farmi, Velikom bratu. Forumi po internetu samo što ne eksplodiraju od komentara. Ljudi plaćaju posebnu pretplatu da bi preko interneta mogli da gledaju po ceo dan ono što se ne prikazuje na televiziji. Narod masovno raspravlja i rešava „velike dileme“ poput onih da li je neka učesnica trebalo da ide u krevet sa jednim ili sa dvojicom učesnika, da li je onaj bio u pravu kad je koleginici rekao da ne čisti VC šolju, ima li smisla da tamo neka ništa ne radi i da se kuhinja ne čisti… Verovali ili ne, ali te teme po internetu su daleko posećenije i čitanije nego ozbiljna tematika koja se tiče ove države, poput Kosova i Metohije, ekonomije, stanja u privredi, izbegličke krize.

Sada tu dolazimo do odgovora na ključno pitanje – zašto država ne zabrani takve programe? Prvo, zato što je tržište slobodno i privatni vlasnik može da pušta šta hoće, a, drugo, zašto bi ukidala nešto što donosi izuzetan profit na mnogim poljima. Ipak, da li se sve može posmatrati kroz prizmu profita i slobode tržišta? Naravno da ne može, i moraju da postoje ograničenja, jer sloboda jeste lepa reč, ali nije neograničena. Nešto što se duboko kosi sa moralnim shvatanjima društva, pa čak i kad je taj moral odavno otišao bestraga, ne bi smelo da se tek tako emituje, odnosno moralo bi da postoji određeno ograničenje. Jer, ako je baš sve dozvoljeno, sutra će se, po toj logici, javiti recimo satanisti da preko televizije imaju svoj rijaliti u kome će da seku glavu pevcu, piju mačiju krv i čitaju Oče naš unazad. Što bi oni bili zabranjeni ako ovakve skaradije imamo slobodno na malim ekranima svakodnevno?

parovi02Prema tome, država mora da reaguje i da se u najmanju ruku drži propisa šta se sme, a šta ne sme da se pušta. Afirmisanje kupleraja nije dozvoljeno. Kadrovi nasilja nisu dozvoljeni. Bez obzira kolika je gledanost i koliko Srbi vole da drežde u ove programe – a činjenica je da zaista vole – mera se mora pronaći inače odosmo do vraga.

P. S. Svi vi koji o nečemu odlučujete u ovoj državi, sami se zapitajte da li biste voleli da vam se sin ili ćerka ponašaju kao učesnici nekog rijalitija i kako biste reagovali da vaše dete vidite kako vodi ljubav pred čitavim auditorijumom i izgovara onakve gadosti koje se mogu čuti u tim programima. Zato bolje je sprečiti nego lečiti.

Politika
Pratite nas na YouTube-u