OBOJENA REVOLUCIJA U MOLDAVIJI

N. BABIĆ Zbog prorumunske atmosfere i slogana na protestu, mnogi tvrde da je ovaj...

N. BABIĆ

Zbog prorumunske atmosfere i slogana na protestu, mnogi tvrde da je ovaj Majdan rumunski, a ne moldavski

Posle godina čekanja i činjenice da joj bar na srednji rok neće biti omogućen ulazak u EU, Moldavija je odlučila da delimično obnovi veze sa Rusijom. Jedna od prvih naznaka bilo je odustajanje vlade u Kišinjevu od ukrajinskog – bolje rečeno, plana NATO – da zabrani transport ruskim avionima kroz njihov međunarodni aerodrom i dovede i pitanje snabdevanje i rotaciju ruskih vojnika u Pridnjestrovlju. Osim toga, vlada u Moldaviji se poslednjih meseci potrudila da ojača trgovinske veze sa Ruskom Federacijom, čije je tržište, uz doznake moldavskih radnika u Rusiji, jedini izvor prihoda toj siromašnoj zemlji.

Odluka o provođenju novog kursa u moldavskoj politici je sredinom avgusta bila praćena oštrim optužbama iz prozapadnih krugova u zemlji, i iz Brisela i Vašingtona. Zbog napetih odnosa sa zapadnim donatorima, 18. avgusta je moldavski premijer Valeriu Strelets odbacio kritike da želi bliže ekonomske veze sa Rusijom. Strelets, čija je vlada 30. juna položila zakletvu proevropskoj koaliciji u parlamentu, tada je izjavio da se prozapadna orijentacija Moldavije ne može menjati i da će njegova vlada raditi na obnovi odnosa sa zapadnim zemljama, bez obzira na štetu koju su zemlji naneli korupcijski skandali i odliv novca u bankarskom sistemu u prošloj godini.

Ali mediji su novu moldavski vladu svejedno optužili za pokušaj zbližavanja sa Kremljom, posebno pošto je početkom avgusta pregovarala sa ruskim premijerom Dmitrijem Medvedevim i pozvala ga da posjeti Kišinjev. Strelets je rekao da zapadni partneri sami „podstiču“ Moldaviju da ima normalne trgovinske odnose sa Rusijom kad god je to moguće. Neki mediji su pisali da je Strelets pozvao Medvedeva samo kako bi privukao pažnju zapadnih zemalja i donatora.

Rusija je Moldaviji u poslednjih nekoliko godina nametnula nekoliko zabrana na uvoz vina, voća i povrća, ali se ta zabrana nije odnosila na samoproglašenu Pridnjestrovsku Moldavsku Republiku. No Rusija je delimično počela da ukida embargo poslednjih meseci, posebno na poljoprivredne uvoza iz moldavske regije Gagauzija, koja želi čvršće veze sa Moskvom. Na referendumu su stanovnici te regije glasali za nezavisnost, ali sa pravom na samoodređenje i otcepljenje u slučaju da se Kišinjev okrene Zapadu i NATO.

NEZADOVOLjSTVO PROZAPADNIH KRUGOVA
Ovih dana, tek nešto više od dva meseca otkad je nova vlada položila zakletvu, prozapadni krugovi u zemlji i njihovi sponzori iz inostranstva aktivirali su svima znanu mašineriju za svrgavanje državnog vrha – obojenu revoluciju. Da nije žalosno, bilo bi smešno. Isti scenario, ista koreografija i isti ultimatumi kakvi su viđeni u Ukrajini, nedavno u Jermeniji, ranije u Brazilu, Venecueli, Hong-Kongu, Makedoniji… Naravno, Radio Slobodna Evropa iz Moldavije piše da su ljudi željni demokratije i slobode, i da žele da se iskorene korupcija, nepotizam i kriminal. Sa druge strane, portal Max Park i Istorijska azbuka sa lica mesta u svet šalju snimke i fotografije za koje bi se, da se ne zna da su snimljene u subotu i nedelju u Kišinjevu, reklo da su iz arhive kijevskog Majdana, dok su šatori ličili scenama ispred zgrade makedonske vlade. Naime, u centru Kišinjeva je najpre podignuto nekoliko desetina šatora, a demonstranti su poručili da se neće razilaziti. Mediji javljaju da se u Kišinjevu okupilo oko sto hiljada ljudi i da ima sukoba i povređenih. Za sada se zahtevaju prevremeni parlamentarni izbori najkasnije u proleće sledećže godine, ostavka predsednika i vlade iako vlada i nije toliko važna jer je Moldavija parlamentarna republika u kojoj parlament imenuje premijera i ministre. Prve večeri u glavnom gradu okupilo se mnoštvo ljudi, a uz šatore je podignuta i bina na kojoj je održan koncert i držani su antivladini govori.

moldavijaprotest04Nema nikakve sumnje da je reč o obojenoj revoluciji, a glavni državni tužilac je saopštio da je na mestu gde su radikalni levičari pokušali da podignu šatore došlo do sukoba sa policijom. Učešće dela moldavske „levice“ u ovoj farsi ne bi trebalo nikog da iznenadi, jer je dovoljno prisetiti se Evromajdana u Kijevu, gde su, uz rame sa sledbenicima Stepana Bandere i nacionalistima iz Svobode, marširale „anarhističke“ grupe. Dakle, sve je u „najboljem redu“ i „teče po planu“, bar što se organizatora protesta tiče.

Koreografija na protestima je takođe zanimljiva. Tu su zastave Moldavije, Evropske unije, ali i zastave Rumunije, koja nikad nije krila teritorijalne pretenzije prema susedu. Doduše, rumunske zastave su još uvek u manjini, ali ih ima. Uprkos učešću manjih levičarskih grupa, uglavnom mladih, jezgro moldavskog Majdana čine rumunski unionisti, prvenstveno Građanska platforma „Dostojanstvo i istina“, koja otvoreno zagovara ujedinjenje sa Rumunijom. Na svim njihovim masovnim skupovima tokom 2015. godine bila je istaknuta moldavska zastava. Kako su izvestili lokalni mediji, na njihovim skupovima su se uglavnom izvikivali slogani protiv ruskog stanovništva u Moldaviji, ali i oni koji pozivaju na stvaranje Velike Rumunije, poput: „Velika Rumunija – Stare granice“ ili „Besarabija – to je Rumunija“. Zaprav to i jeste glavni razlog zašto mnogi tvrde da je ovaj Majdan rumunski, ne moldavski.

Drugi važan detalj skupa bio je da su se organizatori pojavili u uniformama iz vremena rata u Pridnjestrovlju početkom 90-tih. Sami za sebe su rekli da su „vojnici“ i izgleda da će tema rata u Pridnjestrovlju biti jedan od ključnih.

RAZUMNA ODLUKA SUVERENIH ZEMALjA
Šta se može reći za ovu situaciji u celini? Treba reći da zapadne diplomate još uvek nisu izrazile zabrinutost zbog onog što se događa i nisu osudile rasterivanje i pritvaranje grupe „levičarskih“ čelnika. Drugo, još uvek nema masovnih informacija u protestima, za razliku od prvih dana Majdana u Kijevu, kad su mediji i društvene mreže gotovo u realnom vremenu prenosili svaki detalj rušenja ukrajinske vlade. Ali opet valja istaći činjenicu da tokom razbijanja i pritvaranja „levičara“ koji su ilegalno podigli šatore, moldavska policija nije ni dotakla profesionalne aktiviste obojene revolucije, ili majdanovce, kako ih zovu lokalni analitičari.

Potreban, a često i dovoljan uslov za uspeh Majdana je pasivnost snaga bezbednosti. Niko od „obojenih revolucionara“ neće se povući dok za to ne dobiju instrukcije sa Zapada. Zato se ne može reći kako će se odvijati situacija u Kišinjevu.

Profesionalni „obojeni revolucionari“ optužuju lidere proevropske koalicije za korupciju i zahtevaju njihovu smenu. Sa jedne strane, to bi bilo lakše raditi u okviru sadašnjeg parlamenta, ali, sa druge, čini se da su njegovi članovi već čvrsto diskreditovani. Naravno, protiv proruske vlasti bilo bi mnogo lakše organizovati Majdan nego protiv aktuelne prozapadne vladajuće koalicije. Ali ne treba zaboraviti da su obojene revolucije do sada pomele i deklarativno prozapadne saveznike, kao što su bili slučaj sa Mubarakom u Egiptu ili pokušaj rušenja Gruevskog u Makedoniji, koji je pristao na ustupke i prevremene izbore, time dozvoljavajući da Brisel i Vašington kroje unutrašnju politiku Makedonije.

moldavijaprotest02Kao i u slučaju Kijeva, glavni cilj obojenih revolucionara u Kišinjevu je parlament. Izgleda da su ciljevi ovih protesta haos i prokazivanje „nepodobnih“ u parlamentu, a onda će se Zapad pojaviti u ulozi spasioca i na kraju imenovati „prave“ ministre i „pravog“predsjednika.

Ali ne treba zaboraviti na specifičnost situacije u Moldaviji, etno-religijski mozaik, političku podeljenost nacije, i da je to država u kojoj već postoji odmetnuta i gotovo suverena teritorija. Nema sumnje da bi na posle pobede Majdana došlo do oštrih ograničavanja građanskih sloboda i, vrlo lako moguće, do rata. Nažalost, pobeda obojenih revolucionara izgleda verovatna, ali je jasno da njihovi sponzori ni u jednom trenutku ne razmišljaju o posledicama svojih akcija.

Posle Tbilisija, Ukrajine dva puta, Arapskog proleća, Makedonije, pokušaja Zelenog talasa u Iranu, Libana, Venecuele, Brazila, Jermenije, Hong-Konga…, postavlja se pitanje kad će najzad suverene zemlje doneti jedinu razumnu odluku i ograničiti ili uskratiti rad udruženja koja za račun svojih sponzora destabilizuju sopstvenu domovinu. Eksplozija moldavskog Majdana je krajnje vreme da se to zapitaju sve vlade u svetu.

Alter Mainstream Info

Svet
Pratite nas na YouTube-u