ČEDOMIR ANTIĆ: PRAVA OPOZICIJA I CRNA GORA

Vlast se podsmeva protestima, ali tvrdnja da je onaj koji je protiv NATO ujedno...

Vlast se podsmeva protestima, ali tvrdnja da je onaj koji je protiv NATO ujedno i rešen da ruši državu Crnu Goru govori o nervozi i strahu

U politici veliki stranački protesti uvek uslede nekom u demokratskim društvima nezamislivom postupku vlasti. Kada loše, nedolično, nedemokratsko ponašanje jedne vlade traje decenijama, izostanak građanskog bunta je nelogiičan i čak bizaran. Kako je moguće da narod – čiji su preci slomili Bušatlije i Čengiće, koji su preživeli „Omer-pašinu godinu“, pobedili Austrijance, Italijane i Nemce – može mirno da podnosi jednu vlast koja se skriva iza države. Svako ko posumanja u namere režima, ko spomene da je pristupanje Severnoatlantskom savezu protivno volji velike većine građana, onaj koji bi izjavio da je politika vlade neiskrena, lažna i bezuspešna, svako ko bi bio spreman da svedoči da se u Crnoj Gori živi sve gore – smesta je proglašen za neprijatelja države.

Kakva je Crna Gora država ako su u njoj svi izbori sumnjivi? Ako režim opstaje povlašćujući jedan uzak sloj građana? Ako vlast svađa narode Crne Gore? Ako njena slugeranjska poslušnost određenim krugovima u SAD i EU treba da bude jedini garant njene dugovečnosti? Dokle će trajati režim koji u svojoj suštini zaustavlja napredovanje i razvoj Crne Gore? Možda dokle god bude opozicionara koji smatraju da je borba za mesto satelitske partije režima značajnija i svetija od borbe za bolju budućnost i slobodu Crne Gore.

Šta danas predstavljaju te razne partije nazvane po slovenačkim autsajderima, slovenačkoj političkoj arheologiji ili ratnom pokliču istočnih naroda? Želju vlasti za promenama koje će obezbediti trajnost vlasti u rukama jedne iste grupe ljudi? Ili želju pojedinaca da u lošim prilikama u kojima se nalazi Crna Gora steknu neku sitnu političku korist i dobiju ličnu afirmaciju. A SNP? Hvala Bogu, pa su se na prošlom popisu konačno manuli jugoslovenstva. Ali šta to vredi kada režim njihovih nekadašnjih partijskih kamarata ne može da dozvoli ni pošten popis. Nisu hteli u ujedinjenu opoziciju, sada neće u proteste. Crna Gora živi u prošlosti, pa odatle i prostor za njihovo postojanje. Ako bi poželeli da se pokrenu moglo bi se pokazati da nisu „živi“, da su i sami politička arheologija.

Vlast se podsmeva protestima. Ali tvrdnja da je onaj koji je protiv NATO, ujedno i rešen da ruši državu Crnu Goru, govori o nervozi i strahu. Prekjuče sam slušao lažnog prešjednika Filipa Vujanovića u Banjaluci, na konferenciji posvećenoj dvadesetogodišnjici Dejtonskog mirovnog sporazuma. Činilo mi se da je to pred nama zborio predsednik švajcarskog federalnog veća. Crna Gora „ni luk jela – ni luk mirisala“ u građanskom ratu. Ni Milo, ni Sveto, ni Filip nikakve veze sa svim tim nemaju. Oni su otvorili 20 poglavlja za pristupanje EU, zatvorili dva. Ali želeo bi kolegama u Sarajevu bolju državu, jer sve je to sa kantonima, entitetima itd. komplikovano.

Ali je zato bilo zabavno kada sam javno pitao jednog od predstavnika Evropske unije u BiH zašto samo Bosni i Hercegovini i Srbiji postavljaju političke uslove za prijem u Uniju. Tvrdio je da su zahtevi isti za sve. Međutim, smesta sam ga suočio sa činjenicom da manjine, zbog čijeg prava na kandidovanje za dve ili tri funkcije drže Bosnu i Hercegovinu na čekanju, imaju daleko veća prava u BiH nego Srbi u Crnoj Gori. Srba u Crnoj Gori ima procntualno više nego Slovenaca i Hrvata u SFR Jugoslaviji, oni nikada nisu želeli da se otcepe od Crne Gore, nisu hteli ni republiku, ni autonomiju. Želeli su da nekako da budu zajedno sa svojom maticom Srbijom nikada ne negirajući prava i status Crne Gore, koja je uostalom u davnini stvorena kao srpska država. Srbi u Crnoj Gori žele i ravnopravnost. Režim im je zakonom propisao prava manjine. I? Ta prava su i dalje mrtvo slovo na papiru. Uostalom, nije problem što neki Rom ili Jevrejin, uprkos tome – što bi rekao Valntin Incko (dobri austrijski diplomata sa tradicionalnom politikom prema Bosni i Hercegovini) – što dobije i deset Nobelovih nagrada, ne bi mogao da bude kandidovan za člana predsedništva ili poslanika u veću naroda BiH. Problem je što velike sile koje se zalažu za takvu promenu ustava BiH žele da ustav promene i tako što bi cela zemlja bila jedna izborna jedinica. Onda bi kao i 1990. Muslimani birali „Jugoslovena“ koji ne samo da želi da se otcepi od Jugoslavije nego i da ratuje protiv nje.

Naravno da su predstavnici SAD, EU i Velike Britanije ostali nemi i nisu odgovorili na ovo pitanje. Ljutili su se na Miloševića kada je isključivao struju na trgovima za vreme mitinga. Ovi njihovi „Evropljani“ iz Crne Gore, što imaju odnos prema crkvi kakav je imao Henri Osmi u 16. veku, ne smeju ni vodu da daju demonstrantima. Grad Podgorica odbio je da iznajmi organizatorima demonstracija cisternu za vodu.

Da li je to evropska Crna Gora kakvu nam spremaju? Hoće li nas sutra pretvoriti u svropske Kurde i ostaviti odvratnim režimima koje tuku nevoljnike na svojim granicama ili ne želi da omogući snabdevanje vodom sopstvenih građana ?!

Članak oblavljen u podgoričkom Danu 21. 9. 2015.

Izvor Dan / Napredni klub, 21. 09. 2015.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u