JEDAN AMERIČKI POGLED NA ISLAMSKU DRŽAVU ILI NE NAŠA ČIZMA

DžOZEF S. NAJ Ako bi američka čizma bila prejaka, meka moć Islamske države bi...

DžOZEF S. NAJ

Ako bi američka čizma bila prejaka, meka moć Islamske države bi ojačala, pomažući njenom globalnom regrutovanju

Islamska država zarobila je pažnju sveta jezivim snimcima odsecanja glava, neljudskim uništavanjem antikviteta i veštim korišćenjem društvenih medija. Ona je takođe porobila veliki deo istočne Sirije i zapadnog Iraka, proglasila kalifat sa sedištem u Raki, Sirija, i privukla strane džihadiste iz raznih delova sveta.

Predsednik SAD Barak Obama kaže da Islamska država mora biti slomljena i na kraju pobeđena. Generala Džona Alena imenovao je da predvodi koaliciju od nekih 60 država, oslanjajući se na vazdušne napade, specijalne snage i misije za obuku. Neki kritičari žele da on pošalje još američkih vojnika; drugi kažu da SAD treba da pribegnu doktrini obuzdavanja.

U aktuelnoj predsedničkoj kampanji u SAD neki kandidati traže „čizme na terenu“. U pravu su: čizme jesu potrebne. Ali vojnici koji treba da ih nose su sunitski Arapi i Turci, a ne Amerikanci. I to puno govori o prirodi trostruke pretnje sa kojom se SAD i njeni saveznici sada suočavaju.

Islamska država predstavlja tri stvari: međunarodnu terorističku grupu, protodržavu i političku ideologiju sa verskim korenima. Izrasla je iz Al Kaide posle loše vođene američke invazije na Irak; i, kao i Al Kaida, obraća se ekstremnim sunitskim islamistima. Ali otišla je i dalje proglašavajući kalifat i sada je suparnik Al Kaide. Posedovanje teritorije daje joj legitimnost i kapacitet za ofanzivni džihad, koji vodi ne samo protiv nevernika već i šiita i sunita koje smatra „takfirima“, odnosno nepravim islamskim monoteistima.

ČIZMA MORA BITI SUNITSKA
Islamska država veliča čistunstvo islama iz VII veka, ali je krajnje vična korišćenju medija XXI veka. Njeni snimci i kanali na društvenim mrežama efikasno su oruđe za privlačenje manjine muslimana – pre svega mladih u Evropi, Americi, Africi i Aziji – koji se bore sa svojim identitetom. Nezadovoljni, mnogi su odvučeni na „Šeik Gugl“ gde ih Islamska država vrbuje. Prema nekim procenama, sada je više od 25.000 stranih boraca koji služe u Islamskoj državi. Ubijeni brzo bivaju zamenjeni.

isis01Trostruka priroda Islamske države stvara političku dilemu. S jedne strane, važno je upotrebiti čvrstu vojnu moć kako bi kalifatu bila oduzeta teritorija koja mu daje svetost i legitimnost. Ali, ako bi američka čizma bila prejaka, meka moć Islamske države bi ojačala, pomažući njenom globalnom regrutovanju.

Zbog toga čizma mora biti sunitska. Prisustvo stranih ili šiitskih trupa osnažuje tvrdnju Islamske države da je okružena neprijateljima. Do sada, umnogome zahvaljujući efikasnim snagama Kurda, koji su pretežno suniti, Islamska država je izgubila nekih 30 odsto teritorije koju je držala pre godinu dana. Međutim, razmeštanje dodatne sunitske pešadije zahteva obuku, podršku i vreme, kao i pritisak na centralnu vladu Iraka, kojom dominiraju šiiti, da ublaže svoj sektaški pristup.

Posle debakla u Libiji (gde Islamska država podržava džihadističke milicije i najavljuje stvaranje tri „daleke provincije“), Obama, razumljivo, okleva da zbaci režim sirijskog predsednika Bašara al-Asada, a Islamska država širi svoju teritoriju i čini genocidna zverstva nad mnogobrojnim sirijskim nesunitima. Ali Asad je jedno od najefikasnijih oruđa Islamske države za regrutaciju. Mnogi strani džihadisti prigrlili su mogućnost zbacivanja tiranskog alavitskog vladara koji ubija sunite.

Diplomatski zadatak SAD je da ubede Asadove podržavaoce – Rusiju i Iran – da ga uklone bez rasturanja ostataka sirijske državne strukture. Zona zabrane leta i siguran zona na severu Sirije za milione raseljenih ljudi može osnažiti američku diplomatiju. A pružanje velike humanitarne pomoći izbeglicama (u čemu je američka vojska vrlo efikasna) u ogromnoj meri bi uvećalo meku moć SAD.

STRATEGIJA „OBUZDAVANjE PLUS GURANjE“
Kako stoje stvari, finansiranje i koordinacija strategije američke meke moći nisu adekvatni. Ali znamo da tvrda moć nije dovoljna, posebno za nadmetanje na sajber teritoriji koju je Islamska država okupirala – na primer, razvijanjem kapaciteta za obaranje mreža botova i suprotstavljanjem neprijateljskim nalozima na društvenim medijima.

Čak i ako SAD i njeni saveznici poraze Islamsku državu u narednih deset godina, treba da budemo spremni za sličnu sunitsku ekstremističku grupu koja će nastati iz njenog pepela. Potrebno je vreme za prevazilaženje bliskoistočnih revolucija. U izvore revolucionarne nestabilnosti spadaju tanane postkolonijalne granice; zarobljena modernizacija; propalo „arapsko proleće“; i versko sektaštvo pogoršano međudržavnim rivalstvom između Saudijske Arabije, u kojoj vladaju suniti, i šiitskog Irana.

mekejnbagdadiU Evropi je verski rat između katolika i protestanata trajao gotovo vek i po. Borbe su okončane (Vestfalskim mirom 1648) tek pošto je Nemačka izgubila četvrtinu svog stanovništva u Tridesetogodišnjem ratu.

Međutim, vredno je prisetiti se da su koalicije u to vreme bile složene, pa je katolička Francuska pomagala holandskim protestantima protiv Habzburga, katolika, iz dinastičkih razloga. Trebalo bi da očekujemo sličnu zamršenost na današnjem Bliskom istoku.

Za pogled na region u kojem SAD imaju vrlo raznolike interese – u koje spadaju energetika, bezbednost Izraela, neširenje nuklearnog oružja i ljudska prava – američkim političarima trebaće fleksibilna strategija „obuzdavanje plus guranje“, koja podrazumeva svrstavanje na stranu različitih država i grupa pod različitim okolnostima.

Na primer, bilo da politika Irana postane umerenija ili ne, ponekad će Iran imati iste interese kao SAD, a ponekad suprotstavljene. Ustvari, nedavni sporazum o nuklearnom programu mogao bi otvoriti mogućnosti za veću fleksibilnost. Međutim, da bi SAD te mogućnosti iskoristile, njihova spoljna politika prema Bliskom istoku će morati da razvije viši nivo sofisticiranosti od onog koji se vidi u sadašnjoj debati.

Autor je profesor na Harvardu

Project Syndicate/Danas

Svet
Pratite nas na YouTube-u